Posledica prokletstva težnje za nečim što nemamo koje prati čoveka od kad je dete, koje plače za igračkom pa sve do starca koji leži u boničkom krevetu gledajući medinciskoj sestri u dupe.
Stalna želja za grabljenjem svega što osetimo da možemo, ne razmišljajući o ožiljcima koje ćemo ostaviti na drugim ljudima. Nepristojno odbijanje svega onoga što nam je ponudilo život rođenjem, i stalna borba za još. Nikad zasićene oči zaslepljuju čoveka, terajući ga da zadovolji trenutnu potrebu, po bilo koju cenu, gurajući druge sa svog nikada konačnog puta. Šamar koji naši nerazvijeni životinjski pretci zadaju čovečanstvu, njegovoj ''razvijenosti'' i zabludi da smo daleko odmakli od njih - dok smo danas, po mnogim stavkama, gori nego oni, koji uzimaju samo kada im je potrebno, za razliku od nas, koji uzimamo kada poželimo - bez pardona.
Ljudi koje gladne oči vode kroz jednosmernu ulicu života, polako gube osećaj za ono što je zaista bitno, ceneći nametnute i lažne vrednosti, do trenutka kada više ne osećaju ništa.
