U EU prosjak dobije od 50c do 1e od ljudi koji se sažale, dok u Srbiji prosjaci u proseku dobijaju od 5 do 10 din... Tako da i naši prosjaci imaju 5 do 10 puta manja primanja nego njihove kolege u EU...
Mule: E Đeki za k'olko si danas izlagao?
Đeki: A bre kume da te ne lažem, oko 1000 djunti, a pala i jedna pljeksa..-
Mule: Idi bre Đeki u k***c, moj Đamal juče u Nemačku uz'o 10 evri...
Đeki: E zato mi cigani 'oćemu u Evropu, tam će živimo ki u loj... Dobra zarada, a šta ima po njini kontujenri, to nema ni u naši marketi...
Mule: A tek njine ciganke kake su, ove naše kake ne mogu da im prismrdu... Žimi ti, tako mi reče Đemal... Nego Mule, je**m ti mater, kad će begamo u Evropu, od obećanje od naši političari nema ništa, još će i porez da ni udaru...
Ciganska reč za neciganina.
U srpskom jeziku sada već arhaizam za plemenitog muškarca koji dobro izgleda, ima para, drži do sebe i pre svega je džentlmen. Visok, lepuškast, mlad, vaspitan.
Uz to jedna od retkih sanskritskih reči u srpskom jeziku, koja je dobila značenje skoro suprotno od originalnog. Naime, radi se o tome da na sanskritu Dasa znači "rob" ili "sluga".
I pošto se kratko a na kraju sanskritskih reči izgubilo tokom vremena, u indoarijskim jezicima kojima pripada i ciganski, dasa je postalo das.
Pripadnici Hare Krišne kad dobiju drugo ime tokom inicijacije, obavezno dodaju Das imenu. Paramananda Das, Kripadam Das, Svarupa Das, itd. Time naglašavaju da su oni sluge Krišne i drugim ljudima u celini. Prestaješ da budeš Das, tek onda kad postaneš guru, i kad imaš svoje učenike.
Cigani isto tako dele ljude na Rom i Das. Koncepcija jednakosti ne postoji u ciganskom filozofskom diskursu i respektivno ciganskom jeziku. Na ciganskom bukvalno sve žto nije Rom, je Das. Cigan je ontološki aristokrata, a beli ljudi su predodređeni da sluguju ciganima. Zato se svi beli ljudi zovu Das. Nema veze dal si Francuz, Mađar, Srbin, Bugarin ili Šiptar, ti si brate das, i tvoje je da radiš kako bi izdržavao cigansku populaciju. Cigo će da prosi, krade, baviće se prevarom, sviraće ti na uvce, gledaće ti u dlan al nikad neće uzeti motiku u ruke. Nije on Das, postoje druge ljude za to. Vremenom je reč Das ušla u srpski jezik i postala Dasa.
I pošto je stereotip za cigana prjlavi dripac ispunjen dostojanstava ko govno vitaminima, logički je dasa postao sinonim za potpunu suprotnost toga. Biti dasa je stvar uspeha, statusa, neko i nešto u društvenoj hijerarhiji. Dasa nije dripac već dobro odeven, ne laže, njegova reč ima težinu gvozdenog malja. Džentlmen je prema damama, ne bije ženu nego se brine o njoj, deci i slabijima od sebe, ima obraza i poštuju ga u zajednici. Samo što je to ipak na kraju krajeva neka iluzija. Ontološki i egzistencijalno, cigo je ipak aristokrata a ti sluga, jer ti radiš a on jebe.
M: Ej Zoki, dobro što sam te našao, preminuo nam deda noćas u bolnici. Očekivalo se al ipak, primi saučešće. Bog da mu dušu prosti, sacam došao iz bolnice ništa se ti ne brini, sve smo sredili oko sarane. Kakva je ljudina bio naš deda, evo, popij jednu za njegovu dušu. (prosipa malo iz flaše i povuče cug)
Z: Vidi sad Milane, kao prvo, ja ti nisam nikakav Zoki, nego Govinda-Radha-Vinoda Das. I kao drugo, pa šta ako je umro, reinkarniraće se u skladu sa svojom karmom. I kao treće, kako te nije sramota da mi tu glumiš ucviljenog, a kad ste klali krmaču zimus, tad ti nije bilo žao jelte? I ako hoćeš baš da znaš, ta rakija ti ne pomaže mnogo oko karme. Brat od tetke si mi, za tvoje dobro.
