Pratiti događaj ili videti rezultat na kraju

Večita dilema kladioničara, koji nisu sigurni koja od ove dve metode im je do sad bila manje baksuzna. Obično se pojavljuje kod onih kladioničara, koji igraju 5 tiketa dnevno (minimum!), ali često ne zaobiđe ni ove sa manjim stepenom zaraženosti. Naime, poznato je da su mnogi igrači sujeverni i da svaki od njih ima neki način prizivanja sreće. Neki imaju svoje srećne olovke za ispunjavanje listića, neki misle da će im sreću doneti to što cirkaju vops dok gledaju tekmu, a neki polažu svoje nade u semenke i kikiriki. Pokušaće sve živo samo da na kraju pljušte govna po njima. Ima i onih koji misle da će imati više sreće ako uplate tiket na šalteru kod dobre ribe, dok grob riba donosi nesreću na nivou crne mačke što prelazi put. Dakle, u moru tih "rituala" se nalazi i ova dilema: pratiti ili videti na kraju šta je bilo? - pitanje je sad. Većina njih često menja mišljenje o tome koji izbor će im doneti sreću. Nerviranje im ne gine, šta god da izaberu.

Gledajući sa prozora kroz durbin vožd prozbori srdito: "Šta radi onaj Dobrnjac, 'usta ga jebem?!" Vojvoda Jakov ga gleda smeškajući se u brk.
- "Pa pošalji Stevu bećara na levo krilo, govedo jedno neopevano!", nastavi vožd da se nervira, iako je samo pitanje vremena kad će Turci biti potučeni do jednoga.
- "Zatvori pendžer, Đorđe, bije promaja.", vojvoda Jakov pokušava malo da mu skrene pažnju.
- "Pendžer, pendžer... Jeb'o te pendžer! Imaš srpsku reč prozor, mani me s tim tursko-čobanskim rečima.", odbrusi mu vožd ljutito.
- "Dobro, onda zatvori prozor, brate. Ubi ova promaja. Bogami ubi.", zamoli ga vojvoda još jednom.
- "Boli vas opozicionare, da prostiš, kurac.", zatvori vožd prozor, te nastavi: "Nemate vlast, ali niste ni odgovorni."
- "Kako nismo, pa ovo je i naš ustanak!", na to će Jakov. "Ne razumem što se tol'ko nerviraš, Đorđe. Pocepaće ih naši junaci k'o Mladen slaninu."
- "Hajd' u pizdu materinu, sad me nasmeja pravo." kroz smeh će vožd. "Ma nerviram se... zašto - stavio sam pedes' dukata na ovog Stevu bećara da će da pobije više od dvades' i šes' i po' Turaka, a danas mu nešto slabo ide vojevanje."
- "Au! Nisi treb'o to da igraš, crni Đorđe.", odma' mu reče Jakov.
- "Što, more? Pa u formi je još od samog početka bune.", pogleda ga vožd sav začuđen.
- "Povredio se 'nomad kad je Hafis-paša navalio na njihovu četu. Jedva stoji na levu nogu.", objasni vojvoda Jakov apsolutno stručno kao Gorčin Stojanović.
- "Ma šta veliš? Kako to nisam znao, o jeb'o me konj!", razdera se Crni Đorđe gromoglasno. "Eh da sam znao, ne bi' ga ni lud stavio na 'artiju."
- "Ja ti predlažem, ako dozvoliš, da ne gledaš to više. Samo džaba kidaš živac. Ja sam neki dan uzeo lepe novce, a nisam nikako gled'o šta se dešava. Tako se valja.", mudro mu dade savet Jakov. Svaka mu je ka' Gorčinova.
- "Kojekude, hajd' da probam. Možda mi se tako bolje posreći. Daće Bog!", ponada se vožd da možda ipak nije sve izgubljeno.
- "Nego da opalimo mi partiju šaha?", predloži vojvoda nonšalantno.
- "Ma da, bre! Taman da ubijemo vreme dok oni ne završe.", trljajući ruke složi se vožd.
- "'Oćeš crne ili bele?"
- "Čekaj, ti Crnog Đorđa pitaš da l' hoće crne il' bele?", priupita vožd vojvodu gledajući ga kao krava mrtvo tele.

Posle samo 5 minuta vojvoda Jakov napravi šah-šeh. Crni Đorđe tad obori sve figure, prelomi tablu o koleno, te uze belog kralja, stavi ga na panj i oseče mu glavu.
- "Šah-mat." veli on Jakovu, te opet uze durbin i otvori prozor.