Može da bude tu al u ne mora. Ne smeta. Od viška glava ne boli. Tu su gospodski kraljevski Karlovac, egzotično banjskoalpskozvučajući Karlobag i lepa ženska severna čupava Virovitica, prvi tim, udarna igla u toj poetičnoj krilatici nikad dosegnute zapadne granice osim te propuštene devestoosamnaeste; taj trojac se izgovara u brzini i sa slašću: KarlovacKarlobagVirovitica, gde ovo r tandrče ko seoska kola sa municijom po lošem ličkom putu, a ovo ica na kraju leprša kao trobojna izbušena nagorela zastava; rafalnom paljbom ispaljuje se ta milozvučna crna trojka gradova, lepa kao smrt, nedostižna kao lik u odrazu ogledala na čijem ramu piše malograđanskipolumađarskosrednjeevropskokakanijski stilizovano: Zagreb.
A kad sednemo i popijemo koju, kad predahnemo u našem napredovanju taličnotomskom na zapad, odobrovoljeni napretkom tada dodajemo i Ogulin, tog seljaka u vunastom gunju sa belom čupavom šubarom, tu proju među kačamcima sa čvarcima, tu rozen tortu među švarcvaldima, tog golju među buržujima: ajde de, Oguline stani i ti ovde, nepriznati sine Smerdjakove među braćom Karamazovima i carskim Karlovcima, primi na, i ti svoje sljedovanje i našljedstvo, od pokućstva motiku, od imanja njivu najmanju, i najgoru, zvanu Ugar, onu dolje, u Paležu na tromeđi sa pitomim Ukoljicama i veselim bratstvom Kamenčužića.
A poručuju evo već zagrejani skuplji gosti pijani: ej momak daj sad onu verziju s Ogulinom a mi razvučemo usta iz uzdržanog osmeha u široki osmijeh i kažemo, razgulimo: eeee baćo to se plaća više, pa na namig mnogookih klari šuman vadimo polako svu skrivenu opremu: Simu Ćirkovića, stare đeneralštabne mape, štatute i privilegije, carske ukaze, Bakonju fra Brna i Vasilija Krestića, Janković Stojana i Vasilija Micića,i na kraju ponudu saveznika iz devestopetneste u zlatotisku i radosno kliknemo: sad navali ljuta arapijo, lepše grlo u miloša carsko, pomalo je takijeh junaka, oj Kuperu ti lažni agentu, piši Kup ove koordinate: dakle, Ogulin, 459, 15, 34...
E nije ovo je ovde napisano prvo pa neko ukrao i stavio tamo, imam i dokumentaciju prilažem dokument
Lično, ne gotivim ovaj nepovezani stil autora ali prvi pasus ove definicije je verovatno jedna od lepših stvari koje sam pročitao u poslednje vreme. Sima Ćirković isto vrh detalj. Vama plus od mene.
Ne znaš šta znači mitketovanje, pa ti ne uspevaš da budeš kul ni na Vukajliji. I pored ovoliko slabašne konkurencije. Ne gotivim ni tebe ni tvoj način izražavanja, namerno neću reći stil jer ga nemaš, ali slobodno ću priznati da si na momente inovativan i donekle kreativan, konkretno u ovoj definiciji si izneo jedan jedinstven i do sada neviđen pogled na temu kojom se definicija bavi. Ova tvoja naizgled šizofrena kakofonija ipak ima smisla i istinita je. Toliko. Od koga kome, više nego što bi se očekivalo, mislim
Миткетовање (именица): емотивно напуштање виртуелног станишта, праћено опширним опраштањем у прозној форми последњег поздрава. Назив дугује аутору Митке, који је на овај начин, фрустриран понашањем појединаца и општим стањем на сајту забавног садржаја вукајлија.цом, решио да заувек напусти сајт на начин који ће бити можда не толико достојанствен, али засигурно упечатљив. Испоставило се да је био у праву.
Боље. Мислим да не би звучало добро мајавовање, боље је миткетовање, има тај део кад пуцне код ”ткет” и то даје посебну тежину изразу
Ја прве 2 године регистрације нисам био активан, 2016 почео да посећујем, а крајем 2017 почео да пишем нешто. То би било бадвајзеровање. Хахах...
https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=318214442001085&id=216548275501036
he he
dogodine u kninu <3