Fudbalski izraz za odredjivanje current abillity i potential abillity mlade pičetine.
-E brate jel se sećaš one male Tijane što me smara onda jedno vreme a ja je kulirao jer je bila ispod proseka i nosila protezu?
-Sećam se, kako se ne bih sećao, vidjam je sad sa Švabom iz dvaesprvog, voza je na motoru svaki dan, malo se popravila.
-Ma to ti pričam brate, eno je skinula protezu, sise joj porasle, noge se moćno razvile, nabila se na neke štikle prošle subote, ja gledam da li je moguće. Jooj kakav sam kreten, da sam znao da će biti ovakva...
-Loš ti je skauting druže, šta da ti kažem, Švaba dobro procenio njen potential abillity.
Fraza koja se najpre odnosi na starije ljude koji se vode kao propali u životu. Najčešće nema veze svezom jer je neuspeh došao kao posledica klasičnog nerada i pišanja uz vetar. Jedina svrha joj je da posluži kao paravan pred samim sobom kako bi se krivica za životni neuspeh skinula sa svojih pleća i stavila na teret loše sreće.
A: Eh da sam ja šeset osme ošo za Beč ko što mi je pokojni Rade govorio, ne bih sad gulio ovu penziju od 13 hiljada nego bih imao stan u Kumodražu. I posle se promeniše zakoni pa Švaba nije dao.
B: Koji zakoni? A što nisi otišao 69’ kad te zvao Momo, ili 73’ i 74’ kad su isto tražili molere. Ili 75’ kad ti je čika Mile doneo ugovor o radu samo da ga potpišeš? Znam sve, pričala mi mama, mogao si nego nisi hteo da radiš.
A: Unuče moje, ti si golo govno i nula od čoveka.
Ovakav izraz se može koristiti za sve proizvode nastale ili osmišljene u Srbiji, i dugim nizom godina i proizvođenim upravo u našoj otadžbini, ali iz nekog razloga su te iste proizvode licenicirale i predstavile kao svoj "brend" druge zemlje.
To samo pokazuje da se ideje i intelekt i umeće ne cene od institucija koje su za to odgovorne.
Pelinkovac je brend Hrvatske (sada je kod nas to Gorski List jer van Srbije ne možemo za to piće koristit pelinkovac).
Šljivovica je brend Nemačke (jer se neki Švaba setio da našu rakiju registruje kao njihovu).
Ajvar je brend Slovenije (jer su se bivša nam braća setila da je posao posao, a istoriju ko jebe, tako su se provukli i do rastave).
Ali, ne lezi vraže! Jedan naš pametni Srbin odlučio da licencira burek i sad ga zamrznutog izvozi po svetu za debele pare. Pametan čovek i svaka mu čast za ideju, video kako to rade oni sa druge strane ograde, pa lepo da i on barem malo vrati (u ovom slučaju onome ko je već smislio burek).
Marš napolje, ne bi te više zadržavao. Ali kulturno.
-Zdravo Milutine.
-Oooo, kojim dobrom Radoje, deder sedi, kako se može pomoći?
-Nije dobro crni Milutine, evo danas merio moju i tvoju njivu, od kad si udario one tvoje pantljike, men se čini da si ušo pola metra u moje.
-Znaš kako Radoje, ne bih se složio ja sa tim, ja sam to precezno merijo sa metrem, i to ŠVAPSKIM! Preciznos! ŠVABA NAPRAVIJO!
-Dobro Mile ako ti tako kažeš, ja ću zažmurem na jedno oko ako mi daš jedno iljadu evrova i nek ostane međa, ovako samo da zovemo geometra.
-KAPIJA!
-Ali Mile...
-Ništa ali Mile! KAPIJA,FAMILIJU TI JEBEM! NEMOJ SAD DA TE KOLJEM NOŽOM!
Arhaični izraz za drugo stanje sa sarkastično-eufemističkim prizvukom. Obično se koristio kada srećnom farmeru krava ili kobila završi napumpana što je bio povod za višednevno trošenje zaliha radže koju je đed pripremio za ispraćaj unuka. Sa druge strane, koristio se i kada tatina naivna kokoška bude oprašena od strane nasumičnog seoskog đilkoša. U takvim situacijama se umesto đedove rakije iskopavala njegova stara tandžara i kretalo se u lov na nevoljnog đuvegiju.