M: Pa dobro, sprovod je prekosutra u jedanaest, a ti ako oćeš. Mada red je da dođeš. Samo nemoj u tim narančastim čaršavima, ko Boga te molim, obuci nešto prikladnije.
Drugi izraz za penzionera ili starijeg čoveka koji se apsolutno neprikladno oblači za svoje godine.Retko su to u pitanju ljudi koji,poput gore navedenog Bate,namerno oblače odeću koja nije prikladna starijima od 20 godina,već je u pitanju besparica.
"Pero!Vidi onog Batu Kan Kana?"
"Jel misliš na onog čiču sa Tokio Hotel majicom i New York znakom na kačketu?"
"Da!Mora da mu je ono govedo iz Novog Sada neki rod!"
"Nemoj tako!Te Tokio Hotel majice su džabe, Cigani se gađaju sa njima !Taj što ih je kupio da ih ovde u Trgovištu prodaje se debelo zeznuo,pa ih sad deli svima kao da su tuđe!"Jel si video juče deda Vladicu iz Beča?"
"Nisam,šta je bilo?"
"Čiča se obukao kao kreten.Original Bata Kan Kan!"
"Taj bre čovek nije normalan!Kad već može da se oblači kao onaj vo,nek bar da neku paru za ovaj naš fudbalski klub!"
Karakteristika zbog koje obično dobijete po nosu.
Keva: frrrrrrrrrrtkrktrkštrnnnn......JU! Sine, trči kod Juce komšinice, traži mikser, pokvari se ovo govno, kako i neće, još je Tito bio živ kad sam ga kupila.
Ja: Daj kevo, blam me je, pa nismo cigani.
Ćale: Čuješ mali, trči kod Juce da ti ja nisam dao....
Ja: Nemoj i ti stari, molim te, pa imam i ja svoj ponos!
Ćale: ...Šljus! Eto ti ponos, aj' sad mrš po mikser!
Ja (pognute glave i crvenog obraza mirim se sa sudbinom i molim se da Jucina 17-ogodišnja ćera ne otvori vrata) : Dobro, ideeeem.
Keva: Možeš i sa balkona, eno mala Jucina prostire veš, pitaj nju.
A svira. Realno, svi sviraju. Verovatno jedina nacionalna manjina, fala Bogu sa većim pravima od ostalih, i najvećim procentom muzičkih znalaca. Čim se rodi dobije trubu da vežba, da ne kažem podjebava komšiju pod prozorom. A napuni tri, četiri godine, eto ti njega ispred opštine. I već bezobrazan Sunce ti ne jebem. Pa stani jebote, ’de ćeš! Jok najbolje, ti ih pravi, ja ću da i’ ’ranim. Ne mere tako!!!
Koji će mu klinac sedmoro dece! Ne može ni sebe da odhrani, a pravi toliku decu! Sednem u restoran eto ti njega, uze kesicu sa šećerom i blene umene dok mu ne dam pare. A ja ne dam! Iz inata! Dok god ljudi daju, oni će da prose! Pa da sednem i ja pored tebe, kad vam tako dobro ide! Na šta to liči! Idem u banku da platim račune, znojim se u redu, čekam, eto ti ciganke preko reda, socijalnu pomoć diže! Od moji’ para što uplatim porez! A koji ona porez plaća? I još piša po meni, dok nas 30 stoji u redu. A neš kume! I sme da traži opet pare od mene, da udelim, čim izađem iz Pošte. Misli, imam garant siće od kusura!
