Obicno petak. Tad bake, deke, mame, tetke, krenu na pijac jer je stigla nova roba, stigli novi prasici na stocnoj pijaci, nesto poput vasara… A uvece, kad masa krene po splavovima, parkovima, zurkama, to je takodje pijacni dan (ili noc). Moze se sto sta videti, probrati, degustirati, po potrebi, ako je neko zainteresovan.
-Hoces da kupimo dvolitarku i odemo do parka malo?
-Necemo, sad ti je pijacni dan, imam bolji stek, idemo tamo…
-‘Ajde.
Idealan dan za obavljanje nekog posla ispred kuće. Nije važno koji je posao, važno je da budeš viđen.
Gde je deda?
-Mislim da je otišao da pokosi ispred kuće.
Pa gde po ovoj vrućini, šlog će ga strefiti!
-Ma pijačni dan je danas, pusti ga, nek se šepuri i ovako ne zna šta će sa sobom.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.