Pojava

Budala. Ona teška budala, budaletina.

Osoba koja nije u stanju ni sediše u autobusu da ti sačuva, a o dvema nacrtanim ovcama i da ne govorimo. Osoba koja ti je puškicu na pismenom iz matematike bacila kad ne treba i zbog toga si leteo napolje, a da je pritom cela situacija ispala urnebesno smešna. Idiot koji je na pitanje roditelja da li puši, sa najboljom namerom odgovorio sa "Ne. Ni ja, ni on" jer se mučeniku smrzlo govno na samu pomisao o mogućim posledicama.

Tvoj ortak koji vas je milion puta zavio u crno, milion puta si bio kažnjen, milion puta nisi mogao da sedneš na dupe od batina. Ortak za kog si milion puta rekao da nećeš nikad više ništa u životu od njega da potražiš niti da mu daš, a pojeo si govna. Pojeo si govna jer ga voliš, bez obzira na sve najebotine kroz koje si prošao, znaš da je kroz iste prošao i sam i znaš da je i njemu bilo isto kao i tebi.

Budala, sa kojom ćeš se jednoga dana sećati svih budalaština kroz smeh i iz svega izvući bar nešto pozitivno, ma koliko to teško bilo.

- Čika Nikola, čuo sam svakakve priče za tebe i mog matorog iz mladosti. Je l' to sve istina ili...?
- Većina. Tvoj matori je bio pojava. Jednom su ga zaustavili, a on nije još imao dozvolu, a ni ličnu kartu pa se gospodin predstavio kao ja i meni je stigla kazna.
- Stvarno? I?
- Pa ništa. Došla kazna kod mene, moj otac hteo da me odrobija, ali kasnije smo se raskusurali.