Najsuroviji udarac koji možeš da zadaš nekome.
Udarac koji se jedino može uporediti sa time da si mu pucao u obe noge, ušao u ulaz pored kog on leži upucan i sa krova mu još bacio klavir na glavu.
Upropastiti nekoga za čitav život jer on zna da je bolji, ti znaš da je bolji, svi znaju da je bolji, ali jednom se zajebavao sa tobom, opustio se, tebe malo prosralo i pobedio si.
Nakon toga je samo potrebno da ga zajebavaš s vremena na vreme, posebno u trenucima kada se pred drugima prži da je dobar u tome, gledaš ga kako pizdi i najbitnije je da više nikada ne igraš sa njim to u čemu si ga dobio. Nikada. Ni pod kojim uslovima.
- Pa znaš kako Đole. Ti kada igraš PES, nekako mnogo uklizavaš sa odbrambenim igračima, ja onda lako mogu da ih zalamam ili da odradim dupli pas i zato te derem. To moraš da središ da bi igrao kao ja.
- Pa jeste Sale, u pravu si.
- Ma de je bre u pravu Đole, ne slušaj ga. Igrao sam ja sa njim PES. Nema pojma. Dobio sam ga lagano dva-nula.
- E ajde ne seri Mare molim te. Trideset puta sam ti šutnuo na gol, ti samo dva puta i još plus mi Kazuki Ito isključio tri igrača.
- Pa dobro Sale, ako ćemo one tvoje pokušaje sa pola terena da računamo kao šuteve na gol, onda može.
- E brate, odradio sam ti takve akcije da nisi znao gde se nalaziš. Četiri, pet puta sam stativu i prečku pogodio.
- Pa ne treba to da pogodiš, nego gol.
- E znam ja šta treba da pogodim, imao si sreće više nego govana.
- Da, da sreće. Dao sam ti dva euro-gola.
- Ne laži. Dao si mi gol iz penala i iz kornera glavom.
- Pa i to treba znati, a glavom sam ti dao sa ivice šesnajsterca.
- Ma šta treba znati, stisneš jedno dugme i usere te.
- Pa što ga ti nisi stisnuo?
- Jednom sam ti u partiji preševao sedam igrača i golmana bre.
- I šta si uradio?
- Lažovska igrica, šutnuo je pored gola, a prazan gol. Popizdeo sam.
- Pa jebem mu mater zar nije to samo dugme da stisneš.
- Ej nemoj više da kenjaš, bolji sam od tebe sto puta, svi znaju. Ceo kraj zna. Znaš li ti koliko godina ja igram PES. Deset godina bre. Jesi ti lud? Ti bre nemaš pojma to da igraš. Ajde sada da igramo. Ajde! Odmah sada. Naćiću ja soni sada odmah. Đole, ti imaš soni. Idi kući po njega. Odmah!
- Ma nemoj Đole, neću da igram. Imam pametnijih stvari da radim nego da trpam amatere. Kada još malo naučiš, javi se decxko.
- Ajde pičko. Ajde cavo. Nemaš muda.
- Dvaaaaa nulaaaa.
- Ajde. Ima Đole Soni. Deset-nula će biti za mene. Deset golova ću ti dati. Deset!
- Kao i onda što si mi dao deset golova. Idi kući vežbaj bolje.
- Đole ja sam bolji od njega jel tako brate? Jesam, jel da? Jesam?
- Pa ne znam brate, svi pričaju da te je odrao dva-nula.
- Aaaaaaaa idem kući! Marš u pičku materinu obojica! Jebem vas u usta. A ti pičko, kad god hoćeš. Kad god hoćeš!
- Važi ajde vidimo se. Ovih dana ćemo.
- Ode mentol. A Što mu to radiš, znaš da uvek izgori? Kako ti ne dosadi?
- Da dosadi? Pa sve je slađe kako godine prolaze.
- Pa hoćeš igrati sa njim opet?
. Ma jok bre. Stvarno bi bilo deset-nula na za njega. Nego mi smešno kako se od tada uvek takmiči sa mnom u svemu. Pre neki dan smo stali kod nekog drveta da šoramo i ja sam prvi završio, a on odmah krenuo sa tim kako duže može da piša. Samo kažem dva-nula, počnem da se smejem, a on ode kući.
