Ispovedaonica

Prostorija u kojoj se pred nekim priznaju svi gresi i greške koje ste počinili. Naravno, priznajete to pred ovlašćenim za to licem, mali, sitni i pokorni, svesni svoje krivice. Kad sve lepo izađe na videlo, nađe vam se način da grehe okajete (čitaj: neka vrsta kazne), uzdate se u milost više sile i to je to.

- Petkoviću, direktor te zove u kancelariju, odmah!
- E, jabiga! Šta sam sad uradio da opet zaglavim ispovedaonicu?
- Ne znam, to bi ti trebalo da znaš!
- Uf, otkud znam... Poduži spisak... dajte mi bar neki nagoveštaj, Milka.
- Ne znam, samo je uleteo kao furija i dreknuo da Vas pozovem. Predlažem Vam da SVE ispovedite i tražite milost.
- Uf, pa nemojte sve, da ne prođem kao Tošić... Sećate se kad ga ovaj pritisnuo, pa Toške krene sve i ispliva i za neke stvari za koje ovaj nije ni znao, pa najebe za sve pare?
- Kako god, hoćete, Petkoviću, ja mogu samo da Vam dodam vazelin...
- Hehehe, ima se to u torbici, Milka, a?
- I ja sam ljudsko biće, grešim, moram da nađem načina da grehe okajem. I Vama isto savetujem da se nekako snađete. Samo, zapričasmo se, a direktor čeka...
- Ijao, jeste, krećem! Uf, samo da mi nije našao štek sa onom domaćom iza ormara...