je rešenje ako nema boljeg.
Nema ničeg dobrog u tome da svoje dete ostavite drugima da pola dana brinu o njemu, hrane ga, presvlače, uspavljuju i još kobajagi vaspitavaju.
Nema.
Не могу да се сложим са тим Мајо, и као човек и као психолог по струци...Шта са чињеницом да се дете у тим условима социјализује/учи некаквим правилима/контактира са другом децом? Не бих баш рекао да је боље да 00/24 буде центар света за родитеље и околину...тако се поуздано васпитава будући егоиста
Слажем се са дефиницијом. Не слажем се са Риплијем, иако је психолог.
Ја нисам ишао у обданиште и већ при поласку у школу сам приметио да сам напреднији од већине деце која су ишла у обданиште по питању опште информисаности и културе, а и да сам дружељубивији и социјалнији, те нисам сигурно био егоиста. Све сам пре делио са другима, него други са мном. И није тачно да ће дете да буде центар света за родитеље и околину нон стоп. Ево, ја нисам био. Родитељи ми већи део дана и нису били ту.
Нисам родитељ Мајо, имам 25 година. Евентуално да разумем ако си мислила на просечно обданиште и просечног васпитача у Бг/Срб (педагог на бубицу завршио/ла факс, ради за 20 и кусур хиљада)
Нисам ишла у обданиште и то је највећа грешка коју су моји родитељи направили. Не могу да се сложим да обданиште није добро за дете нарочито кад се сетим коликих сам проблема имала на почетку првог разреда.
Нећу оценити.
Ето. И Тулумбац није иш'о у обданиште. И шта му фали? Шмекер, трситељ... Као и сви ми што нисмо ишли.
Išao sam 6 dana u obdanište, to mi je bio žešći smor, mislim da nisam ništa propustio što sam se lepo igrao kod kuće, a daleko od toga da sam postao asocijalan, ili neko ko misli da se oko njega vrti svet. E sad, možda nekoliko izuzetaka samo potvrđuje pravilo....ne znam to.
де људи не лупајте, не треба бити психолог да би се закључило да је боље дјете послати у забавиште него да расте уз тетке, бабе или не дај боже комшинице.
То што си ти Џими био напреднији од друге дјеце не значи ништа - правила се не смију извлачит из једног примјера.
У осталом људи, знате ли шта су чувени грчки филозофи радили?
Чиме су Аристотел и Сократ (међу осталима) зарађивали 'леба?
Били су ВАСПИТАЧИ ДЕЦЕ (богатих родитеља)
Ако је друштво пре три сома година знало за институцију коју данас називамо ОБДАНИШТЕ, и ако је та институција тих тричавих 3000 година у пракси и теорији оправдала своје постојање...
онда значи да вреди нешто
А зашто ви који сте ЗА обданиште мислите да је једина алтернатива обданишту раст уз тетке, бабе и комшинице? Мени је било довољно да ме оставе испред ТВ-а и да гледам образовно-научни програм или да ми дају неку књигу или нешто корисно да радим да бих нашао себи занимацију и није ми нико други (ни бабе, ни тетке) био потребан да ме претерано пази, мази и чува. Хоћу да кажем, ако је дете добро и непроблематично, апсолутно му није потребно обданиште. Док, с друге стране, ако је дете антихрист, ни обданиште га неће сачувати од проблема које ће само себи да направи. И да, нико ме неће убедити да дете може више о животу да научи у обданишту, него код куће. И безвезе је што постоје родитељи који пет пара не дају на васпитавање своје деце, већ уваљују врућ кромпир васпитачицама које су дегенеричне, и онда се после питамо зашто су деца некултурна.
Džimi, što se tiče tvoje poslednje konstantacije, uglavnom si u pravu jer danas ima puno vaspitačica koje ne rade posao kako treba, a za genijalnost Sokrata i Aristotela ne treba ništa da dodajem...Realno mislim da čovek koji nije išao u zabavište nije ništa zaostao ili napredovao u odnosu na decu koja idu u zabavište, a nekultura uglavnom dolazi od kuće, a ove tvoje reči, citiram ''већ при поласку у школу сам приметио да сам напреднији од већине деце која су ишла у обданиште по питању опште информисаности и културе, а и да сам дружељубивији и социјалнији'' zar to nije eegoizam? :-) Mislim po čemu si se ti razlikovao i bio bolji od ostalih klinaca u zabavištu?
