ovo se kaze za nekoga kome nije bitno o cemu se prica,on prica svoju ono sto on hoce,iako to nema veze sa onim o cemu svi diskutuju i nije mu bitno da li koga to zanima,i da li ko to slusha!vazno je da je on svoje ispricao.
vlada-ma sta kazes partizan izgubio od zadra
joco-JESTE,JESTE
filip-kako je dobar onaj novi komp sto sam kupio
vlada-al ipak je dobro igrao partizan
joco-verujem,verujem
filip-1gb rama,cccc
joco-ko o cemu baba o ustipcima,jebo te bre komp vidis da pricamo
Ograničenost mozga kao dar pri rođenju, u prvom redu dovodi do sužavanja potencijalnih životnih iskustava. Sledeći korak ka daljem ograničavanju subjekta, nosioca pomenutog mozga, u širenju sopstvene svesti o spoljašnjem svetu je lenjost. Kad godine odrade svoje, kao rezultat dobije se "nešto" što, na prvi pogled izgledom podseća na čoveka. Sve dok ne progovori. Prvi dijalog sa tom osobom, sam po sebi nije toliko naporan. Ali, dođe i drugi, treći, pa i dvadeset peti! Tu se nit strpljenja prekida, možda i ranije, zavisi od nervnog kapaciteta slušaoca.
- E, znaš, kad sam bio u zatvoru...
- Znam, pričao si mi, više puta!
- Ali, ovo ti nisam...
- Jesi, rekao si, siguran sam, znam svaki detalj kao da sam ja ležao šest meseci i tri dana, a ne ti!
- Dobro, a jesi li juče gledao derbi?
- Milane, rekoh ti hiljadu puta, ne pratim fudbal, ne zanima me!
- Brate, Partizan i...
- Jeb'o te i Partizan i zatvor! Tri meseca se znamo, ti samo o fudbalu i zatvoru znaš da pričaš! Ko o čemu, baba o uštipcima!
- Brate, kakvi uštipci? Nisam to pominjao nikad, siguran sam!
Izraz koji koristimo za osobu koja samo tera svoje, oće da ispriča svoju priču bez obzira što nema veze ni sa čim predhodno izgovorenim ili urađenim.
