Sigurno vam se desilo da udjete u tu odvratnu zubrasku ordinaciju, a da se vec psiho-fizicki pripremate za agoniju kroz koju cete proci tu. Sedate kao da sedate na elektricnu stolicu, sa blago prestravljenim izrazom lica (posledicom straha od cika zube iz detinjstva) . Bacate pogled na arsenal masina za mucenje i one polako pocinju da se vrte, izoblicavaju, ukratko, samo sto ne pocnu da vam igraju i pevaju pred ocima. Za to vreme dzelat se smeska i salje sestru po vas karton, te ostajete samo vas dvoje. A tada dolazi vrhunac gluposti- zubar pocinje da prica dok su vam usta otvorena pa ne mozete da govorite.
Zubarka (sa zlobnim kezom,samo joj fali bela persijska macka da je mazi) : Izvoli, sedi...
Ja (jedva govorim... mucam bre) : Hvala.....
Zubarka: Otvori sirom.
Ja: A-aaa.
Zubarka: E, tako. Pa kako si Marija?
Ja (wtf, zar je toliko ozbiljno?!) : Mhmmmh.
Zubarka: Kako je u skoli?
Ja: Mmmhhmhmhmh.
Zubarka: Ovo ce malo da boli...
Ja prebledela, vec se oprastam od ovozemaljskih stvari i razmisljam kome cu zavestati omiljenu jaknu.
Zubarka (drnda mi po ustima zujalicom) : Kako ti je majka?
Ja: Mhhhmhmh.
Zubarka: Pa dobro,bice bolje...a kako ti je tata?
Ja (da, i dalje radi nesto pa i dalje zvucim ko Kenny Mc'Cormick): Hmhmhmhmh.
Zubarka (zavrsava... nadam se) : Evooo, to je to. Svrati na kontrolu. Zdravooo.
Ja: Dovidjenja... (Mrs u pizdu materinu, kad sam i dosla! )
их, не волим зубаре, а игром случаја се дружим са неким зубарима...
додуше, млађа клапа, али су ипак зубари... :)))
khm, dok sam išao u osnovnu, u školskoj zubarskoj ordinaciji je radila doktorka čije je prezime otkrivalo način rada i brige o klincima.
prezivala se DŽELATOVIĆ.
haha... Zy. :)) Ta je sudbinski predodređena svom zanimanju :D
U svrhu samoodbrane - puštati nokte.
Svaka cast! Meni je tako neka babetina kidala desni na zivo, bez anestezije. Nije mogao umnjak da mi izadje, pa je morala da ga oslobodi. I naravno, kasapljenjem uzarenim metalom. :) A isto je tako bila raspolozena, ono ful kul...
+