K'o zlotvor

Još jedno - a vrlo moguće i prvo - od brojnih poređenja kada je ljudska lepota tj. ružnoća u pitanju. Epitet rezervisan za one primerke kojima je Majka Priroda očito namenila samo prvu polovinu hromozoma, dok je drugu verovatno opravdano izgubila negde u procesu kreacije.

Elem, smelo se pozicionirajući između lopova - kao muškog, i groba - kao ženskog prototipa estetski deficitarne osobe, zlotovor je možda i najuspelije spojio dodirne karakteristike oba pola i od sebe stvorio uniseks izraz za sva vremena. Jer, jedan zlotovor na idealan način otelotvoruje upravo ono što svaki čestit i normalan čovek na svetu mrzi iz dubine srca - NAKAZNOST DUŠE. To se, nažalost, ne dâ ispraviti ni posle par stotina odlazaka u neki izvikani Salon lepote...

- Oče, majko, ja se ženim!
- Uh...A ko je snajka, ako smemo da pitamo, sine?
- Pa, upoznali ste je pre par nedelja, doveo sam je na ručak ovde, Milena...
- Kuku, crni sine, pa zar nju od sviju tvojih devojaka?! Ružna je k'o zlotvor, bre, 'tela sam lepe unuke dimam...
- Ćuti, ženo. Izgleda da ćeš da ih imaš i pre nego što si im se nadala...

*

- Tata, mama, ja se udajem!
- Hmmm...A za koga, kćeri - ako nije tajna?
- Za Mihaila, naravno. Volim ga i on mene i 'oćemo da se uzmemo...
- Pobogu, ćerko, pa zar od svih tvojih momaka nema nijedan bolji od toga?! Glup je, lenj i ružan k'o zlotvor, treba s njim i decu da imaš jednog dana...
- Umukni, Milorade. Kol'ko ja umem da sabiram, imaće je ona mnogo ranije no što ti misliš...