Тај сам! Само ми ''каријеру'' није уништила повреда већ ћале кад ми је рекао ''професионални фудбал је за педерчиће, празноглаве балване, оне који имају паре да купе место у тиму и воле манекенке пуне пластике, за тебе су књиге и интелектуалке''. И свака му је била на месту, у шта сам се уверио коју годину касније, иако сам онда (5, 6. разред) био поприлично надркан што није хтео да ме подржи, чак и када сам имао позив од тренера лесковачке Дубочице да дођем да тренирам код њих. Међутим, то му опраштам. Не опраштам што ми није реко да су те интелектуалке дебељуце са длакавим рукама и пикслама уместо диоптријскх стакала.
Ценим да бих у најмању руку био играч калибра Ћави, Инијеста, тај неки радош.
Био сам српски Пепе, ал' ме јебуцкало колено.
Дефинитивни крај моје будуће блиставе фудбалске каријере је дошао у првој години средње школе због тешке повреде.
Поломио сам противника, попио дужу суспензију, дали ми исписницу и више нигде нису хтели да ме приме да тренирам. :(
Pretio sam da postanem balkanski Usein Bolt, ali se loženje da izigravam Džordana na "banani" iza zgrade završilo doskokom na mesto gde se beton završava i dvadesetak centimetara niže počinje travnjak. Distorzija drugog stepena, dvomesečno lečenje, nedovoljna zalečenost i zbog neprirodnog pokreta u sprintu krenule su ubrzo i povrede mišića na drugoj nozi i tako godinu dana konstantno... posle više nikako nisam bio dovoljno agilan i postepeno, uz tek povremeno dobre rezultete, prestao.
Sad zato igram fudbal za FK Stojnik :D
E moj ti... Meni su ta stoka što samo hoće da te uviju u gips rekli da moram na operaciju i da ću mesec i kusur dana morati da ležim u krevetu a posle toga jos 2 meseca bez naprezanja. Umesto svih tih srnja išao sam svaki dan kod komše kostolomca i da vidiš kako je sve brže prošlo... Jes bolelo ka da mi nogu seku i da sam suze pušća ali vrejedelo je!
Ja. 5 godina fudbal.
Баскет, 8-9 година већ. Ниједну тежу повреду нисам имао, тренирам као нешто још, занимам се мало, али све у свему, тешки сам ментол.
лол, у ком клубу играш, можда смо се некад срели на неком кошаркашком борилишту, пошто имамо сличан радни стаж?
Звали су ме Џордан са великом главом. Јебо сам им кеву сваког дана на школском терену. А онда ми билмез од 130 кила скочи на колено док сам лежао на земљи и покида све могуће лигаменте. Два месеца гипс и оде све у курац. Сад ни НБА на компу не смем да играм.
Можда, мада тешко. Млађи сам ја. Ево, шаљем пвт, да не спамујемо. :)
Kao klinac sa bio mladi reprezentativac, fudbal naravno (6/4), ali se nisam povredio, nego sam bio lud, mada više moj otac nego ja. I onda jbg, tako se na kraju ispostavilo, da sam batalio.
Kako kenja ovaj Sale. Dečko igra za jednu od prvih pet ekipa naše lige i mladi je reprezentativac, samo ima malo preku narav.
Ova moja tema još uvek otključana lololololololo
Aha, ali na menadžeru.
ја бре био најбољи рукометаш европе за своје годиште...
trenirao karate, bio perspektivni karatista - kate majstor, crveni pojas,
na jednom takmicenju se cale pokacio sa trenerom, ja uleteo da ga udarim on mi postavi koleno i srusi me, i istuku on i pomocni trener i jos par drugova iz kluba mene i caleta i posle sam batalio dolaske na trening iako su me zvali
HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA
Pa da li je ovo realno, lažeš nas?
Naravno da je istina, ima i link na Jutjubu, ne mogu sad da tražim.
trenirao plivanje, a onda zajebo, poceo da studiram, pusim, pijem i nagojio se 20 kila za god dana. nakon toga nisam mogao vise da se vratim, nisam vise bio hidrodinamican.
Ja nikad nisam ništa sjebao, samo sam se sa 15 ponašao kao Ronaldinjo sa 30, nisam dolazio na treninge, pored toga utakmice su se igrale subotom ujutro, ja sam vise za nocni termin