Sportski eufemizam za "Usrali smo motku". Na polni organ iduća floskula kojom se iskompleksirani srpski sportisti, ti u svetu najfrekventniji predstavnici srpskog mentalieta, pravdaju za svaki eventualni lični ili ekipni neuspeh u sportskoj areni. I dok taj isti svet legendarnu parolu Pjer de Kubertena "Važno je učestvovati" čuva i neguje kao jednu od osnovnih ideja vodilja u sportu a možda i kao sâmu esenciju istog, u našoj maloj ali ponositoj državi na sportiste se gleda kao na savremene potomke nekadašnjih slavnih učesnika Kosovske Bitke - epskog događaja i dalje neutvrđenog konačnog rezultata - čiji se golovi, koševi i gemovi broje jednako kao nekada posečene turske glave. Nažalost, kako trenutna praksa u sferi modernog sporta isključuje svaku, pa i najmanju mogućnost upotrebe sablje ili kubure, Srbi su se našli pred neprobojnim zidom od sopstvenog ega i sujete. A tolike merdevine još nisu izmišljene.
Elem, valjda su zbog toga srpski sportisti i sportski radnici, opterećeni gorepomenutim senima svojih junačkih predaka i pod hroničnim ali stabilnim pritiskom neobično zahtevne domaće javnosti, i razvili poseban oblik lirsko-mističnog izražavanja a u cilju univerzalnog prevazilaženja tog, u slučaju gorkog sportskog ishoda, komunikacijskog jaza sa navijačima. Jer, u Srbiji se sve prašta osim nepripremljene konferencije za štampu. Laku noć.
- Kako komentarišete rezultat od 5:0 za protivnika i očajnu igru vašeg tima?
- Eto...mi smo se borili kako smo znali i umeli...moji momci su ostavili srce na terenu...Ostaje, naravno, žal za propuštenim šansama...---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Gospođice Jevtić, zašto niste završili trku Maratona u Londonu?
- Moj trener i ja smo imali spremljenu odličnu taktiku za tu trku ali nažalost ja nisam mogla da je sprovedem u delo. Ostaje žal da je bilo lepše vreme i da nije padala kiša...--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Gospodine Bajkoviću, kako komentarišete Vaš - malo je reći - nesmotren prekršaj nad igračem Bordoa u sudijskoj nadoknadi, iako ste bili svesni da je Vaša ekipa u tom trenutku imala rezultat koji je vodi dalje?
- Pa, eto...ne znam šta da kažem...Ostaje žal što me je moja majka udarala u glavu peglom kad sam bio mali ali šta je-tu je. Idemo dalje. Sledeće nedelje igramo u Kupu sa FK Pičkovci iz Pičkovaca...
Ovo ipak smanji, iskače od ostatka teksta bespotrebno. Ne znam koji mi je kurac da večeras filozofiram. Inače, perfektno napisana definicija. Bravo profane :) +++
Pod uticajem minulih i nemilih događaja, moj nesss :(
Poslušo te, Mlato...
E, moram didem da spavam, mnooogo sam se nanervirao zbog onih debila. Aj, laku noć, sutra ćemo pretresamo još...:)
Дизвинеш, брате, дефка је добра, али због мог тренутног расположења минушчина, чачкаш ми свежу рану=(
Ništa ja tu ne bi diro.
Defka ubija, ali moram da naglasim da je Bajko izabrao između 2 opcije, da pusti Obrenijaka da se ušeta u gol ili da skoči na njega. To jeste prouzrokovalo penal, ali... Da je majmunčina od štopera ispucala jako prostu loptu onako kako treba, golman ni u snu ne bi imao potrebe ni za razmatranjem ovih tužnih opcija!
Duše, jeste da je to sinoć bila inicijalna kapisla za defku ali ona ne govori samo o toj tragediji nego o bolesti duboko ukorenjenoj u samoj srži srpskog sporta. A ja umro sinoć...
+, počeo sam da kucam defku: "Dali smo golove u pravom trenutku", pa odustao.
Možda me ova tvoja obodri, a Bajko je bulja od golmana, ponoviću - bolje da montiramo treću stativu po sred gola.
AHahahahaha, e sad me slatko nasmeja! Dobra ti ona...
Au zbog ovoga *
Ma domaće prventsvo je prioritet a ipak su pružili svoj maksimum ne treba im zameriti lolo +++
Linkovao bi je da je pre napisana jer imam ovo u primeru, odlična defka!
E moj Profesore, đeš vako dugu defku u nevreme?
+++