Mukotrpna satnica tokom koje se lome sva moralna i intelektualna načela, sopstveni rezon i ubeđenja zarad kore leba i kakve - takve egzistencije. Ćutnja i mod moljca, manjeg od zrna maka, svesnog da se prodao, pljunuo po sebi... silom usmeren na nešto degradirajuće i neprijatno... Kompenzuje, jbg, glad je zajebana stvar.
:Zvrr:
- O Bole, pa otkud ti?
- Evo poslali nas iz stranke, pa smo mislili...
- Pa zar i ti čoveče?
- Ništa se nemoj čuditi... Je l' znaš kako je sad meni?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Vid' našeg pravnika... izgleda teško na mešalici, a? Hehehe!
- Ma jok!
- Pa ajmo onda malo življe... 'si ti anemičan dečko ili šta?
- Nisam!
- I kad to završiš, da skokneš po pivo i doručak!
- Važi gazda.
Dokle smo dogurali...
Ljudi sa diplomama rade na mešalici dok se ljudi bez 8 razreda škole valjaju u parama...
Zakvejkujmo zajedno, ok je defka, ALI!!! Treba svoje uslove postaviti, ako imas znanje koje treba poslodavcu (ukoliko si vičan nekom od plaćenih poslova, arhitekta, projektant, geometar, elektro inženjer... a ne da si konobar, pekar i sl.). Iz početka je sve po tvom ( nekih 3 - 4 godine), dok vremenom ne dodješ na nivo onih koji su tu došli da robuju, što je neminovno.
E onda više nema benificija, možda nekim čudom se vratiš na pređašnje stanje ako se napiješ sa gazdom i sl.
Ali aura pametnjakovića ti ostaje bez obzira na sve, što je dobro pri traženju novog posla, jer naravno ne prihvatas robovanje na nivou kukavaca kojima sve smeta i stalno se žale na platu.
Pisano iz ličnog iskustva.
I privilegija radnog vikenda bez koje se ne moze +