NitkovZviždi
NitkovZviždi·pre 11 godina

Poždrignuti

Ružnija sestra od *podrignuti,* ako je to moguće. Nabudženo podrigivanje. Nekome nije bilo dovoljno da podriguje već je morala stoka i da poždriguje. Odnekud je dovukao to bugarsko ž, sa mirisnom notom suncem upaljenih buvljačkih ciganskih ukradenih cipela, i ubacio ga da još više poseljači podrigivanje ko Žika Šarenica narod.
Da podrigne može i Beograđanka noću i beba-mala-ista-tetka al da poždrigne može samo neko sa imaginarne tromeđe močvarne, negde između Bugarske, Gnjilanske džamahirije i kalifata Vidin, profesionalni tovljenik, nerast, škembonosilac, krmak, Petar Božović et his best.
Pri narečenome poždrigivanju, za razliku od prolaznog podriga, oseti se neizbrisiva mira kiselosti podgrejane kusturičine svinje u užeglom zejtinu, što je jela trula kola zaboravljena u pokvarenom zamrzivaču. Padeži se menjaju u prdeže, novosadski infinitiv omdah pada mrtav, češkom lusteru otpadaju latice i kvrči se u čengele za kačenje svinja, kiselkasta zelena para obigrava po kući ljušteći hromirane delove ubijajući i žižak u parketu. I sve to poždrigivaču nije malo već mora i da kaže:

- Izvinite što sam poždrignuo! Poždrignuo sam na ajvAR sedmogodac! Nemam običaj da poždrigujem u zatvorenom prostoru! A moj brat Bibopslav, on tek poždriguje!
- Da, da, to je taj kiselkasti prdež vinobrana što me seća na bugarsko ropstvo... Hvala ti na ovom prustovskom momentu... Samo, molim te, nemoj više da pričaš *poždrigivanje,* izbaci to turbo ž, pa posle podriguj kolko oćeš, ubij nas ko ljude barem...

40
+8

Komentari