Ukor za mlađane fudbalere. Nastrašnija kazna za sedmogodišnje tehničare koji pikaju svaki dan fudbal na obližnjem školskom igralištu. Njima ne smeta to što u tri popodne od upeklog sunca može da izraste i treća sisa, jok. Treniraju. Ko će znati koliko su tigrovih lopti ispratili u toku svoje ,,karijere''. A kada dođu neiživljeni stariji na teren, sav njihov trening nekad zna da padne u vodu i onda se dešava sjeb i ,,na go''.
Nedelja poslepodne, ljudi odmaraju. A piči se betonski fubal sve u šesnaest u varoši. Vode nigde. Vrljaju se delovi patika po terenu, al' se i dalje igra. Zakuvalo se, bogami. Šića i Ćita dva najstarija petla na terenu.
Ćita: Šićo, evo je, evo je.
Šića: Ja tebi uvek dodam, a ti meni nikad, sebičnjaku.
Ćita: A jeb'o ti ja mater, dodaj čoveče.
Šića: Ajde beži bre, pre će klinja da utera golčinu nego ti. (Dodao je klinji. Ne samo da je mali promašio, nego je prebacio preko ograde, sjeb'o prozor u kući preko puta i baba izašla sa mačetom na ulicu da vija gamad fudbalersku.)
Ćita: Hoće da utera,a? (Zakrvio)
Šića: Aj na go mali. Veze ti sa životom nemaš.
Ja ne stavljam dva zareza kao otvorene navodnike.
Ako skraćujem reč - stavim apostrof. Ispravio sam naslov ovde, ali ostatak jok. Neka se mladi autor potrudi.
Ел фантастико. За неког ко је нов овде, неочекивано добро. Имаш светлу будућност, друже. Чујте ме, секто коментаторска! :)