A ne mrzim ja cigane. Nisam ja rasista. Čak sam se i slikao sa crncem! Al ciganisanje ne podnosim! Ajde što se on ponižava, ponižava mene! Sedi prosi, boli me klinac, al nemoj me ščepati za ruku i kleti kad te molim! Sreće ti! jelte cigani uvek imaju sreće
A razvili su biznis majku mu. Izjutra peru kola na semaforu, mrljnu dvaput i iskaju pare. Kako Sunce izadje, eto jedna polovina uz zid, uglavnom ona starija, po rangu dužnosti viša, a druga ide redom od ljudi i kukumavči. Popodne se grebu po nekim fensi restoranima, po kojima im žao da ih izdevetaju po gujici što smetaju gostima, i uveče opet truba uruke. Čim vidiš 10 – 12 trubača, znaj odma’. Dobre si sreće ako četvorica sviraju, ostali se vrte u krug i traže da im staviš na trubu po koju paru. Pa da sviraš pa i da ti dam!
Siroma’, beda, kaže ova moja. Jest’, ko što si i ti siroma. Nego neće da uči, ’oće da džepari, i lenčari, to je problem. Do dvaeste se uda, do dvaespete već ima četvoro dece. Snaći će se, a i ako se ne snađe, skupiće za Beč. A tamo, ima jedno sto, sto pedeset rođaka, lako će ga uvesti u biznis. Ja u Italiji, sakri’ se ispod streje, ciganka dođe prosi od nas. Ortak promrmlja meni nešto na srpskom, eto ti nje, „sine, udeli babi“, pa ’de treba da idem, u atomskom skloništu bi me našli! I opet ispadnem smešan, jer svi koji me znaju znaju da imam averziju prema „dotičnima“, a njima smešno.
ja, izlazim iz Pošte, istiniti događaj
„Ona“: Sineee, udeli babi živ mi ti! Sreća te pratila! Pomozi babi na današnjeg Sveca, baba da kupi ’leba...
Ja: Pa gde me nađe! Gde mene studenta, sad dadoh poslednju ’iljadarku na prijavu ispita, i od mene tražiš! Ajde, ostalo mi još za leba, da kupim, pa po pola!
„Ona“: A neeee, daj ti meni pare, pa ću ja kupiti posle!
Ja: Molim? More murš!!!
Definicija je napisana za Mizantrophy.
Osobe koje fiktivno menjaju nacionalnu pripadnost zarad ostvarivanja beneficija na visokoškolskim ustanovama. Takvi neretko farbaju svoje lice ilovačom i čine mnoštvo sličnih stvari kako bi nadomestili kombinaciju finansijske bede u kojoj se nalaze i nemanja mentalnih kapaciteta da polože jebeni prijemni i upadnu na budžet.
A: Desi care, oćemo na tekmu.
B: Ko igra?
A: Igra Rad sa ciganima.
B: Alo bre, nemoj da me vređaš jesi čuo!
A: Šta kenjaš sine, otkad tebe vređa reč cigani?
B: Otkad sam promenio naciju da upadnem na Arhitekturu.
A: Jebem te usta, ja mislio ti učio! A ja ispušio za faks. Pičko jedna kisela!
B: Otprdi dečko, vreme je da se pomolim svom cigansk... mislim romskom Bogu.
A: Kako se zove taj Bog?
B: Ouuvaj, Ken... Đeljan... Đeljan treći presveti.
A: Jel to onaj što mariše šahte po kraju?
B: Duhovito... Sisaj ga sinovac, ae sad na pilanu kad ništa nisi upisao pa vidi ko je pametniji.
A: E Srbijo, nabijem te na kurac... Kad će Srbin u Srbiji da ima neka prava...?
„POGLEDAJTE kako se stvari kradu!“
„Iskreno nas više nije briga. Oni se samo bore kao deca. “
~ Kapetan očigledan o Balkanu
Balkansko poluostrvo je istorijsko mesto na Zemlji i značajno mesto na Farskim ostrvima. Njegova istorija datira od početka čoveka i bacanja kamena. Neki od prvih oblika ljudskih bića evoluirali su na ovoj teritoriji i od tada očigledno više nisu evoluirali. Balkansko poluostrvo nalazi se levo od kraja sveta. To je najsjebanije mesto na svetu, neposredno ispred Skandinavije.