- Milojice, srećo, moram ti nešto reći.
- Pričaj, ženo, samo brže, Valter samo što nije pobio bataljon Švaba jednim metkom.
- Paaaa, naša Dragica je... zanela.
- Šta bre zanela? Kako se zanela?
- Ma zanela sa Tomom Budinim.
- Hoćeš da kažeš da je onaj lelemud oplodio moju jedinicu? Jooooooj, Milojice, jebo te otac u dupe!!! Traži mi karabin i zovi familiju! A sa tobom ću posebno kad se vratim, sve si to ti kriva! "Pusti dete na igranku, Milojice, nek izađe malo." Eto ti je sad. E vala mi ova mlađa neće izać' iz kuće dok ne napuni 25, jebeš mi sve.
Merilo para koje doneseš iz zemalja germanske skupine.
- Vidi ti čika Jugoše, još jedan sprat na kući diže.
- Peti sprat, ako me oči služe. Koji će mu kurac više, ionako su mu sva deca gore od malih noga, ne znaju beknuti srpskog. Samo zjapi prazna kuća.
- Ne znaš ti šta je glad i želja da se ima najviša kuća u selo. Znaš li što ga svi zovu Jugoša kad je on defakto Milan?
- C.
- Četeres godina je on u Nemačku gore, niko od Švaba ga nikad imenom zovnuo nije, nego mu viču Yugo Scheisse. Samo kičmu krivi za ovu jebenu kuću, da bi bio prvi u selu, kad je već zadnji u Minhenu.
Štedna knjižica. Koliko su se bivši titini partizani žalili na izgubljenu štednju tokom rata, postala je to što jeste. Iako u moderno doba sami pogled na nju izaziva žalost, jad, čemer i tugu.
- Je li deko, koliko ti ono bijaše izgubio na štednji kroz rat?
- Deder sinko da ja tebi ovo prvo kažem, ne znaš ti koliko sam ja Švaba skundačio da bi postao to što jesam. Nego vidiš ti šta je stoka uradila, nestalo mojih 234993 miliona koje sam čuvao samo za crne dane, ima da se žalim nadležnim organima prvo za pretrpljenu bol, a nakon toga i da mi vrate pare sa kamatama.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Sine koliko je prošlo kako si otvorio štednu knjižicu, jesi šta uštedio?
- Evo ti pa pogledaj moju knjigu.
- Pa ovo je žalost, ovo nije štednja, samo ne znam kako si ušao u minus suncelitijebem.
Klasičan odjeb studentu istorije koji počne smarati prezentacijom stečenog znanja!
- E kakvog je sve sranja bilo u tim Balkanskim ratovima... sa tim Bugarima nikad nisi načisto, prvo su s tobom, pa te onda tuku, pa se onda k'o nešto ponovo sprijatelje i tako do sledećeg rata... gori su nego Turci... oni su nas davili pet vijekova, al' od toga su bar tri prošla u borbama...
- 'ajd živio...
- Živio, i tako... ova naša jadna zemlja uvijek je svi gaze, čim nema Turaka i Bugara, eto ti Švaba i Amera i opet udri po leđima...
- A znaš li ti kad je Musa dero jarca?
- ŠKK? Ne kapiram...
- Čovječe, pa ja to sve znam još iz osnovne, ako nećeš piti i zajebavati se, nego filozofirati, kupi prnje i šibe odavde...
Krenuti sa pričom o jednoj temi, a završiti na hiljaditoj!
- Možeš li da mi objasniš gde je tačno Miletova farbara?
- Mogu. To ti je prosto, on je odmah do Pere sudije, onaj što ima crvenog Golfa, znaš ga, sestra mu je u Nemaškoj već godinama, udala se za Švabu, kupili vikendicu gore pored jezera, pa im prošle godine u proleće pukla cev za vodu, menjali parket po svim sobama, a njen Švaba psuje evro, plače za dojče mark, ma u pravu čovek, sećaš se i ti kol'ko bolje bilo u to vreme, ja sam onda za mesec dana zaradio za onaj moj čamac, juče sam išao na pecanje, radi šaran k'o lud!
- Majke ti, sećaš li se šta sam te uopšte pitao?
