Ograničenost mozga kao dar pri rođenju, u prvom redu dovodi do sužavanja potencijalnih životnih iskustava. Sledeći korak ka daljem ograničavanju subjekta, nosioca pomenutog mozga, u širenju sopstvene svesti o spoljašnjem svetu je lenjost. Kad godine odrade svoje, kao rezultat dobije se "nešto" što, na prvi pogled izgledom podseća na čoveka. Sve dok ne progovori. Prvi dijalog sa tom osobom, sam po sebi nije toliko naporan. Ali, dođe i drugi, treći, pa i dvadeset peti! Tu se nit strpljenja prekida, možda i ranije, zavisi od nervnog kapaciteta slušaoca.
- E, znaš, kad sam bio u zatvoru...
- Znam, pričao si mi, više puta!
- Ali, ovo ti nisam...
- Jesi, rekao si, siguran sam, znam svaki detalj kao da sam ja ležao šest meseci i tri dana, a ne ti!
- Dobro, a jesi li juče gledao derbi?
- Milane, rekoh ti hiljadu puta, ne pratim fudbal, ne zanima me!
- Brate, Partizan i...
- Jeb'o te i Partizan i zatvor! Tri meseca se znamo, ti samo o fudbalu i zatvoru znaš da pričaš! Ko o čemu, baba o uštipcima!
- Brate, kakvi uštipci? Nisam to pominjao nikad, siguran sam!
opet sam te pozn'o, +++