Istraživači tek treba da pronađu Balkan. Priča se da je to negde između Evrope, Azije, Afrike i krajnjeg idiotizma.
Demografski podaci
Ovu teritoriju su uvek zagađivale mnoge vrste, posebno albanska (ilirska ili grekofobična) i crnogorska (lazodojska) plemena, kao i bugarski (tatarofonski), grčki (monkeidonophobic) i majmunski (Firomians ili Bugari iz samo-obične-idiotske ) plemena, pod vođstvom srpskih (Ifuckiouallfuckinfuckheadedfuckheads) vrhovnih plemena. Danas je zemlja naseljena milionima ovaca i:
Albanci (koji su posvećeni napornom / mekanom / psećem radu na tome da postanu većina na Balkanu, Švajcarskoj, EU i ostatku sveta, čak i Kina (do sada neuspešno, ali Vlada SAD radi na rešavanju tog problema))
Bošnjaci (kriza identiteta, ali oni znaju da nisu Srbi niti Hrvati)
Bugari (koji su u stvarnosti Cigani i Turci i Tatari, ali svi ostali Sloveni su Bugari)
Hrvati (što će izazvati nerede bilo gde, bilo da se radi o tenisu, vaterpolu ili rukometu ili dalmatinskoj izložbi pasa)
Grci (koji su vlasnici svega, zapravo su šanse da oni stvarno poseduju vas, ali vi još uvek toga nisu svesni. Vole sir.)
Cigani (svuda su, osim tamo gde bi trebalo da budu - Indija)
Majmuni (Firomians) (koji su drevni ljudi)
Crnogorci (koji su lenji Srbi)
Rumuni (država koja je nacionalno jelo je čorba sa želucem, salata od povrća i „sarmale“. Zemlja sa najviše Cigana koji govore mađarski jezik.)
Srbi (Najjači narod na svetu !!!.)
Slovenci (koji više nisu Sloveni, ali poput imena, peglanje nogu (ne shvatajte to doslovno) (mislim da to shvataju kontra-doslovno) (ne, drugi utisak) (da, na to sam mislio))
Turci (koji su ceo ovaj region okupirali 500 godina i sjebali ga u potpunosti i zauvek)
Sve te vrste imaju veličanstveni običaj: kukanje i prepiranje oko svih ostalih vrsta. Borba protiv plamena je moćna zabava i dovela je do mnogih srećnih festivala pljačke i pljačke na dobrom starom Balkanu. Turiste se podstiče da uđu i klade se u kazinima ko će pobediti u ratu (a tu je, naravno, obično jedan ili više njih, koje se obično vode horde varvara u odeći fudbalskog tima sa plamenim natpisima i vile, uzvikujući ime neke ekipe "foodball").
Istorija
10000. godine pre nove ere, malo pleme humanoidnih stvorenja uselilo se u centralnu Evropu. Ovo pleme bilo je predak današnjih Balkanaca. Rani, neolitski Balkani bili su jednostavno, ratničko društvo. Kad nisu u lovu, Balkani su obično bacali kamenje na glave svojih suseda, popišani na travu komšija ili su jednostavno provodili slobodno vreme ubijajući se. Iako se čini nemogućim, evolucija je uspela (blago) poboljšati Balkanijce, pa se neće međusobno često ubijati. Takođe, današnji Balkani nisu toliko dlakavi, neki od njih čak i hodaju ravno i artikulišu reči kada govore. Ali, divljaštvo je i dalje prisutno u životu današnjih Balkanaca. Samo je pitanje vremena kada će ustati i baciti kamen na glavu komšiji.