- Naravno, za Tozu keramičara.
- Zemljo, otvori se!
Lik u društvu koji je stalno na mestu nosioca loših vesti. Uvek ima najnovije informacije o tome ko je umro, kad je umro, ko od čega boluje i koliko mu je ostalo do kraja, ko se s kim fajta, koja banda ima najbolju podršku. Nosi sa sobom kratku anamnezu svačijeg lekarskog kartona u kombinaciji sa uličnim dosijeom.
Vesnik nevolje ili bliskog sukoba među ljudima. Pojavi se samo onda kada oseti potrebu da naciji podari svoje mudre komentare o tekućim kritičnim dešavanjima.
"E, jesi čuo da malog Švabu traže oni iz 23-eg bloga da ga roknu?!"
"Stvarno?"
"Da bre. Traže mu onu lovu što su prošlog leta maznuli od perača. Međutim, Švaba ima iza sebe dobru podršku pajkana, znaš onih što im sređuje za dop? E, ako dobro bude rasporedio snage, možda ih i skenjaju. Ali, ALI, pazi, to samo ako ovi iz bloka ne pozovu Miću Turčina. Onda su svi jebali čvorka."
"Polako Lazanski, polako, nemoj da padaš u vatru... 'Oće ovo kiša, a?"
"Mada! Turčinu se porodila žena, neko cveće u bolnici bi bilo pravo rešenje da ga pridobiju. Mekog je on srca, mada ovako izgledao kao neprerađena sirovina u Zastavi. Znači, sve je u taktici."
"Ako se svi oni ne pokolju međusobno, ništa nisi uradio."
Uglavnom lažan odgovor na pitanje: Imate li bubašvabe?
Ok, ako cela zgrada nema to je i razuman odgovor, ali ako jedan stan ima, ima ih cela zgrada, ne zaobilaze one nikog po partiskoj liniji, pa makar bili i članovi SPS-a.
Ljudi jednostavno ne žele da priznaju postojanje ovih štetočina, jer toga kod njih nema, a to što se u hodniku nalazi jedno desetak mrtvih reprezentativnih primeraka, koji su k'o omanji pacovi, nikom ništa. A u narodu se kaže, ako vidiš jednu bubašvabu, znaj da je tu još njih 'iljadu.
Valjda svo to negiranje leži u tome da ljudi ne žele da se za njih misli da su prljavi, štrokavi, da ne čiste stan, štajaznam.
- Komšija, evo ja sam došao da vam predložim da mi isprskamo zgradu protiv bubašvava, mnogo ih ima, postaje nepodnošljivo.
- Ja tih briga nemam.
- Kako molim?! Pa moja kuhinja je odmah do vaše, a špajzevi nam se spajaju.
- Ne znam komšija, nemamo bubašvabe.
- Komšo, pogledaj po hodniku, vidi ovu tamo k'o japanski kurčić je.
- Pa to iz vašeg stana i sami kažete da ih imate.
- Aham, nego vi definitivno nećete?
- Ne! Ponavljam, nemamo bubašvabe, a ni bubaruse.
- Ništa onda, doviđenja.
- Doviđenja.
:zatvara vrata:-------
- (u stanu) :TRAS: Pička li ti materina švabska ona crna štetočinska! :odlazi kod komšije:
--------
- Komšo, znate šta, predomislio sam se u vezi sa prskanjem, koliko kažete da košta?
- A, pa ja nemam bubašvabe. :zatvara vrata:
Da ga jebem kako si to uradio ali matori napravio si ga, jebo si mu kevu.
Ceo život se ljudi jebavaju da završe škole i fakultete i na kraju se pojaviš ti niotkuda i sa svojih 10 prstiju, starom plastičnom flašom, nekoliko kesa, letvicama i napraviš V8 biturbo motor koji hladi sam sebe i titra ti jajca dok juriš seoskim putem 80 na sat.
Skidam ti kapu o neshvaćeni guruu inženjerstva, tebi kojem ideje same dolaze posle pete kajsije na prazan stomak ujutru.
-O dobar dan čika Živojine, kako je?
-Kako je... STERAM KURAC! Kako je dete, našo i ti da me zajebavaš na sabajle aj razguli.
