+1 Valdemar napisao sve što sam ja hteo. Imaš od mene BDSM gotik štipaljke za bradaje... ili pivo, šta već hoćeš.

Jes vala, ovaj Valdemar u jednom postu uvek ubode suštinu.

Мрзим јебену стоку, уништила ми је град.
Дошло је из херцеговине доле за доба рата, и кукају како је Вишеград говно а само га уништавају, и тачно се види ко је одавде а ко је из Коњица и тих кураца! ! !!

Hahahah, znači mi se mrzimo međusobno on so many levels!!!

A ne treba zaboraviti koliko su pojedini iz Srbije urlikali devedesetih: Velika Srbija, Karlobag, Ogulin, Virovitica, Šešelj, kokarde, kame, ubij ustaše, naravno iz fotelja gledajući dnevnikov dodatak, a onda im je za nešto kriv narod koji je pobegao ispod noža.

Glup smo mi narod kao kurac. Pizda nam materina. I treba da nestanemo.

Pivo. Al pokvareno, da se posle mučim :)

Evo, ja sam rođen u bivšoj prestonici te Republike Krajine. Niti imam ikakvog dodira sa tom kulturom preldžijstva, niti se ponašam neartikulisano i srbski poput većine takvih likova. Može zvučati paradoksalno i pomalo štokholmsko-sindromski, ali pre bih preživeo još deset ratova nego da živim na nekim tamo islandima i vadim ribe, kako kaže Džoni. Isto tako ne mrzim Hrvate, samo ih žalim. I kad smo već kod rata, svi mi koji smo pregrmeli to sranje, smo zagovornici mira. Ove pičke beogradske koje su nož videli samo na filmu sa Sigalom, mogu da mi popuše kurac. Jednom kad preživiš krvoproliće, ne treba ti više. Nema nešto veze sa temom, ali čisto da spomenem i te silne rodoljube iz srbije sa naoštrenom tastaturom i 1389 sranjima koje propagiraju. Nacionalisti, zajebite Kosovo, vaša sestra koja je '93 je srce Srbije, xe xe.

>избеглица дође
>једва саставља крај с крајем као подстанар
>ради два или више послова дневно да би прехранио породицу
>временом уштеди довољно пара да изгради кућу
>уради кућу уз паре и помоћ другова
>хур дур пичка избегличка избего из (убаци име региона из ког је избеглица овде) продо тамо кућу накро се овде и види шта ради а ми Србијанци немамо ни за лебац

ДА НЕ БЈЕШЕ ГЕНШЕРА И КОООООЛАААААА
ХРВАТСКА БИ БИЛА САД НА ПООООООЛАААА
ДАНКЕ ДОЈЧЛАНД НЕ БИ СЕ ПЈЕВААААЛООООО
ДА СУ СРБИ ПРИТИСНУЛИ МААААААЛООООО

НЕ ЗНА ШВАБО ОЧЕ СТАРИ ДА НАМ ПУСТЕ КАМЕЊАРИ
КАДА СВЕТИ ЈОВАН ДОЂЕ ШТО ЈА ЖЕЛИМ ДА СЕ ПОЂЕ
НЕ ЗНА ШВАБО ШТА МИ ЗНАЧИ СЛАВСКИ КОЛАЧ НА МАЊАЧИ
КАД ЗАПАЛИМ СВИЈЕЋУ СВОЈУ И КАДА СМО СВИ НА БРОЈУ

Godina prođe izbeglica pošteno neće sagraditi kućerine nikad

Нисам ни могао да претпоставим колико има избјеглица на сајту. Иначе моји маторци причају кад су се они школовали да су се у Бијељини на фазон избјеглице купиле добре оцјене на емпатију курац палац, а овамо фазон пуни пара од продатих имања. Праавим избјеглицама свака част на свему што су издржали, али ликови који су продали имање и дошли пуни пара, по мом мишљењу, не спадају у групу избјеглица.

Moj stric prodao sve naše i sad drži pola Bataje. Misliš da je ostavio nešto među svojom braćom? Jeste, al' zamalo. To je taj neki "a la mišković" raduljica.

То да неко прода имање у Врању или Сомбору и дође у Београд, то је нормална ствар, јер живот у Врању и Сомбору је неподношљив. Напротив, ако неко прода имање у Призрену или Огулину и досели се у Београд, то је недопустиво, и он је један тежак гад, који је издао српство лагодности и своје гузице ради. Је л' то та логика? Не дај боже једном да се одвоји Војводина, сви који су раније продали салаше и доселили се у БГ постаће преко ноћи издајници који су се нафатирали пара од Мађара и дошли овде да се шире? Мислим да ја са својим имањем могу да радим шта год хоћу, да га продам Арапима, Ескимима, јебе ми се, моје је, наследио сам га, зарадио, украо, шта ли већ, и тачка. Зато се зове "моје". Својина.

U delu sela gde zivim je i izbeglicko naselje ciju je izgradnju finansirala EU tako da imam dosta iskustva sa njima.
Ima 3 grupe.
1. Delju pivo ispred prodavnice, bradurine do pojasa, nadniče po selu i onda sa tom istom lovom se opet parkiraju ispred prodavnice. Žive kao govna. Da im nije te kuće, ziveli bi na ulici jer su golja i šljam. Neki od njih švercuju kojekakve kurce. Jedan je čak i zalegao zbog par kila heroina. Tri prsta i ostali maniri su im svakodnevnica. Nem pojma kako se zovu jer ih ignorišem od kada su se doselili pre nekoliko godina. Kukaju i mrze sve što ima veze sa civilizacijom. Klinci su im isti kurac. Leglo propalica. Nepismena govna koja se verovali i li ne, još uvek potpisuju masnim otiskom. Videh svojim očima.

