Већ много пута дефинисано, али самоубилачки нагон ми не да мира.
Две речи. Користи их пичкопаћеник који ништа не јебе, па има страшну потребу да јебе све око себе. У мозак, јер свој нема. Шта год да се деси у његовом окружењу, све се сведе на те две речи.
Он открива скривене социолошке механизме и појаве које су ван домашаја рационалног промишљања угњетеног, напаћеног и еутаназираног грађанина наше земље. Јер, то је ______ __________.
Као што се залудни клинац константно бави копањем носа и изношењем у јавност свог генијалног, а одвратног проналаска, који затим обрађује вајарским умећем и користи у стреличарске сврхе, тако и наш пичкопаћеник у друштву ископава оно најгоре и износи га у јавност, како би показао своју памет. Само да би коначно могао да каже - то је наша реалност. И тада сврши као нико никад ни у најлуђим порнићима. После тога је задовољан собом, у очима му се види онај с-јај као да је повалио Монику Белучи и уз њу макар још једно 2-3 најлепше жене света. Или као да је добио седмицу на лотоу. Зато се такав поглед и зове с-јајан. Наша је реалност из његовог угла гледања таква какву је он представља. Јер за боље и не зна.
Ма није потребан пример. Ако си баш запео за пример, као да их није било доста, онда у неком друштванцету само реци гласно: Види оног како баца ђубре кроз прозор кола! - и уследиће ти пример.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.