Посебан облик култа личности карактеристичан за наш народ. Веровање да је управо онај државник који није више међу живима био најбољи и најспособнији да води овај народ, а да је после њега све кренуло низбрдо. Као кромпир - све што ваља је под земљом.
- Е, да је Душан данас жив он би све ове законе довео у ред...
- Ма да Тито није умро сад би ми били ко Швајцарска!
- Немате појма бре, Слоба је био цар за све!
- Не лупајте глупости, Зоран је био прави демократа, европејац и грађанин света...
- Боли њих курац све четворицу, они сад у паклу играју рауб, а ђаво им држи пикслу јер је за њих аматер. Мала, дај овде још по једну!
Ljubav prema ovoj vrsti povrća koju gaje siromašnije porodice, iz prostog razloga što zbog cene i pristupačnosti, što zbog različitih načina spremanja, predstavlja obrok koji se najčešće viđa na njihovim trpezama.
- Kevo, šta ima za ručak?
- Krompir.
- Opet, krompir? Pa juče smo ga jeli!
- Juče smo jeli pire, danas je pomfrit.
- Sutra ćemo ga jesti pečenog u ljusci u rerni!
- Nije isključeno...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.