Dakle - nema ga. Jedva da postoji. Kost i koža. K'o da je došao iz Biafre, sačuvaj Bože. Zajeb'o anoreksičnost manekenke sa modne piste u Milanu, prepišao neuhranjenost Ješe Bloomenthal-Horowitza iz logora Aušvic. Pa još i gore. Ocrtavanje rebara, kolena i kičme na njegovom telu već je toliko izraženo da slobodno može da zameni školskog kostura u kabinetu za biologiju, što mu je, baj d vej, i verovatni nadimak. U starosti, pak, rano počne neodoljivo podsećati na iskopan leš, sve dok i sam ne postane jedan.
- E, brate, š'a radiš...?
- Ništa, evo idem tu u komšiluk da iznabadam jednog debila što mi vređ'o švecu. Ti?
- Uuuuu, ne seri! Daj da i ja pođem - možda bude bilo neke frke...
- Ma, kakvi, tebra. Tip je razvijen k'o albanski turizam, razbacaću ga k'o djubre po livadi. Nego, kupi ti koji vops, sad ću ja...
ova ti je svetska,orginal moj brat Hica,pluscina sto si ga ovekovecio i do detalja ga opisao,ako i o mozgu koji nema dopises stogod ti si car,hehe