Prizor se može videti svuda, ali najčešće u firmama čiji zaposleni u opusu svog posla imaju i zadatke kao što su pregledanje skeniranih slika, čitanje novinskih članaka i oglasa i sl.. Sve liči na izvođenje neke fizioterapeutske vežbe sa ponavljanjem u nepravilnim razmacima.
Glava kolege/koleginice iznenada krene da se navija u desnu stranu (u smeru kazaljke na satu) sve dok ne dostigne ugao sa kog tekst ili slika na ekranu postanu koliko-toliko razumljivi. U tom položaju ostaje koliko joj je potrebno za obradu informacija i onda sledi vraćanje u prvobitni tj. prirodni, propraćeno laganim izdahom.
Svaki pokušaj pridošlice u novu radnu sredinu da dobronamernom sugestijom nešto promeni nabolje po pravilu biva pogrešno protumačen.
NOVAJLIJA:
-Izvini, primetio sam da ne koristiš opciju rotiranja, pa sam hteo da ti predložim..
STARA GARDA:
-A?
NOVAJLIJA:
-Znaš, postoje prečice na tastaturi koje bi ti mnogo olakšale posao, da ne „kriviš“ glavu svaki put...dovoljno je samo da pritisneš CTRL + K i...
STARA GARDA:
-A, ne, ne! (i rukama i telom ogradi pristup svom radnom prostoru). Znam ja za to, nemoj ti meni tu ništa dirati! Posle kad se nešto POKVARI, mene će da okrive...
ha ha smejem se ko luda a znam i ko je novajlija :)))))