
Реченица коју нам говоре старији када почињемо већ да постајемо људи. Када крећемо у основну школу сви нам причају да морамо да учимо да не би били ђубретари или томе слично. Када смо већ у петом говоре нам како морамо да учимо да бисмо уписали школу коју желимо и плаше нас причама како мали Слађанин са другог спрата није учио па је завршио у школи за бравара. Онда сви лепо упишемо гимназије, економске, медицинске и срећни смо што ћемо после лепо уписати факс који желимо.
Тада долази до жалосне истине, када размишљамо који ћемо факултет. Схватамо да нема ништа од тог вакултета који волимо. Старији нам отварају очи и показују да треба да се бавимо нечим што ће нам осигурати егзистенцију, а не нешто што ми заиста волимо.
-Је ли, Макарије, који си оно беше сад разред?
-Друге средње, течо.
-Лепо...и је л' размишљаш на који ћеш факултет?
-Па ја бих волео да упишем етнологију, то заиста волим.
-Ееее нема ти од тога 'леба! Боље упиши нешто друго што се боље плаћа...да будеш банкар, адвокат или тако нешто.
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Uzrečica mog ćace. +