Pisana na papiru. Nebitno dal' je vaša ili nekog poznatog poete, za današnje naraštaje, to je obična ljubavna pesma.
Po njihovom shvatanju, nedovršena. Fali joj neka palestinska/persijska melodija i neki pritupi aranžman, sa sve nekim '8.martovskim slavujem' (ili nekom drugom pticom iz Granda). To je njima prava pesma.
Ove svežije generacije, čak i curice, posebno ove posleratne, smatraju Šantića nekim propalim fudbalerom.
Prevera im, onda, bolje i ne spominjati. Tragedija, obična.
"Pesničar
Kao i kod fotografije, nekada se pogrešno smatralo da je za pisanje potreban talenat. Na svu sreću, savremeno doba izbacilo je naderenost iz jednačine i danas imamo više ljudi koji poeziju pišu nego ljudi koji poeziju čitaju. Poezija je postupak kojim se na nerazumljiv i i iritantan način svetu saopštava nešto nebitno. Ipak, nekome može da se desi da sve to uradi na odličan način, to jest da mu "uspe" pesma. Odmah na početku moraš da odlučiš da li pišeš poeziju za čitanke ili da bi se ogrebao za snošaj kod bledunjave tabletičarke sa ofarbanim makaronama oko vrata. Retko kad se desi da postigneš oba. To je zato što u čitanke idu pesme o domovini, godišnjim dobima, prirodi, ljubavi ali bez guženja, dok su ove za luzersku kopulaciju uglavnom o čežnji za luzerskom kopulacijom. Danas se tuberkuloza uspešno leči, pa moraš umreti mlad od nečeg drugog. Ubij se. Najbolje odmah."
CKM