Dok na zalasku svadbe preostali gosti glavinjaju u raštimvanom kolu po klizavom podu sale u lokalnom restoranu a rastopljene pihtije natapaju flekav čaršav i kelner briše znoj sa čela salvetom na kojoj ima tragova ruske salate, karmina i ajvara, na udaljenim barskim stolicama u dnu, pred očima klonulog barmena, prvi svat po imenu Mile se naginje ka kumi u utegnutom crveno-belom kostimu, na drugoj stolici, pokušavajući da joj raskopča žaket. Kuma se nevoljno brani, smeška se i trepće kapcima sa rastopljenom maskarom. Dignuvši pogled sa ovala po kom se kotrljaju lojavi ćevapi, Miletov drugar pokušava da uvede neki red u situaciju. Podiže ruku sa praznom žicom ražnjića, i viče, u nastojanju da Miletu pribavi makar zrno dostojanstva pred institucijom kume:
- Mile... Mile... neka kume, neka!
Ovde mi malo fale naglasci... nisam siguran da se kapira: Ostavi je, neka je tamo... a? Ma kapira se...
Verujem da svi kapiraju.Ako ne,onda oni koji su ikada culi nekoga da to govori,a to je vecina.
Sjajno je,stvarno.
еееј дао сам ти плус да нисма ни прочитао а и не да ми се...само због дужине наслова ;)
УНАПРИЕЈД СЕ ИЗВИЊАВАМ ЗБОГ НЕЧИТАЊА ДЕФИНИЦИЈЕ ;)
Čiča, moram da ti izbacim neku dajdžest verziju, ipak da se informišeš... kao ono: Ana Karenjina na osam strana, stručno prepričano... :)
ееее...то би ваљало..иначе још је нисам прочитао...а не знам ни да ли ћу...ипак чекам ту "дијеталну верзију" ;)
+++