-Nisam mislio ništa loše čika Žire, šta to pravite, neku mašinu jel?
-Ej bre... Mašinu? Jesi ćorav?! Ovo je hilikopter dete!
-Mislite helikopter?
-TAJ KURAC!
-Ali čika Žire to ne liči na helikopter...
-Joj bre! I deca me jebu! Kako ne vidiš! Eno pedale dole od fićin kombi, one će pokreću ove četri lopatice od TRI METRA! JA DELJO! A motor je od bube! Vazdušno lađenje! ŠVABA NAPRAVIJO!
-Aha... O dobar dan tetka Dušica, vidim čika Živojin vredan.
-Vredan... vredan... ceo život me jebe sa raznim izumima oće dušu da ispustim! AJDE DOKTORE VIŠE KAFA TI SE OLADI!
Manje poznat po svom pravom imenu Dragomir Stanojevic, Bata Kameni zauzima prvo mesto medju nasim kaskaderima (ispred, takodje legendarnih, Zvonceta i Pigija). Razlog je jednostavan - niko drugi se nije pojavio u svim epizodama Otpisanih i pritom poginuo u vecini njih, zajebavsi takvim visestrukim vaskrsavanjem i Isusa. Takodje medju retkim ljudima koji je opalio sljagu Gagi Nikolicu (ali dobro, Gaga je tad jos bio mlad, a Bata je imao smajser). Prepoznatljive, naizgled surove i krvolocne, fizionomije lica (sa malo vise dlaka mogao bi da glumi vukodlaka), naprosto je predodredjen za tumacenje negativaca, te se, izmedju ostalog, pojavio i kao policajac-batinas u 'Tamna je noc', maskirani pljackas u 'Davitelj protiv davitelja', inspektor-inkvizitor u 'Lijepe zene prolaze kroz grad', ali se prica da je, naprotiv, neverovatno dobar lik, druzeljubiv i uvek spreman za salu. Kao kaskader i statista, pojavio se u nekim od najznacajnijih naslova nase kinematografije (pomenimo samo Maratonce ili Mi nismo andjeli), radio sa velikim domacim i svetskim rediteljima, upoznao velikane poput Klinta Istvuda, Li Marvina i Teli Savalasa, odradio preko 500 filmskih kaskada, lomio ramena, kuk, prste, jedanput skoro totalno oslepeo i više puta izbegao sa ivice smrti. Pored role u Otpisanima, svakako je najzapamceniji kao Stiv iz kultne serije 'Grlom u jagode', siledzija ciju devojku Bane neuspesno pokusava da zbari. Iako nije legenda kao Bata Zivojinovic ili glumcina kao Bata Stojkovic, Bata Kameni svakako zauzima bitno mesto u nasoj filmskoj istoriji, a sigurno i u nacinu na koji gledamo Otpisane.
Otpisani, n-ta epizoda, finalni obracun, epska muzika, Prle, Tihi i Joca sami protiv nemacke divizije, bombe i meci na sve strane, hiljade mrtvih Svaba, Prletu probusen kacket, Tihi neogreban, Joca izvaljuje fore i podjebava Prleta - dakle, stanje redovno, al' sve mi se cini kao da nesto fali, nesto ne stima u toj slici.
I naravno, u odsudnom trenutku, niotkuda u kadar ulece Bata Kameni, raspaljuje rafal bezveze, dere se na losem nemackom (nesto sto zvuci kao Gavajzen), a Prle lagano nacilja (ti ces meni sljagu u prvoj epizodi!), i jednim metkom skida, po ko zna koji put, nesrecnog Batu koji se uz dramaticni krik (Aaajjjaaajjj!!!) hvata za prsa, pada na kolena i treska o zemlju, nestajuci iz serije do sledece epizode, dok se kamera vraca na naseg junaka koji se zadovoljno smesi ispod mangupskog brka.Ah da, sve je u redu, sad moze da se spava...
U svakom mestu, ulici, kraju, cetvrti postoje lokalni heroji koji su mogli da budu neko i nesto u sportu, ali su ih sjebali razni poroci.
Sada su uglavnom ozenjeni i imaju normalan zivot, posao i porodicu. Ili su se totalno prepustili poroku pa su postali boemi, kockari, alkoholicari ili asocijalni tipovi.
