Ovde neće biti reči o kralju Petru, niti o srpskim bajonetima ili Čiča Draži. Ne, takve tričarije su krajnje nebitne za ovu priču. Zato će istorijski kontekst pesme ostati po strani.
Sasvim je nevažno ko plovi u barci; Znano je, male barke su plovile morima hiljadama godina, sa jedinim pravim ciljem - da naposletku nađu kopno. Nebitno je da li se uopšte plovi morem ili okeanom, barom ili kopnom. Važna je suština.
Barka protiv mora. Sukob Davida i Golijata. Borba protiv oluje, ajkula, gladi i žeđi, bespoštedni okršaj koji troši telo i izjeda dušu. Test izdržljivosti, surova bitka sa samim sobom. Pakao u raju ili raj u paklu.
Okruženi prozirnim plavim staklom, toliko smo sami sebi mali da ne primećujemo sopstvenu veličinu.
A onda, cilj. Kopno. Sva naša patnja prestaje. Ostaje nam samo da leškarimo, prstima nežno milujući pesak, dok nam ritmični nalet talasa božanstveno milozvučan poput harfe masira stopala, a 72 device hlade palminim lepezama.
Zato je krajnje irelevantno ko plovi barkom. Njom plovimo svi mi. Pa i jedna šljiva, krastavac i makaki. A ako ti se ne sviđaju putnici barke, ako bi da pljuneš - a ti pljuni u šaku!
Šljiva: Sudeći po tome koliko nas je oluja odbacila, mora da smo zašli u vode Francuske Gvajane...
Krastavac: Ne uzdam se ja u tvoje navigatorske sposobnosti, možda smo i posred Atlantika. Sreća pa ova barčica nije doživela sudbinu Titanika... Nažalost, banda banana i preostali krastavci nisu preživeli...
Šljiva: Žao mi je zbog tvoje pale braće. Ali vas ima k'o govana i ionako završite u salati. Mi šljive smo prefinjenije. Evo ja sam, na primer, trebala da postanem deo famoznog pića Šljivovice, život bih dala za takvu priliku! Ali avaj, vidi me sada, slušam šumove talasa sa jednim krastavcem i čekam da mi život oduzme izgladneli makaki koji, hvala kurcu, spava snom pravednika.
Krastavac: Samo kukaš, kao da si ti kraljica voća a ne ona precenjena jabuka! Veruj mi, bejbe, niko te ne šljivi ni dva posto...
Šljiva: Povuci reč, rasisto!
Krastavac: Što na umu to na drumu! Misliš da meni nije teško? Pa i mi krastavci, iako rošavi, imamo dušu... Još od kada sam rastao u bašti baba Radojke sve se nadah da ću završiti svoj životni vek na nekoj boli-glava-a-stomak-još-više slavi ili bar proslavi... Kada sam sazreo poželeh da mi neka lepotica pokloni svoju mladost, ali nisam bio te sreće. Em su vibratori sve dostupniji em me ovaj izvoz za Ameriku sjebao načisto, jer kako stvari stoje istrulićemo ovde čekajući Godoa...
Šljiva: Koga?
Krastavac: Brod, sestro, brod... Jel se sećaš kad je u Trumanovom šouu Džim Keri došao do kraja sveta svojom barkom?
Šljiva: Da, i šta s tim?
Krastavac: E, upravo tako se osećam trenutno. Kao da ćemo svakoga časa dosegnuti kraj. Ništavilo. A onda će naše obećane destinacije, tvoja šljivovica i moj cvet mladosti, postati stvarnost. Otkrićemo golu istinu, ono što se nalazi sa druge strane. Bićemo oslobođeni ovozemaljskih lanaca i naše kore, peteljke i semenke neće više prestavljati ništa. Vozdignućemo se u voćno slatke rajske visine Edenskog povrtnjaka, mi ćemo...
Šljiva: 'El tebi dobro? Da budim makakija da ti prekrati muke?
Makaki: Makaki.
Šljiva: Šta?
Makaki: Makaki bre!
Šljiva: Vid' ovog idiota... Šta ponavljaš svoje ime koji moj?
Makaki: Ma kaki, neću vas pojesti, nisam ja taki.
Šljiva i krastavac: :uzdah olakšanja: Neeego, vidiš li kopno?
Makaki: A šta mislite, zašto vas neću pojesti? I zašto na nebu grakću ptice?
Šljiva i krastavac kao jedan: Kopno... Je blizu? Jupiiiii, sloboda!!!:Nasta tajac. Jedan ribarski čamčić poče da se približava našoj barci. Povremeno graktanje galebova para vazduh. Majmun, da li od radosti ili zbog predosećaja nadolazeće nesreće pokloni se šarlatanski prisutnima i stade da pevuši stihove koje je od Vuka Bojovića naučio: Morem plovi, jedna mala barka...:
--- Epilog -------------------------------------------------------------------------------------------
: ...Majmun je znao da šljiva nikada neće postati šljivovica i da krastavac neće spoznati dugo iščekivani vlažni raj. Znao je i to da će ga ljudi živog odrati, kao i krastavca. Da je budućnost svirepa poput beskrajnog plavetnila na kome igrom slučaja opstaje uporna mala barka...:
super +++