''Mislim po čemu si se ti razlikovao i bio bolji od ostalih klinaca u zabavištu?''
Не, ја нисам ишао у забавиште. Био сам напреднији у школи. :) Није егоизам, само сам реалан. Знао сам неке ствари које друга деца до краја основне школе нису научила, умео сам да поштујем учитеља, а друга деца су била с њим на ТИ у почетку. То ми је било фасцинантно. По питању хигијене такође. Друга деца су навикла да једу неку буђаву ужину у забавишту и памтим како су сви трчали у кантину, а да претходно нико руке није опрао, што ми је било непојмиво. Питао сам се како их нико томе није научио. И још много ствари, ко би се сад сетио...
Praktično , to izgleda ovako : sat zvomi ,dete budim, oblačim i ono plače jer mu se spava. Krevet ga mami. Ja ga odatle otimam i nosim u obdanište . Tada je tamo "dežurni vaspitač"-rano je (šiparica kojoj se spava više nego nama) . Ako se iole naspavala pustiće deci jedan od pet crtaća, ako nije- nastaviće da puši i pije kafu.
Moje dete sam spasila obdaništa kad sam mogla da im priuštim Školigricu. Tamo je odlazio naspavan, metodologija je bila sasvim drugačija. Toliko drugačija da se nakon deetak dana rasplakao i molio da ga NIKAD više ne vodimo u obdanište...
Mlađe dete nisam uspela da spasem. Razlika se tada videla.
Od svih vaspitačica iz obdaništa koje su moja deca imala samo je JEDNA bila ok. Ostale su otaljavale.
Obdanište nema dovoljno prostora ni kadrova za ono čime se bavi.
Moja def odražava moje iskustvo.
A moje, dečije iskustvo : nakon desetak dana boravka u tom hororu sam namolila da me izbave odatle. Roditelji su me poslušali. Čuvale su me "žene" (tako se to onda tvalo), ali i tu je bio jedan horor (ta je dobila otkaz).
Ja sam bio u obdaništu od 2 do 6 godina (socijalizacija je jako važna pred polazak u školu), tamo sam naučio da krijem osećanja, da izbegavam jače od sebe, da ništa ne govorim pred devojčicama i da decu niko ne sluša. Kod kuće sam naučio da čitam i pišem, govorim nemački jezik i kulturno se ponašam. Inače, još se bojim neonskog svetla jer su me sa dve godine iz toplog kreveta nosili u nezagrejan prostor obdaništa osvetljen ogromnim brojem neonki gde su me iz maminog naručja otimale nafrakane krmeljive babe hladnih ruku i ajkulinih očiju. Moje dete ne ide u vrtić. Neću ni da počnem sa nabrajanjem razlika između nje i jadne dece koja idu. Majav, plus je ovde obavezan.
Bruce, hvala ti. Dopada mi se tvoj komrtar jer odražava i moje mišljenje.
Veliki + za tata B.
Није поента обданишта у васпитачицама, већ у дружењу с другом дјецом, а то ништа не може замјенити.
Џими бре, ти опет себе наводиш као примјер, цццц.
То што си ти знао доста ствари за разлику од друге дјеце када си пошао је заслуга родитеља и начина на који су с тобом вријеме проводили код куће (ја нисам такође ишао у забавиште и моји су сматрали да треба да ме науче свему и свачему прије школе као да ћу да упишем филозофски факултет, а не први разред, што такође није добро)
Bravo "Cincilator"! Upravo je poenta svega ta roditeljska "pažnja" koja ponekad zna da "uguši" dete. Treba stvari da idu svojim tokom, postepeno, i sigurno će sve da dođe na svoje mesto. A druženje sa drugom decom ne može da zameni neka teta sa kojom ćeš da provodiš vreme ako nisi u obdaništu.
tacno! +