To je klaustrofobija u vremenu.
Naime ponekad, iz različitih razloga, postanemo svesni vremenskog sanduka u kom se nalazimo, i van njega uspemo da vidimo neko prošlo vreme, tako živo, tako jasno i na dohvat ruke, a ipak tako nedodirljivo. Pa se jave pomešana osećanja tuge i uzbuđenja, ali ono što nadjačava sve njih je upravo taj neverovatan osećaj skučenosti.
Najbolji način da se otrgnemo od toga je da pobegnemo u materijalni svet i svakodnevnicom skrenemo sebi pažnju.
Видим, видим. :)
Хвала.