inat

Mera hrabrosti kod Srba, često srazmerna nivou (samo)destrukcije. Iako stara srpska poslovica kaže da od inata nema goreg zanata, inat je naš usud.

Negde u Levču...
- Moraš!
- Ne mogu!
- Hehehehe! Ne smeš!
- Ko, bre, ne sme?
- Pa ti!
- Ama dosta je bilo!
- Nije! Ja ću još! A ti i ne moraš, ako nećeš!
- E, 'oću! Do daske! Z' inat!

Sutradan: U okolini Belušića dva čoveka umrla usled trovanja metil-alkoholom.
_____________________________________________________________________
5079. godina
Svemirski brod "Velika Srbija" je dospeo u neistraženi deo svemira. Posadu predvodi kapetan, Dragoslav Sarmatović, a sa njim su poručnici Časlav Slovenović i Slavomir Ilirović.

Časlav: "Ovo je kraj. Nema dalje. Poslednja galaksija se nalazi milijardu svetlosnih godina iza nas. Ovaj novi Teslin pogon malo nas je odbacio predaleko. Ova sredina nije ni prazan prostor, ni tamna materija. Upali smo neko područje koje čini materija u nama nepoznatom stanju. Savetujem Vam da se vratimo."
Slavomir: "Da, zaista, ovaj unapređeni Teslin pogon radi isuviše dobro. Jeste ovo neobična sredina. Čas tamna, čas svetlucava, instrumenti su potpuno poludeli, ali ne očitavaju nikakvu opasnost. Temperatura je idealna normalnim uslovima na Zemlji, trebalo bi da bude blizu apsolutne nule. Neobično za prostor koji deluje kao da je prazan."
kapetan Dragoslav: "Ne dolazi u obzir. Moramo da vidimo šta se nalazi dalje!"
Č: "Gos'n, kapetane, da se vratimo? Čitao sam skoro neke stare spise, naleteo sam na baba Vangino proročanstvo. Znate, baba Vanga je još pre više od 3000 godina rekla da će kraj sveta doći 5079. godine. A sada je ta godina."
KD: "Baba Vanga? Pa ti, Slovenoviću, nisi čitav! Pa Daunov sindrom je iskorenjen još pre više od 2000 godina, a ti si ga sam stvorio. Ko još veruje u priče od pre 3000 godina? Da nećeš možda početi i hijerogilife da koristiš kao stari Egipćani?"
Č: "Ali znate da svi ljudi, pa i mi Srbi, izbegavaju ovakva područja još od one katastrofe broda "Zapadna Indija" pre 100 godina. Nešto se čudno desilo kad je jedan od članova posade izašao da popravi predajnik. Prosto je nestao čim se izašao napolje. Ostao je samo skafander. Ova sredina kao da guta svako živo biće."
KD: "Pa ko te tera da izlaziš napolje? Samo uključi pogon na 30% da da vidimo gde ćemo stići.
Č: "Ali gospodine kapetane, ovo je kraj nama poznatog svemira. Nijedno živo biće nije stiglo ovoliko daleko. Čak ni ovi sa "Zapadne Indije". Šta ako je ovo neka membrana, a mi prođemo kroz nju i izbijemio negde u još više nepoznato i možda stvarno sve nestane. Pa predsednik srpske kolonije, planete Perun , Svevlad Višeslavić je strogo zabranio svojim brodovima da dolaze ovako daleko."
KD: "Svevlad Višeslavić? More, jebem ja njemu sve po spisku! Izdajnik! Lažni Srbin! Vanzemaljaski plaćenik! Odbija već 10 godina kontakte sa maticom na Zemlji, traži nezavisnost. Njega da slušam? Ma jok! Vidim ja da si ti opet jeo pitu sa onim njihovim plavim tartufima pa si počeo da bulazniš. Mada... Bio je u pravu za one Anukijance kad nas je opomenuo da pokušavaju da nam podvale onaj čudotvorni napitak večnosti, a samo su hteli da nas potruju i zauzmu Zemlju. Svi se pomamili za tom vodicom, a mi, Srbi, za inat nismo hteli, potrovaše nam skoro celu civilizaciju majke im ga pokvarene. Još su ubeđivali ljude da potičemo od njih. Mi, Srbi, narod nebeski da potičemo od nekih žgoljavaca sa Sirijusa! Laž, bre! More... možda je matori u pravu. Jes' da je plaćenik, al' uvek zna nešto, uvek zna da predvidi opasnost... Ma kako li matori pokvarenjak sve to zna? Uhhhh... Ipak ćemo da se vratimo. Okreći brod!"
S: "Hehehee! Šta je bilo, gos'n kapetane? Prpa, a? Ipak ne smete dalje!"
Č: "Jepse, Slavko! Što s' tol'ki konj? Ako se nešto već milenijumima ne menja kod nas Srba, to je inat! Nemoj da ga provociraš, tako je razneo pre 20 godina celo sazvežđe u galaksiji Vir, kad mu je onaj njegov šuntavi brat, Rajko, rekao da ne sme da isproba novu neutrino bombu. Doduše popio je tad malo više one perunovske šljivovice."
S: "E, moj Čaki, bio si i ostao pička! Šta si se usrao! Nije to isto! Šta je bilo, gospodine kapetane? Ne smete?"
KD: "Ko, bre, ne sme? Časlave! Pun pogon! Idemo dalje! Z' inat, bre! Šta me gledaš? Pun pogon! Vidite! Ništa se strašno ne deša..."
(Tog časa prostor koji poznajemo nestade i vreme presta da teče...)