Cult of personality predstavlja neorganizovano, odnosno stihijsko obožavanje određene osobe. U ovoj Nedođiji koju mnogi nazivaju "Srbija" obožavana ličnost je Novak Đoković, na Vukajliji poznatiji kao Đolub.
Narod, sav u rasulu, problemima i brigama ne može da nađe rešenje za svoje probleme. E, zato nam služi naš dragi Đolub. Đolub će sve da reši! Ako svi čvrsto navijamo za njega i ako ga svi volimo celim srcem, problemi će nestati, baš kao i u reklami: brzo, lako i jednostavno. Oće kurac! Grdno ste se zajebali ljudi ako sve nade polažete u Đoluba.
Ponašanje srpskog naroda je metaforički opisano u pripovetci "Vođa" Radoja Domanovića. Obuzet slepilom, narod će pratiti svog vođu (Đoluba) bez obzira na to šta on radi i šta je njegov cilj i da li je on uopšte pogodan za vođu! Sam Đolub nije ni svestan svoje pozicije, baš kao i "mudrac" iz pripovetke. Približno pet miliona davljenika se hvata za jednu đolubovu slamčicu spasa i svako misli da će baš on biti spasen (kao i što smo svi dobitnici na lutriji). Srbija je more u kojem se skoro svako davi a niko ništa ne radi povodom toga, čak se ni ne praćakaju, svi čekaju Đoluba da im dođe.
To što je Đolub prvak sveta u tenisu ne znači da je on i svetac koji će nas izbaviti iz svih muka!!!
Po ekonomiji kao nauci smo svi mi država, svaki jebeni, nebitni pojedinac čini državu. I zato ne znači da će nam biti bolje ako dolivamo u državni džet, biće nam bolje ako svako krene od sebe i pomogne samom sebi, a ne da čeka nekakvog Đoluba koji je došao iz vasione da vlada Srbijom!