Religija
Balkanci su politeističko društvo, ali tradicionalno obožavaju samo nekoliko glavnih bogova. Pomenućemo neke od njih: 1) Ozujsko izgovara se O-zhooi-skou. Boginja sreće, plodnosti i smeha. Sudeći po nekim pećinskim slikama, predstavljena je kao velika boca jeftinog jakog piva. 2) Pelinkovac Palin-ko-vatz. Bog snage. 3) Spek Shpeck - bog zdravlja i muškosti. Obično se predstavlja kao kriška slanine. Drugi, manje popularni bogovi su Luk, Cevapi, Pečenica, Droga itd. Neka balkanska plemena takođe obožavaju mračne bogove poput moćne Rakije Rah-kee-iah - boginje smrti i ludila, zle sestre Pelinkovca. Rakija se obično predstavlja kao boca vrlo jake šljivovice. Religiozni rituali se izvode gotovo svakodnevno, što je važan deo života svakog Balkanaca. Nažalost, nemamo mnogo informacija o verskim ritualima Balkanaca, ali neka iskopavanja nam govore da su ti rituali uglavnom koncentrisani na to da se napiju, pevaju glupe pesme i (ponekad) pokušaju da uhvate ženu.
Takođe se mora reći da su bogovi koje su obožavali Balkanci dobro poznati širom sveta. Upravo su im druga društva dala različita lokalna imena. Neki od njih su se razvijali tokom godina, pa ne znaju svi svoje korene, ali sigurno ćete pronaći njihove tragove u svakoj kulturi / religiji na ovom svetu
Društvo
Balkanci održavaju vrlo jake društvene odnose između članova plemena, posebno muških ratnika. Mnogo vremena provode zajedno uglavnom slaveći bogove (vidi poglavlje Religija) i sisajući penis. Naročito kada njihove žene nisu u blizini - šireći epske priče o nečijoj borbenoj hrabrosti, seksualnim dostignućima ili izdržljivosti na pijenju. Iako su vrlo rječiti u ovim situacijama, u drugim stvarima su potpuno suprotne. Na primer, balkansko društvo ima problema sa određenim rečima, poput „rada“, „posla“ ili „posla“. Čini se da Balkancima nedostaje sposobnost da u potpunosti razumeju ove reči.Ova anomalija je posebno primećena u južnim delovima Balkana.
Pojava karakteristična za naslove u lokalnim novinama, ali se javlja i u onim popularnijim. Ima za cilj da kod čitaoca izazove intrigu i brzo iščitavanje teksta ispod tog naslova ne bi li došao do rešenja, da li jeste ili nije. Kad ono mauna, pročitaš ceo tekst i jedino što si skontao je da ni pisac istog nema pojma o čemu se radi. Stavi se i upitnik na kraju, da izgleda zajebanije.
Struja (ne)će poskupeti?
Da vidim...aha...bla...bla....eps....februar....nja....načelni dogovor...dvaes’ posto...sirotinja raja...ne može se ovako...evropski prosek...šuc muc.... pa jel poskupljuje ili ne?!
Šinteri (ne) rade svoj posao?
Mhm...azil...luda žena se polila benzinom...sedamsto kerova...smrad...da, da....komšije se bune...oh, kakvo čudo...kafilerija puna....dooobro...nismo u mogućnosti...nesavesni vlasnici...to pseto je simbol glavne ulice...mrš...cigani u Sivcu skuvali kereću lobanju i ujedaju se s njom...budžet grada oladjen za tri miliona...vi’š ti njih... Ček, ček, jel rade ili ne rade?
Naša pevačica Sonja priznala: (ne) znam da vozim!
Ma da, neću ni da gledam, verovatno drobi o tome kako je udarila u drvo i erbeg joj izbio trepavicu...nego da vidim kako je Žak igrao na Bukovcu...
Odjeb muzičkom smaraču koji te obasipa pesmama iz naftalina, koje je skoro provalio i navukao se na iste.
-Br'te slušaj ovu stvar, Papa Americano, zarazio sam se!
