Lekso Saičić

Jedan od retkih Crnogorskih vojvoda koji je u ratu uradio, za promenu, nešto uradio. Verovatno jedini Crnogorac koji je postigao nešto u tom žanru. Ako ne znate o čemu se radi, pa evo kratke pričice:
Naime Ruska carevina je početkom dvadesetog veka smatrala za svog jedinog pravog prijatelja i zemlju saveznicu ... Crnu Goru. Polaskani Crnogorci su bili tako ponosni da kada je Rusija objavila rat Japanu, Crna gora, da ne bi okaljala obraz, učini isto. Za svog vrhovnog komandanta, Crnogorci su poslali svog najboljeg, upravo Aleksu Leksu Saičića (ko bi rek'o da su davali takve nadimke pre sto godina?).
Kada su stigli na bojno polje, obe strane su poslale po jednog svog najbooljeg vojnika. Rusi Leksu, japanci nekog svog samuraja (kakav god da je, samuraj je samuraj). Sama bitka nije poznata, ali se zna da je Leksa samuraju odsekao glavu. Za to je, nećete verovati, dobio orden.
Rat se završio sledeće godine (nakon pobede Japanaca), nakon što je Rusija potpisala poraz, a naša Crna gora, zbog ulaska u kraljevinu SHC preskočila te papire. I dan danas se smatra da je Crna Gora u ratu sa japanom već 100 godina. (ovo nije sprdačina, tu me preseci ako nije tako)

Joza:... i kažem ja njoj : "Mala, kad se čika Joza iz Rusije vrati, okrenuće te jedno pe-šes puta ako o'š, al sad obraz moram da branim Crne nam Gore. Da branim braću Rus...
Marko: Evo ga Leksa. U oca ti jebem, sav krvav.
Joza: Jel jaše?
Marko: Jaše
Joza: ' El crna ata su četir'..
Marko: Jebem te usta man' se tih njegoških izraza, pun mi te kurac.
Leksa: Braćo bježmo!
Joza: Šta ti bi Lekso kućo? Ubi li ga?
Leksa: Ubi, al' ne viđoh ni šta bi on već pade mrtav.
Joza: Pa što da bježimo onda kukavče?
Leksa: Ma stao ja ispred njega, on ko balvane da je jeo. Izvuče on naku mačetinu i reče nake slogove nepovezane. Ja se, braćo moja, usro. Izvučem i ja jataganac. On uzme kost, baci je, presiječe na pola u vazduhu i sage se dole ki da čupa travu. Nešto se moli reko, sastavio ruke. Prije se sag'o no što je ona koščurina pala na dva dijela. Ja reko, bolje ja ovo da iskoristim, i dok se nije dig'o, ja brže bolje svoj jatakanc i odsečem mu glavu. E. A ovi njegovi samuraji zamnom, ja na konja ki soko pa brže, bolje niz brdo. A oni za mnom, njih trijes'! I evo me čoče, ovdje pred vama. No bježmo mi dok ovi nisu došli.