Nada na igli, na infuziji, koju samo nerealni ili samosažaljivi mozak može da uključi u život kao onaj zrak na kraju tunela, a šanse da se nešto stvarno promeni su daleko ispod nekog pouzdanog znaka koji označava stvarnost. To je jedna“nepravedna i ničim izazvana“ pojava.
Nada ima svoje promotere, kupce i posmatrače: aktivne(veštake i analitičare) i pasivne (slobodne i apsolutno nezavisne) kojih je sve manje.
Kad se skine sa igle, nada se pretvara u izgubljenu nadu i najčešće umire.
1) A(ž): Onaj Maki...kreten...obećava Goci da će da je ženi, ...daje joj lažnu nadu, a meni se nabacivao...
B(ž) : A i ti si našla da pokazuješ kako si lepo depilirala noge...živ čovek...2) Bio sam siguran da će oštećeni uspeti da pretrči ulicu,...pa nisam ni kočio...
3) Mančester se nadao da ima dovoljno visoke“stubove odbrane“- kad ono, desi im se Mesi...i to glavom.
"Bio sam siguran da će oštećeni uspeti da pretrči ulicu,...pa nisam ni kočio..."+++++++++++++++++++++++