Smrad gradskog prevoza njega ne dotiče, jer on ima lanenu šulju pastelnih boja i mesečnu kartu.
Čita poslednji bestseler na svom "Kindlu" upakovanom u futrolu sa logoom Nacionalne geografije, a drugom se rukom drži za gornju šipku, pošto stoji, jer maločas je ustao bakici. Pritom ne steže biceps, a nije gej, ej?!?
Ponosito ističe to što je rođeni Beograđanin... Šta, kao nije? Pa Veliki Crljeni su deo Lazarevca, a Lazarevac je beogradska opština. Velikocrljenske dečije dane je provodio uz MTV, slušajući Madonu i Džeksona, za razliku od njegovih vršnjaka, koji su igrali fudbal po ceo dan. Nije mu dala mama da igra fudbal često, da ne isprlja bermude. Ako bi ga i pustila da igra, morao je da nosi široki "Michigen state" duks, pa čak i leti. Posle pet minuta već, dotrčavala je na teren, zavlačila mu je ruku za vrat i procenila da se brzo znoji i nije za sport.
Danas, nakon završenog nekog fakulteta menadžmenta, uz par diploma sa privatnih škola korporativnih komunikacija, jedan je od retkih muških kolega korporativnih devojčica, te sa njima deli poslovni prostor. Ni sa jednom nikada nije imao nešto više, jer nisu ista liga. Drugim rečima, ne jebe ih.
Zna dva akorda na džitri, ali dovoljno da na sedeljkama dame luče sokove, ukoliko već pre toga nisu svršile, jer svaku po korporativnim navikama oslovljava sa "draga". Ni njih ne jebe. Nema završnicu. Zato uhvati sebe kako ponekad blene u starije gospođe dok biraju krastavce u Maksiju.
Naočare bez dioptrije, sa debelim crnim okvirom nosi, da bi istakle njegov intelekt, a i ona devojka iz "Hleb i Kifle" mu je rekla da mu čuče savršeno. Ni nju nije jeb'o. Ima dečka. Mesar.
Tumara kroz život trošeći svoje Lacoste gilje koje je najpre video na bilbordu, čvrsto verujući da je srećan i iznad sveta, postajući i sam žrtva sterilnog života, kakav najverovatnije kroz svoj marketinški sektor neke multinacionalne kompanije i promoviše.
- O, kolega, dobrodošao sa odmora, kako je bilo?
- Odlično, nego, gde je Martin, zar nije rekao da on ide sa mamom u Mikonos tek u septembru?
- Pa ti ne znaš?!?
- Ne, šta?
- Udavio se brokolijem prošle nedelje, kad je poručivao hranu u Fegetarijana baru, Bog da mu dušu prosti.
Kako volim kad posle 10 sekundi poveća defka već ima 0:2 :)
Nego, nisam baš išao na to da bude tužna defka, ali tako ispade...
Kakvo finale. Defka dostojna korporativne devojčice. Šteta što nikada ne završe zajedno. Bili bi oni idealan par +++
Meni se sviđa... i nije mi žao pročitati ovako nešto ma koliko dugačko bilo...
A za par minusa omah posle objavljivanja, da, da, poznato mi je...
ja generalno ne volim definicije koje hejtuju nešto. nijesu ti korporativni dječaci takvi zato što su oni to htjeli. upali su u kolo iz kojeg se teško izlazi. kada su bili mali htjeli su da budu inženjeri, doktori ili piloti, život ih je odnio na drugu stranu. leb koji jedu je takav kakav je i ćovjek mora biti mnogo jak da život razdvoji na posao i privatno. to znam zato što ja imam puno problema da razdvojim to dvoje.
a ovaj drugi dio, da ne jebe, što znam, fino napisano :)
Pa ko je još potpuno objektivan kad hejtuje?
Kad pljujem, onda to radim od rođenja, pa sve do smrta :D
nemaš ti problema, ja sam pravi amerikanac, upakuj mi fino i izreklamiraj i ja ću da kupim. ne pijem rakiju jer je sranje a pivo je magareće piće. :)
Na osnovu ove tvoje rečenice, usudio bih se reći da si budala a ne jenki.
nije tako, Riho, tj. bar ja ne mislim da je tako. to je samo pitanje nedostatka vremena. a i nije lijepo da me nazivaš budalom.
za koju korporaciju radis Agilni?
Za stranu korporaciju koja je lobirala u korist bombardovanja.
Tako nekako i može da se poveže, da znaš :D
Hahaha, Agilni, da sam pokvaren sad bih rekao nešto ovako: Agilni je dokaz da ne moraš biti visoka i vitka riba s velikim sisama i silikonskim usnama da bi se bavio PR-om. :P
Ali neću to reći, pošto sam kul. :)
A i ne bavim se PR-om. Doduše, predavač sam u njihovoj PR školi, gde između ostalog govorim o tome kako su bez mene i mog sektora beznačajni, hihi.
Autovukajlijografija, hahahahaha!
U opasnoj sam zoni, Paninaro, ali dokle god podrigujem na pljesku, siguran sam da sam bezbedan.
pročitaj Reklamokratiju Frederika Pola ako već nisi, obavezna lektira za piareve i mekreting menađere :)
Jes
тужна прича, може плус пошто виђам такве