Izraz koji se koristi u svoju odbranu, nakon jednog kraćeg monologa koji je izveden pred komisijiom i tužiocem. Saopštavanje sagovorniku da nešto ipak nije ostalo neprimećeno, na njegovu žalost, a mnogo je bitno, i može da okonča ceo proces.
-Aha. Da... Da, ali što mene da izbacite?
-Zbog tvog ponašanje, neopravdanih časova, i suprotstavljanja školskom obezbeđenju.
-Čekajte, suprotstavljanje? On nema prava da me izbacuje iz školskog dvorišta ako ja nisam na času, ja za to imam kaznu - dobiću neopravdani.
-Da...
-Ali on ope...
-A kad dođu đaci druge škole, grupno, pa bleje po dvorištu, šta onda? Onda samo gleda. E pa nisam ni ja glup! Nije ih izbacio samo zato što se uplašio, jer su svi građeni kao trokrilni orman, nego je samo gleda iz hodnika kroz prozor i ćutao.-Pričala si sa Đoletom?
-Da.
-Samo pričala?
-Da!
-Tu priču mami prodavaj! Nisam ni ja glup, jebanje i pričanje ide ruku pod ruku!
