Odgajiti, brinuti o detetu od samog rođenja i usmeriti ga na pravi put, sve dok ne postane formirana ličnost, iliti mator konj. Jebiga, može da se desi i da omaneš u vaspitavanju pa dobiješ samo konjinu.
Kod našeg naroda još važi pravilo da ako si kojim slučajem i podigao dotičnog konja, komotno možeš i da mu presudiš ukoliko stekneš osećaj da je to ispravno.
- Nebojša, je l' si otvorio knjigu danas?
- Ima vremena, Zorane, pusti me sad kad igram Fifu.
- Nemoj ti meni Zorane! Ja sam ti otac!
- Opusti se, jebote, šta si se primio k'o siroče na kiselo mleko. Smaraš.
- Nebojša? Sine Nebojša? Oćeš kaiš da radi?
- Bolje se obesi s' njim.
- More, podig'o sam te od kile mesa, ja ću te i ubiti. IVANAAAAAAA, DOĐI SPASI SVOG MEZIMCA DA GA NE UDAVIM OVIM KABLOVIMA OVDE!
E, svaka čast, to je to, sa sve primerom, bez zamerki. U stvari, ima jedna. Nijedan ozbiljan otac se ne zove Zoran. Zorani su neozbiljni. :)
Podseti me ova defka na legendarnu scenu kad Taras Buljba govori sinu Andriji pre nego što će ga poslati Bogu na istinu jer je ovaj izdao veru i otadžbinu zbog neke poljske kurve:
"Ja sam te rodio, ja ću te i ubiti!"