-Mare: Gledaj ovog lika, svaki put kad udjem u kladionicu on je za slot aparatom ne skida se sa njega.
Dare: To ti je Svaba, znas kako je on igrao fudbal znaci najjaci u kraju je bio, trebao da potpise za Minhen 1860. Al voleo da kocka i pije i napije se na nekom kampu i otpuste ga ovi i sad nema hleda da jede-Mare: Gledaj ovog matorog al kida, ima preko 35 a roka trice ko Brajant.
Dare: Ti ne znas njega, on ti je igrao ovde za nas klub i trebao u Partizan da predje, igrao je i za mladu repku sasvim solidno.
Mare: Ne znam ga, sta je bilo ?
Dare: Ma voleo da pusi i navuko se i na drogu i ovi ga iz Partizana odvedu na pregled i kad su mu videli pluca, oterali ga.
Ne, nisu to likovi u kožnim čizmama sa belim pertlama i tetovažama svastika po ćelavoj glavi. Nisu to ni oni kojima je biblija "Mein Kampf", a duhovni vođa Adolf Hitler. Nisu to ni jedni od navedenih, to su naši dedovi. Oni koji psuju svaku rasu, svaku boju, svaku nacionalnost zbog nekih totalno banalnih razloga.
Deda:"Hajdemo na buvljak, trebaju mi neke stvari".
Unuk:"'Ajde, pali auto, zima je, nek' se zagreje".
Deda:"Vid' ovu moju folciku, pali na -5 k'o sat. Što Švaba napravi, to se ne kvari. A ovo novo japansko, sve kurac. Tu trpaju neku elektroniku. Govno se pokvari za po' godine, a delovi skupi da s' usereš".
Unuk:"Jes' vala, radi lepo".
Deda:"Vid' onog Cigana što prosi tamo. Mamu li im prljavu, što ne traže pos'o gamad!? Nek' idu kopati, brati, uvek ima nešto".
Unuk:"Jebiga, ima i onih što rade".
Deda:"Ima kurac, ja ni jednog nisam video da pošteno zarađuje".
Unuk:"Pa kad nikad ne izlaziš iz kuće. Dobro je, sam' ti idi kupiti šta treba".
Deda:"Vid' ove kineske gamadi što se nakotiše ovde. Sam' prodaju to smeće. Zadnji put sam tu kupio lampu i crkla kad sam prvi put upalio. Nestalo struje, a ja na WC-u. zamisli kenjati i čekati sat vremena da dođe struja da vidim gde je šta. Da imaju sad one ruske da se kupe, to mož' da svetli tri dana bez prestanka".
Unuk:"Mora da je bilo staro. Jebiga, stoji to".
Deda:"Ma nemaju oni pojma. Dobro da od blata ne prave kakvi su".
Unuk:"Jebiga, jeftini su, to ljudi traže. Nego, vid' ove crnce bildere i atletičare kakvi su. Nismo im ni do đona".
Deda:"Ma jebli majku svoju, k'o život'nje su. Trče od onih lavova i zveri, 'de neće biti toliki. Jedared, kad dođe do rata skakaće po svima, ima da preuzmu svet. Vidiš da je Amerikancima onaj Obama sad predsednik. Svi će od tih žutih i crnih da najebu. Nego, idemo, nema ovde ono što tražim. Staćemo usput da kupimo od onih Šiptara 'leba. Pizda im materina, sam' od njih se može kupiti. Kote nam se tu k'o parcovi. Sve to treba benznom polit', pa šibicu kresnuti".
Baba:"I, kako vam bilo, jeste kupili šta treba"?
Unuk:"Au, sunce ti, što sam reko da 'oću d'idem, glava mi je k'o Cocin bubanj od njegove priče".
Treba dovesti život u red, no ja se ne budim se pre 12 sati. Imam ispit, nisam učio samo jedno pitanje, a zapao mi je fakultetski profesor zvezda, jebem ga radoznala! Smeje mi se kolega, tukao bih ga, ali on je od onih koji retko biju, ali kad biju, šnicle otpadaju.
