Jedna od najpogubnijih pretpostavki naše istorije, ruku pod ruku sa odokativnom procenom količine zdravog razuma pojedinca.
- I? Šta velite, drugovi i drugarice, da li ili ne da uvedemo taj komunizam na državnom nivou? Onako udarnički, u sve pore društva i svesti proleterijata.
- Ja, eto i nisam baš siguran, na istoku se već pojavljuju neke aprehenzije povodom čitavog postupka...
- Pa dobro majku mu šta bi moglo da pođe naopako? Koncept je prost ko pasulj prebranac.
- Jeste, radiš koliko možeš, uzimaš koliko ti je potrebno, sušta boza. Ne znam kako se toga neko odavno nije setio.
- Tako je, oni Grci su vekovima sedeli po buradima pa ništa. Tačno ono što kažem, bez Rusa nema kupusa.
- Meni se čini da se toga prvi setio neki švaba, nije da ih hvalim, to nipošto, ali tu i tamo znaju šta rade, a oni...
- Kanda bi se obradov'o da ti dođu, a?
- Ko, ja? Bože me sačuvaj!
- Aha! Sad i bog, je li? Bradu li puštaš u slobodno vreme, govedo jedno imperijalističko!?
- Uzrečica obična, nisam hteo verujte mi. Ja sam samo protivu toga da se zalećemo u nepoznato, a zna se kakvi smo...
- Šta ga više trabunjaš, biće sve u redu ako budemo ljudi. Lako ćemo.
- Jeste, lako ćemo. Jel tako, tako je.
- Tako jeee!
- Dobro, većina je rekla svoje, još da sprovedemo u delo. Kraj zbora, drugovi i drugarice, samo odlučno i nemilosrdno jer ovo je za njihovo dobro.
:prvom do sebe: A onog što nije bio siguran turi malo na robiju, takvi su nam potrebni vala ko još jedna stranka, daleko bilo... a možeš i onog bogomoljca s njim da mu pravi društvo, slađe se kamen tuca u dvoje.
Definicija iz duela autora, komentari su dobrodošli, nije lepo pominjati ime autora.