-Daj gasi taj mobilni, na sred ulice smo, vidiš da nam se i cigani smeju...a i ta pesma beše aktuelna dok nam je Tita bio živ...
-Daj ne smaraj, pesma garant skoro izašla, juče sam čuo, oduševila se ona mala '96 kad sam joj pustio danas! Znaš koju vlagu baca na mene, biće seksa!
-Aha, ložim te inače, ta pesma tek treba da izadje, da postane hit, tu pedofiliju neću da komentarišem, aj idi kući skini jednu mnogo dobru novu pesmu, zove se explosion. Aj odo ja da tetki odnesem lek.
Kad zaposleni u niskogradnji toliko razjebu kolovoz u nekom gradu, varošici ili selu da je tuda nemoguće voziti, da bi posle u njih sipali ono crno govno i na taj način ,,popravili" kolovoz. U većim gradovima ovo znači potpuni kolaps saobraćaja i povišen stepen nervoze kod vozača, dok je u manjim gradovima i selima znak da dolazi neki visoki funkcioner.
Kragujevac
Lik 1 - Šta opet čeprkaju po putu, majke im ga ciganske, dimljene? Razjebali ste sve, nema šta više da se čeprka!!
Lik 2 - Ma pusti ih, rade ljudi svoj posao. U pitanju je prolećno krpljenje rupa. Vozi malo sporije.
Lik 1 - Ma zakrpim im ja malo majku! Gledaj! GLEDAJ! Sad mažu ono crno govno!Pizdikovac (kraj Morave)
Lik 1 - Vidi, opet riju put... Ovi cigani stvarno nemaju preča posla nego da ovo crno govno mažu po putu.
Lik 2 - Pa vrše prolećno krpljenje rupa, dolazi Oliver Dulić u Pizdikovac, glupo da vidi ovakav put.
Lik 1 - A, onaj fudbaler! Ako, ako neka srede malo, da vidi svet da i mi imamo džadu za primer
Poslednji vapaj ciganina kad uvidi da kupac zna o kakvom se sranju od robe radi i da ne želi da plati cenu koju cigan zahteva.
Koliko god da ponudiš, on će da uzme, jer realno to što prodaje uglavnom nema ni tu vrednost...a verovatno je i ukrao.
-Kolko su ti ove plastične čarape?
-melez: to je original kume...vidi, pipni, nema taj kvalitet nigde, nećeš nigde da nađeš ovakve veruj mi, nećeš da se pokaješ ako uzmeš...ajde molim te, imam malu decu, teško se živi...znaš kako je, mi cigani nemamo prava ko za svi ljudi...
-ma nemoj da mi prodaješ maglu, nego pitam te pošto su čarape?
-melez: ma to je najbolji kvalite.....-AMA ČOVEČE, POŠTO?
-m: za tebe kume 500 dinara 20 pari....vrhunski kvalitet!-ma jok bre puno je to.
-m: ajde dobro bre, kolko daš kume?
-Ako uzmeš čarape, verovatno će pokušati da ti uvali i neke zavese za 200din isto tako vrhunskog kvaliteta i sumnjivog porekla.
Nakon što ste 40 časova vozili kantu i kuvali/smrzavali se u njoj (leto/zima), sada trebate da pokažete šta ste naučili za tih par meseci.
Dolazite na poligon (neku vukojebinu obraslu šibljem, gde pošten seljak ni traktor neće da protera) oko 9 sati pre podne, neispavani jer je najbolji ortak baš sinoć slavio punoletstvo. Oči vam se sklapaju, pandura još nema...
Oko 9:30 dolaze trojica plavaca po pravilu raspoloženi k'o da ih je poplava izbacila. Razmišljate u sebi kako ste najebali, ali bože moj, malo njih položi vožnju iz prve. Polako jedan po jedan na početku polažu oni sa vezom. Vidite prvo troje je položilo, hvata vas euforija, talas optimizma, možda se čak i nasmešite. Međutim četvrti pada vožnju, mislite da je kompletni idiot, ali takođe padaju i peti, šesti pa sve do desetog....