*
Inače, baš tog jutra, na Kanarevom Brdu je pukla kanalizaciona cev, a kao što znate, Srbinu je i Jugo dobar auto. Šta ću. Krenem busom i dobijem besplatne roming minute. Prvo sednem, a kako sam mlad muškarac u Srbiji, morao sam da ustupim mesto austističnoj transrodnoj osobi. Stoga, fiksiram despotsko mesto na sredini busa.
Mislim o svojoj petici na ispitu i već vidim kevu kako kaže: "Nemoj da ti otac čuje za ovo!". A i ćale, time što se izdire na mene samo leči sopstvene komplekse, sam nikad nije završio faks, a najlakše je ubiti ježa tuđom guzicom. No, šta činiti. U našoj familiji, uvek sam ja bio gutač vatre. Shvatam kako su šanse da se zaposlim sve manje, nekada kad izvlačim pitanja ne mogu volu dupe da ubodem, pa razmišljam kako bi trebalo da pozovem možda ribu, da izrodimo 10oro dece i da nazovemo Rasima da nam uruči ključeve od stana i oboma po neku šljaku u javnom sektoru. Zapravo, profa mi je nudio da mi da šesticu samo da me više ne gleda ("Kolega, jednog dana Vas niko neće pitati za ocenu"), ali ja kao jurim prosek.
Baš kad sam izašao iz busa, zvekne me iz obližnjeg klima uređaja kap baš u onaj prostor između očiju i naočara.
Stižem kući.
"Nemoj da ti tata čuje za ovo...bolje da sam te izdrkao u šolju...Milovane, kakav je to rečnik...Da me tvoj tata nije blagoslovio u 20. godini, postala bih primabalerina...Da te tvoja mama ne brani, ubio bih boga u tebi...".
Dižem ruke, palim u zgradu preko puta kod babe i dede.
Deda ko deda, opet mi priča kako su ga Švabe oterale u fiktivni logor "Šafhauzen", a baba dobacuje da se njegovo učešće svelo na to što mu je Švaba kao klincu dobacio "Curik!".
*
Izlazim napolje i srećem Žikicu sa Senjaka, opasan badža, ali likčina. Pričam mu šta se dogodilo i da brinem za zaposlenje. "No frx!", kaže on, vadi mobilni i zove svog ortaka Motokultivadina Milovića. U dve reči ga ubeđuje da me zaposli. "Nećeš baš imati status službenog lica, ali dobra je kinta", reče. I tako od tog dana postadoh sekretar zamenika šefa nabavke u privatnom preduzeću "Đubreks".
Ovaj naduvani kolaž je napisan povodom 6 godina bistvovanja na "Vukajliji" i ujedno 500. defke, a sve kombinovanjem motiva iz različitih mi definicija.
Da smo živi i zdravi, srećna Nova godina i Božićni praznici!
Glavni predmet rasprave oko fudbalske, kosarkaske ili neke trece utakmice.
Nije bitno kako je tim igrao, bitno je samo kako sudije sudile...
Tu se dele 3 tipa rasprave:
1 tip:
Tim za koji navijas izgubi
A: Ma ocito da je sudija kriv, mislim ono se stvarno trebalo dosuditi, takav faul u zivotu nisam video.
B: Ali izgubili su 5:0 ionako
A: Nije bitno SUDIJA JE KRIV!2 tip:
Tim za koji navijas pobedi
A: (sudija upravo dosudio penal za tvoj tim) TOOOO BRE SUDIJA SRBINE!! Evo kako treba da se sudi na medjunarodnim utakmicama, POSTENO!! (nije bitno ako si istog tog sudiju nazvao peder 3 dana ranije jer si puko tiket zbog utakmice)3 tip (najucestaliji u nasem narodu) :
Predvidjanje rezultata utakmice u zavisnosti od nacionalnosti sudije.-A sigurno dobijamo, pazi jedan sudija je Rus, a drugi je Grk, nema sanse da omanemo, to su nasa pravoslavna braca, tuci cemo sve bez problema...
Ili druga verzija
-A najebali smo sad, sudija je svaba, oni su nas zajebali i 1941. ko kaze da nece sad...
Starija verzija Aleksandre Radović, Tanja T 100, nesavršenija i grublja ali ima svog šarma, zadnji put viđena na televiziji kako reklamira dormeo ili tako neke šerpe. Posećuje klackalice sa ćerkom Stašom. Tako čuči u parku škilji/čkilji na ribe kučkarke i aerobikuše i puši cigaru za cigarom, čuči i viče ajde Staša dosta je bilo, ajmo kući zlato.
