Za razliku od turbofolkera(kojima se makar možeš smejati),gangsta repera(koji imaju pesme napisane u slengu) i metalaca(prema kojima niko ne ostaje ravnodušan), moderni pop pevači previše forsiraju nedostižnu i uzvišenu ljubav kao robu za prodavanje širokim narodnim masama.Dovoljno je samo uzeti ideale nedostižne ljubavi i lepote,sve to smućkati u pesmu od 4 akorda(a možda ni toliko),odabrati najveću plačipičku od pevača koja će sve to savršeno da interpretira i voila!Eto hita.
Stvar je u tome što njihova publika poveruje da se ljubav zaista može prikazati isključivo onako kako oni pevaju,tako da preti opasnost da se publika zaglupi i prestane da se interesuje za filozofiju,književnost i sl.Takođe,najviše stradaju pevači koji imaju potencijala da pevaju nešto mnogo kvalitetnije,ali se,nažalost,ubuđaju u patetici,tako da ih svi osim njihove publike odbacuju kao da su prodane duše.
Ne kažem da toga nije bilo i ranije,ali poslednjih godina sve više poprima razmene pandemije;ono što je ovde zaista neobjašnjivo je potreba da se stalno patetiše.I to još na potpuno nezanimljiv i ofucan način.Čudi me kako ta fora sa prodavanjem ljubavi još uvek uspeva.
Lepo je rekao moj duhovni vođa Rambo Amadeus:
,,Kraj je vijeka,postmoderno doba,
ljubav je za prodaju najzgodnija roba.''
Јеби га, то се продаје, а љубав је данас најкомерцијалнија емоција. Мислиш ли да је ова домаћа поп екипа писала те срцепарацепајуће текстове из срца, да им срце куца туц-туц? Па ни Парис Хилтон није толико глупа. Новац је у питању.
Аааа...Па ја сам потпуно занемарио да се ту може МНОГО зарадити...Ал свеједно,остајем при свом мишљењу да је то патетично.
Коен је прави уметник и непревазиђени песник у музичком свету;ја овде говорим о оним патетичарима који се труде да оставе утисак напуштених душа док се башкаре у ђакузију.
+čina. Lepo sročeno. Sve me ovo asocira na onaj "crnogorsko-primorski" pop, a la Vlado Georgijev, Sergej Ćetković e molti atri. Ima se utisak da, ne samo što svaki od njih peva u vrh glave 2 - 3 iste pesme, već da cela scna vrti 2 - 3 iste pesme sa malo promenjenom melodijom i tekstom. Aranžmani sa dominantnim klavijaturama i "mediteranskim" šmekom i pevač koji igra ulogu kulturnog, emancipovanog i imućnog macana koji je u ljubavnom bedaku, zavalio se u separe u nekom mondenskom klubu i diskretno je razdrljio kravatu dok pijucka svoj votka-martini (promućkan, ne promešan) i čeka ženu svojih snova.
Ovo je verovatno najčešća muzika koju naš tipični balkanski rurbani metero-šaban pusti u situacijama kada se prigušuje svetlo i privodi devojka za kres-kombinaciju (ovakva muzička podloga ima za cilj da uveri "plen" kako je dotični kulturan i sofisticiran, romantična duša u potrazi za iskrenom ljubavi).