Taj urođeni nam gen za samoodržanjem. Probali razni da ga unište, modifikuju, pa ništa. Srbin, brav jedan, živi svoj život da preživi. Kako? To nije toliko bitno.
A kad dođe frka, u ulici Akacija dešava se čudo: brav postaje nadčovek!
Proći će golgotu, ožaliti mrtve i izgubljeno, vratiti se nazad u redukovano stado, pa opet isto. Samo od nule.
Neće se mnogo brinuti šta je dovelo do stradanja, niti će izvući naravoučenije i paziti da mu se greške ne ponove. Jok on. Samo će na tren načuljiti uvo iz kog pravca dopire zvuk medenice sa ovna-predvodnika, te pokorno opet saviti glavu ka zemlji. Do sledećeg sranja...
- Ma, aj živeli mi Srbi, brate, da prođe i ovo sranje, nek smo živi i zdravi, na jasen - na jasen, pa šta!?
- Dobro sad, nismo svi živi, a još manje zdravi... Živeli, kažeš?
Dobro kroz defku ovekovečena bakuta leđenda +