Izraz označava nemogućnost daljeg izvođenja neke delatnosti. Obično biva izgovoren sa blagim (može i sa jako naglašenim) prizvukom trijumfa u glasu onoga ko ga izgovara, jer dokazuje da je bio u pravu.
Društvo nosi babin orman od orahovine na peti sprat. Neša uporno tvrdi da neće moći da prođu krivinu između četvrtog i petog sprata, ali ga ostali nadglasaju. Okilave se do četvrtog, sa više pauza za odmor. Onda stignu do te krivine, obrću ga, izgrebu, ogule, i konačno zaglave – ni makac dalje. Ako ga ispuste, polomiće ga, leđa mu leže na gelenderu.
Stoje tako u mestu, ne mogu ni napred, ni nazad. Snaga na izmaku, noge se tresu, ruke popucale. Svako daje uputstva, deru se:
'Spusti bre, taj kraj'
'Idi levo'
'Vuci nazad'
'Gore, gore'
'Ne tako, idiote, vraćaj'.
Onda zakratko nastupi tajac i začuje se Nešin glas: 'I, ŠTA SAD!?'
'More, marš i ti i to tvoje 'i šta sad'.
+
Još i sličicu kada bi stavio, pa da još neko ovo pročita:)))