Natprirodna pojava za većinu ljudi ove izopačene zemlje. Neki su probali da, u naslovu navedeni pojam, probaju da ga izvršavaju, da se bave svojim životom, ali im nije uspelo. Ja sam eto naučio greškom, svojom greškom.
Kao što sam odavno napomenuo, živim u Kovinu, malom gradu u Vojvodini, na obali Dunavi. Da znam, sada ćete svi u glas pre nego što i pošaljem ovu definiciju:
''Hahaha, gle' ga ovaj ludak... Ludnica Kovin..i sl.''
A eto, meni je ta ludnica pomogla u nečemu, veoma korisnom u životu.
Kuća mi je nedaleko od ove neuropsihijatrijske ustanove, i često prolazim pored njene ograde. I tu je uvek bila tišina, ma ni mušica se nije čula. Međutim, jednog zimskog jutra, prolazim ti ja pored ove specifične mentalno-geografske institucije i čujem iz dvorišta:
''13, 13, 13, 13, 13, 13, 13, 13, 13, 13, ... (i to svi u glas)...''
I mene je žarko zanimalo šta li je to, zbog čega svi u glas? I što baš trinaest?
I na onim zidinama, nađem ja rupu u zidu, malu, dovoljnu da mogu da navirim. I pogledam ja kroz tu rupu a posle nekoliko sekundi jedna budala, jedan ludak, psihijatrijski slučaj, provuče neki štap kroz rupu i ubode me u oko, a onda su svi unutra krenuli u glas:
''14, 14, 14, 14, 14, 14, 14, 14, 14, ...''
I tek tu mi sve beše jasno.
Leti prolazim kroz Kovin, pa ako ne vozim, bacim oko na bolničko dvorište. Prazan park. Je l' tamo nemaju pacijente ili im ne treba svež vazduh?
jel vic, priznaj :)