Oko 11 sati vi i dalje čekate na odlučujućih desetak minuta.... Izbija frka zato što je neki lik zaboravio ličnu kartu. Hvata vas nervoza.
Oko 11:30 nastavlja se polaganje ispita... Vas više ni ne zanima ko prolazi a ko ne, čak ni ne mislite šta ćete vi da uradite, misli su okrenute krevetu.
12 sati-pojeli biste i vola, stomak će da procvrči, a počinje da vas steže i bešika. 13 h -napokon stižete na red. Grickate nokte dok ulazite u kola. Predajete ličnu kartu, podešavate sedište retrovizore i ostalo.... Menjač opet baguje (neće u drugu jebem li ga, sad je naš'o da me jebe). Odvozali ste poligon. U kola ulaze tri pandura prosečne težine omanjeg slona. Mislite kako Yugo ne može da izvuče ni vas i instruktora na ravnom, a ne vas i tri nosoroga na uzbrdici. Pokušavate da izađete sa poligona, međutim Cigani su parkirali svoje oklopno vozilo na kapiju i skupljaju kartone, terate ih u pičku lepu materinu (naravno u sebi), uspevate nekako da se provučete. Izlazite u grad.... Pokušavate da skrenete na put sa prvenstvom prolaza. Odakle li je samo ovolika gužva?! Izlaze li ti ljudi iz kola?! Pa kreteni jedni, sad vam nije skup benzin, jeb'o vas ja da vas jeb'o!!!! Napokon ste se uključili. Panduri vas vode na najveću moguću uzbrdicu koju mogu da nađu u ovom jebenom gradu!! Trebate da krenete pod ručnom.... Pa, stoko debela, šta se žalite na male plate, a tovite se k'o hibridni prasići.... Zašto li vas plaćaju?! Mogli bi ste malo da izađete iz kola i da pogurate ovo govno od auta kad već ovi iz autoškole nisu mogli da ga 'oprave kako valja... Savladali ste i ovu prepreku. Prelazite sve moguće raskrsnice, obilazite čak i kamenčiće (jeb'o te, pregoreće migavac na ovoj mašini). Izlazite na glavnu ulicu i zaustavljate vozilo po propisu na znaku "Stop"... Neko govedo otpozadi vam trubi. Najradije biste izašli iz kola i najebali mu se mile majke, ali tu su panduri. Uključujete se na glavni put, idete ka polukružnom. Glupi pešaci ne znaju da li hoće da pređu ulicu ili ne. Bože, ko sve živi danas u gradu! Zaustavljate vozilo, ulicu prelazi četa pešaka. U sebi ih psujete. Nastavljate vožnju. Naravno ispred vas istrči mlada ćurka van pešačkog prelaza. Naglo kočite i i dalje pokušavate da ne oterate sve u tri lepe. Osećate tup udarac u sedište. Pandur koji sedi iza vas, je to roknuo glavom. Ako, ima Boga. Ionako nikakve vajde od njega. Još jedna prepreka uspešno savladana. Dobro odvozate polukružno. Vozite ka poligonu. Iseče vas glupi motorista koji vozi 100-ku iako je dozvoljeno 40. Najradije bi uzeli ciglu i gađali ga. Ko mu dade dozvolu? Ulazite na poligon, kraj ispita, nek mi svi sisaju malo. Baš vas briga da li ste prošli. Zovu vas panduri, govore vam da ste odlično vozili (već vas hvata euforija), ALI da ste pali zato što niste DOBRO pogledali u retrovizor.
Jedete se, nervozni ste, spava vam se i terate ih sve u kurac. Idete kući i i dalje se nervirate. Jedete. Legli da spavate, ali ne možete da zaspite jer ste Bože moj mnogo nervozni. Uzimate telefon i zovete ortaka. Idete negde da utolite tugu i bol.