- Alo devojko skupi to govance što ti je pas izasrao, tu mi se dete igra, ovo stvarno nema smisla pokradoše ovaj narod! (pali još jednu cigaru i raspravlja ne vadeći je iz usta, istovremeno češući butinu kroz nešto izanđale trenerke: ja sam ovde treća generacija, deda je bre gradio kuću od cigle podunavskih Švaba)
_________________________________________________________________
...Aleksandra Radović je pribija šipkom u napuštenim zavodima Crvene zastave, topi se čelik okolo sartid smederevo i gasi se crvena svetlost u Tanjinom oku... i gle... budi se rezervno napajanje i Tanja ustaje i jebe sačmaricom svoga debelog glasa tečno metalnu Aleksandru... I potopi se Aleksandra u vrelu lavu, u tečni metal, u svoj raskuvani alt, istopi se ko kocka šećera, kao kotzka rubykowa na jezičke igrarije i dok se raskuvava dole i menja sva lica pevačica kojima je pozajmljiivala glas tako i njeno lice polako gubi boju kao so u moru da se tako duhovito izrazimo.
Maksimalno smirena i pribrana osoba. Hladan kao špricer. Naime, opšte je poznato da ogroman procenat vojnika u ratu propuši, zbog straha i nervoze. Čak i oni zadrti nepušači ne mogu da izdrže te u ruke uzimaju duvan i rizlu, kako bi nečim skratili vrijeme i skrenuli misli sa surove svakodnevice, a oni koji su tome odolijevali bili su prava rijetkost.
27. 8. 2003, negdje u predgrađu Trebinja
- Mali, donesi jedno 'ladno iz frižidera! Ti Milojka, bježi u kuhinju, da te nisam vidio ispred televizora u narednih 10 minuta... Mali, đe je to pivo jebalo te ono?!?! Dolazi 'vamo, evo ga zadnji penal!
- Evo, jeb'o ga ti, šta se dereš... Ko puca za nas?
- Čekaj da vidim... Jao!
- Šta je?
- Gledaj!
:Milivoje Ćirković prilazi lopti:
- A u pičku materinu...
- Pa Lotare majku ti jebem onu švapsku, đe njega stavi da šutira, ne bi u čatrnju ubacio! Kukala nam majka sad...
- Ćuti, ne sluti.
:Ajmo Milivoje, ajmo Milivoje GOOOOL! Partizan je u Ligi Šampiona!:
- Toooo!
- Tako je Milivoje sunce ti jebem! Jesam ti rek'o da će da ga da! Mali je čudo, kako je smireno šutn'o, svaka mu čast... Ne bi taj ni u ratu propušio, ja ti kažem.
U narodu odomaćeno lupanje etikete na drugu osobu spram onoga što je njegova glavna osobina.
-Švaba- radanik, radničina.dobro radi, malo jede.precizan, uporan, al zato ladan.fazon poso kuća.
-Žabar- seronja, ima sreću za šta god se uvati.kenja ga takoreći.
-Rumun- šljaker, radi mnogo za nikake pare.
-Bugarin- zabijač noža u ledja , koristi svaku priliku za to.
-Švajcarac- tačan, nikad ne kasni.
-Amer- čorbozapržač. Zakuva medju ortacima i izvuče dupe kad je frka.
-Francuz- pican. sve nešto na note radi, da ne kazem jge.
-Rus- alkos. Mož popije život.
-Turčin-ludi kamiondžija. Loš vozač.
-Crnogorac - lenština.
-Hrvat- kompleksaš. Večito gleda šta komšija radi.
-Švedjanin- beo ko sir , ko da sunca vido nije.
-Kenijac-onaj što najviše trči na malom fudbalu.
-Brazilac- tehničar u bilo čemu.
-Englez - pegavi depresivac.
-Slovenac - skijaš. Snalazi se dobro na skijama.
-Bosanac-lik sa kasnim paljenjem. Ne kapira na keca.
-Japanac- sublimacija Švabe i Švajcarca.
- Jevrej- škrtica.
-Čeh - grebator. Najpoznatiji ljubitelji čeških cigara.
