Pretnja kojom se rasprava nikad ne okonča, nego se, naprotiv, rasplamsa.
Kao i mnogi roditelji i ja sam bio u situaciji da izgovorim ovu rečenicu. Naravno da svaki roditelj želi najbolje svom detetu ali za razliku od nekih roditelja skapirao sam da posle ove rečenice nema kompromisa. Ideš na sve ili ništa jer je tvoj autoritet u pitanju. Kažeš li još jednom, to znači da ipak nisi mislio ozbiljno i daješ detetu prostor da odbije poslušnost.
Ova rečenica se obično izgovara povišenim tonom i njom roditelji svojoj deci pokušavaju da zaprete i nametnu autoritet. U trenutku kada se ova rečenica izgovori roditelj je u nepovoljnom položaju u odnosu na dete jer je roditeljski zahtev već izignorisan nekoliko puta. Zato je taj trenutak ključan, jer najavljuje jedan od dva moguća raspleta situacije:
1. Dete izlazi kao pobednik iz rasprave i odbija poslušnost dok roditelj sleže ramenima i konstatuje da ga dete ne ferma ni dva posto.
2. Dete poštuje autoritet i roditelj je hepi.
Svako dete hoće da se igra još pet minuta, da jede treći sladoled za redom, šara po zidu i da skače po krevetu dok peva “Deset malih majmuna” sa ustima punim smokija... Ali ako stvarno hoćeš da te dete sluša, stavi mu do znanja da to što govoriš stvarno misliš i da ne postoji prostor za raspravu.
Dunja sedi na stepenicama ispred vrata.
Otac: "Dunja, ustaj odatle hladno je. Ne diraj te prljave cipele. Ulazi unutra."
Dunja ne reaguje.
Otac: "Dunja, ulazi unutra. Poslednji put ti kažem!"
Dramska pauza od dve sekunde.
Dunja i dalje kulira na stepenicama.
Otac: "Pa Dunja, zašto se prljaš... Hajde uđi unutra..."
Glas iz Mortal Kombat-a: DUNJA WINS!
