То је клаустрофобија у времену.
Наиме понекад, из различитих разлога, постанемо свесни временског сандука у ком се налазимо, и ван њега успемо да видимо неко прошло време, тако живо, тако јасно и на дохват руке, а ипак тако недодирљиво. Па се јаве помешана осећања туге и узбуђења, али оно што надјачава све њих је управо тај невероватан осећај скучености.
Најбољи начин да се отргнемо од тога је да побегнемо у материјални свет и свакодневницом скренемо себи пажњу.