To je ono što svi roditelji naprave iz ličnog zadovoljstva i bez pitanja, a ( zbog sporog napretka genetskog inženjeringa ) po uzoru na sebe same.
Zatim provedu ostatak života u pokušajima da to što su sami napravili pretvore u nešto drugo što oni nikad nisu bili niti mogli da postanu.
I onda kada se jednog dana istorija ponovi oni prvi odustaju sa rečima "zašto se to baš meni dešava" , a mladi nastavljaju njihovo delo sa istim entuzijazmom.
Julije Cezar i njegov lepo vaspitani sin Brut.
Interesantno skrojeno, plus primer neocekivani!