2. Malko civilizovaniji. Poznajem nekolicinu i baš mi ih dođe žao. Da imam nekog posla kod kuće za njih, zvao bi ih odmah da zarade koju paru. Rade pošteno. Bore se i trude. Ulažu u kvalitet života. Nikad ih nisam video da sede sa onim prvima pred prodavnicom jer stalno nešto rade, zuje, kreću se. Pošten i vredan narod. Imaju taj krkanski naglasak al opet kad ih pogledaš u oči, vidiš da su pozitivci. Znam čak i jednog od njih koji je odbio da dobije kuću jer je uspeo da kupi sebi za par godine. Čovek sa ženom i ćerkom poseduje nekoliko plastenika i uzgaja povrće i ceo dan vodi brigu o tome. Takvima i treba pomoći jer se vidi da je ulaganje u njih isplativo. Klinci su im kulturni i ne prave sranja. Ne obijaju prodavnice i ne trguju narkoticima.

3. Nepoznat narod. Dobili su kuću ali nikada se nisu uselili jer imaju već negde kuću. Dođu ponekad da roštiljaju i boli ih kurac. Voze bolja kola od mene i jebe im se. Takvi, zajedno sa onim prvima su šljam koji je zagadio Srbiju i stvorio negativnu sliku o izbeglicama.

Kosovare nisam spomenuo jer ih uopšte ne smatram za izbeglice jer ruku na srce, nipokojem kriterijumu ne spadaju u tu grupu.

Na žalost, jedan ovakav iz prve grupe uništi sliku o stotinu ovih iz druge.

Najveća je sramota kad te neko sažaljeva jer si zbog spleta nesrećnih okolnosti morao napustiti rodni kraj. Ljudi po defaultu a priori izbeglice uzimaju kao osobe koje je život porazio i od kojih društvo u celini neće imati koristi, već samo teret. Meni je ovo ovo najveća uvreda koju izbeglica može dobiti, gora i od psovanje majke došljačke i ustaške, i čega već.

Moji nisu bili baš totalna sirotinja, ali nismo prodali nikakve kuće i imanja, jer smo imali jednu kuću, koja je zapaljena. Stric je bio u vojsci RSK, sad ne sme da ide u Hrvatsku, minobacač mu sjebao kičmu, operisao kičmu pre koju godinu. Bili smo podstanari do pre par godina, i onda smo kupili stan u Beogradu 2006. i kad to kažem ljudima, svi me pitaju: "Od čega? Odakle ti pare za stan od 80 kvadrata u Beogradu?" PA OD RADA I ŠTEDNJE PIČKA TI MATERINA.

Vukajlijašice, za broj telefona samo preko PVT-a lolo

Не, Владимире, није то та логика. Ја лично избјеглицом не сматрам човјека који се пресели својевољно. За мене, избјеглица јесте човјек који је био принуђен да оде са свог вјековног или вишедеценијског огњишта. Кад кажем то, мислим на оне људе који су морали да се селе јер су их истјерали или су једноставно морали то да ураде. То је моје мишљење. Е сад, ако то не спада у неку генералну дефиницију избјеглица боли ме патан, јер нећу да вадим паралелу између неких који су гологузи бјежали од злочинаца и оних који су наплатили све што су имали. Не кажем за те људе да су издајници. То си ти мало преувеличао.
Сматрам да је назив избјеглица превише груб, ако се употребљава за скоро сваки вид миграције.
.

Кад погледам те твоје три групе, све ми се нешто чини да би помоћу њих комотно са 90 посто тачности могао да опишеш и мој комшилук, где уопште нема избеглица.

Čače, sve ja to razumem. Pisao sam na prethodnoj strani o svojoj situaciju. Majčin otac je bio dobrostojeći, ne mogu reći bogat, 40 godina je radio u banci, od čega 30 i nešto na rukovodećem mestu. Otac radio, majka radila, ujak i ujna lekari. Sve je to bio goli kurac prvih godina kad smo došli u Srbiju. Keva obolela, ćale godine proveo na ratištu, ujak je dijabetičar. Rođeni brat je na dan Oluje napunio 3 MESECA, ja sam imao 6 godina. Sve smo to ostavili i došli u Srbiju. Ne znam za ostale, ali moju porodicu je većina Šumadinaca dobro primila, ponajviše jer su moji bili svesni da moraš poštovati zemlju koja ti da utočište. Upravo zato moja majka je bezbroj puta rekla da ona ovo oseća svojim domom, iako je u 33. godini ovde prvi put kročila. Tako i ja. Potpuno sam ovu sredinu prihvatio kao svoju, kad nekome kažem odakle sam stvarno rodom, ljudi se čude, misle da ih trolujem (hehe). Odgojili su meni i brata u nekom ovdašnjem duhu, mada je moj otac mlad otišao u Beograd, tamo bio od srednje do visoke škole, tako da je i on već bio upoznat sa ovdašnjom kulturom. Jebeš ga, adaptacija je strašno bitna, a ne palamuđenje "Jandrinim jatom".