Nema gore pretnje ni ucene za srednjovečnu ženu, ozbiljnu domaćicu, po mogućstvu majku dvoje ili više dece. Saša Mišić, inače poznat po televizijskom transferu blama zvanom Paklena kuhinja, ulazi u kuhinje restorana, odmah pronalazi buđ, prašinu, govna od pacova, nerazvijene fetuse bubašvaba, objašnjava kuvaru zašto ne zna da kuva, potrovaće narod, ništa ovo ne valja... Prosto ti neverovatno da ga niko do sada nije iznabadao. Dakle, zamisli da, gorepomenutoj ženi, Saša Mišić malo pretrkeljiše oko šporeta, frižidera, ostave, da proba pasulj, sarmu, pilav... Pa da prokomentariše.
Radmila: Dobro, jesi li ti normalan?!
Dragomir: Šta je sad, ženo naporna?
Radmila: Jesam ti lepo rekla da platiš majstora, gledaj kako si ovo okrečio, sve ti se vide prelazi, plafon si umackao bojom za zidove, onde ti se valjak ocedio po sred zida!
Dragomir: Radmila, oš' ti da ja zovnem Sašu Mišića na večeru?
Radmila: Dobro, bre, šta se odmah ljutiš, nije loše, kad se malo izmaknem izgleda kao neka apstrakcija.
