E, judi, sve je ovo ok, ali je se nesto plasim da vam ovi iz BRAVO casopisa ne otmu ove blamove. Da pukne bruka. Sve me neka jeza uhvati kad pomislim na to. :))))
Evo mog: setala se ja sa najboljom drgaricom po gradu, al' sva nesto nadrndana ne znam sta mi je bilo, uglavnom bas tada su u jednoj ulici u gradu menjali cevi neke. I posto su te cevi bile ogromne, zauzele su skoro citav trotoar, a pored njih na jedinom mestu gde je moglo da se prodje bio je kamion. Kad sam to videla pocela sad da sutiram one cevi k'o idiot neki sa komentarima koji ce ovo kurac ovde u picku materinu sad, smao mi jos ovo fali...bla bla, kad odjednom iz kamiona iskace covek -120 kila. Znaci prvo usrala sam se da ce da ce me bije jer mu sutiram cevi, a drugo ne da sam pocela da trcim, nestala sam u roku od 2 sekunde. Ko zna sta je onaj covek pomislio, iz kakve li sam ludare pobegla.
У школском ходнику гађао сам кредом друга који се измакне и ја погодим попа који је предавао веронауку, остане траг пројектила на мантији. Замислите како би то деловало на насловним странама, "Некрштени хулиган насрнуо кредом на свештеника"
ја не смијем ни почети своје бламове...блам ме је тога ;)...
Sad jedan megablam: Išao sam po hleb u starim patikama! Kako me je samo bilo sramota...
Što je to blam? Nisi kupovao toalet-papir. :P
Išla sam trotoarom pored crkve, a preko ulice je opštinska zgrada. Bilo je rano jutro, a ja sam žurila na bus. Krajičkom oka primetila sam grupu ljudi (pretpostavljam, opštinske službenike, koje su dočekala zaključana vrata)... Nekako mi se učinilo da svi gledaju u mom pravcu, a ja, da se napravim nonšalantna u prolazu, okrenem glavu prema crkvi, ponosno koračajući...
U sledećem trenutku, našla sam se ispružena kao klada na trotoaru!
Nisam ispred sebe videla jednu pravu kladu, koja skliznula sa gomile drva i stajala preprečena na putu.
Od blama nisam ni podigla glavu, samo mi je još dugo odzvanjao smeh, koji oni dripci nisu ni pokušali da obuzdaju... :P
joj bre muškatlo.. dobro da su bili samo opštinari, da su te videla deca iz osnovne videla bi šta je smejanje xD
Kristina, 0vo mi se desilo pre Hrista (još sam bila student)! :)) Inače, u padanju sam i dan danas neprevaziđena! A, nisam trapava, hahaha! :)
Nisu samo opštinari (videli su te i dokoni panduri i službenici iz druge zgrade prekoputa), videla sam te i ja. Ti si ta?!
Moguće da jesi... Čini mi se da si nekad bila u našem malom gradu.. (čitala sam postove) :))
Živela sam tamo do 18. godine. Verovatno se znamo iz škole.
Verovatno... A ne znamo da se znamo. :))
Можда сте се заједно играле са Барбикама :)
vukajlija, connecting people :D
konjekting.Neverovatno hhhahahahahhahaha
Pre jedno 5 godina iznajmim ja pedalinu na moru.I ono, sa obale ostrva izgledaju blizu i ja kontam aj da probamo do ostrva.Zovnem jos 3 drugara da verglamo na zamenu. I ono, sta znamo sta su struje ovo ono zaverglamo pravo, 9-10 godina imali... I samo vidis na obali skupljanje neko, mi smo vec bili daleko, samo smo videli da se skupljaju kao gomila mrava, i krecu da plivaju prema nama... Kasnije saznamo da su nase keve digle plazu od kilometar ipo na noge da plivaju za nama jer su se utripovale da nam se slosilo ili tako nesto... Pa vi vidite xDD posle ono, a ti si onaj mali sto je bezao na ostrvo...Msm... Debili xD
Prosle zime...vracam se iz grada u 7 ujutro...kod Lokija (brza klopa) radila jedna lepa devojcica...pita me: "Kako bilo u gradu", a meni u usima jos odzvanjalo od muzike pa rekoh: "Samo tartar sos"...(posle minut skapiram sta me je uz osmeh pitala i zasto je nakon mog odgovora ostala zabezeknuta, verovatno sam je ja jedini iskulirao na ovakav nacin)...i od tada vise ne prica sa mnom, sem kada treba da se stave zacini u pljesku...
Сад, скоро...нема ни два месеца. Ишао са ортаком на неко пиво, и како сам ишао низ Булевар Деспота Стефана (29.новембар) ка Панчевцу, пролазимо ти ми поред пицерије Орао, и видим ја још са друге стране улице, да седи у башти нека јако, јако, јако привлачна девојка, вилица ми отпала.
И тако, идем ја, све време зевам у њу, поред мене друг и само у једном моменту БУММММ!!! Ударим по сред стуба од те баште...а стуб ширине два човека.
Погледам ортака, погледа он мене, већ му се надули образи оће да пукне од смеха али из поштовања је издржао док се нисмо спустили на два метра од тог стуба. Како је он кренуо да вришти, кренула је и цела башта...
Сморио се...
Pre jedno godinu - dve, u Gracu čekam u poslednjem redu, do nekog zida, za porudžbinu u MekDonaldsu. Nervozan zbog davljenja osobe ispred mene, sav se nešto uzjogunih, pa se nekako od dosade na kraju naslonih na onaj zid, kad ono - aktivira se protivpožarni alarm, gomile Britanskih turista izbezumljeno vrište i istrčavaju napolje, a dečko koji radi za kasom me gleda onako smotanog što sam slučajno podigao uzbunu i pritom oterao mušterije, kao da sam mu oca ubio. Užas, hteo je policiju pozvati, nekako sam se izvinuo na mom lošem Nemačkom.
Tako ti i treba kad glumiš ribu :p