Iako bi gotovo svaki kupac na prvu loptu pomislio da je u pitanju proizvod kvaliteta Švaba kad napravi, integracijom država Istočne Evrope u EU, natpis može ponekad biti i ekvivalent za Made in Romania. Inače, vrlo nepoželjno na našem tržištu.
"Ala sam kupio gume! Ima da mi tera jugo kao Ferari! Piše na gumama Made in EU! Nema to, Švaba kad napravi!"
"Jel misliš na one gume tamo? One u plavo-žuto-crvenom pakovanju?"
"E te! Jel vidiš kakve su! Ko bombona!"
"To su ti bre Milorade rumunske gume! Ako ih budeš stavio na juga, nećeš stići do kraja ulice! Cigani se gađaju sa tim gumama kada im je dosadno!"
"Šta pričaš bre? Kakvi bre Rumuni kad piše, Made in EU!"
"Pa Rumuni su ti u EU, ako nisi znao!"
"E do mojega! Znao sam da nešto smrdi čim sam ih platio 350 dinara! Ne može Švaba da napravi, a da bude džabe!"
Kako su današnja deca mnogo manje naivna, roditelji su izmislili novu mitološku ličnost da zameni Deda Mraza, u čiju su verodostojnost deca pronikla. Ombudsman - zaštitnik građana, pojava koja bi trebalo da deci unese lažnu veru u pravdu i ravnopravnost koja naravno ne postoji ni u naznakama.
- Tata, zovi ombusmana, neko nam se opet parkirao na teren za fudbal.
- Sine, dovoljno si odrastao pa je red da ti ja objasnim neke stvari.
- Kakve stvari?
- Pa vidiš, ombudsman ne postoji. Sećaš se kad su ti cigani ukrali loptu? Pa nije ti je poslao poštom zaštitnik građana nego sam je ja otkupio na pijaci od istih tih cigana koji su ti je ukrali.
- Šta pričaš to, pa drugaru Đoletovog strica je dao novog psa kad mu je starog pregazila hladnjača.
- Jel ti nikad nije bilo čudno da su u tim pričama uvek ljudi iz nekog drugog grada koje ne poznaješ?
- Moj celi život je jedna velika zabluda. Kako ste mogli tako da me tretirate. Šta ste me još slagali, da se možda i besplatno zdravstveno osiguranje samo zove besplatno?
- Pa...
- Muka mi je...
Drugi izraz za totalni random i nepovezan skup rečenica koji neko izgovara. Uglavnom se koristi kada ljudi tokom diskusije samo nabacaju reči bez ikakvog reda i smisla (zajedničko tekstu sa majici).
"Jel si gledao onaj film juče!"
"Ma idi bre čoveče! Juče sam busplus uzeo i već me smaraju, a hteo sam ko čovek da gledam surfing takmičenje iz '69 u Majamiju, ali ne daju dušmani"
"Jel ti to čitaš tekst sa majice?"
"Kakav bre tekst sa majice?"
"Pa jel vidiš da si na random nalupetao reči?"
"Izvini stvarno, nešto sam nervozan danas!""Šta kažeš? Jel valja ta knjiga?"
"Ma ne vredi ništa cigani se gađaju sa ovim knjigama iz dosade! Skače kroz radnju, priča šta on hoće, koristi neke arhaične reče! Totalno nerazumljiv?"
"Pa jel ima bar nešto zanimljivo?"
"Možda i ima, ali nisam ništa razumeo! Tekst sa majice mi deluje razumljivije i smislenije!"
EksperAt, iliti, nestručni stručnjak. Mlada osoba koja ima zvanje (i njime se diči), ali nema znanje. Kad se lati rešavanja nekog problema, samo ga još gore zagovna.
Prvu reč, engleskog porekla, ne treba posebno objašnjavati, a druga svedoči da je uglavnom reč o osobi koja je završila pravni fakultet.
Negde na jugu...
Komšija: Je li bre, Milorade, šta bi sa oni Cigani, što su ti se nastanili na njivu?
Milorad: E, moj komšijo, napasti su to velike. Otišli mi na sud, kad sudinica veli: Milorade, zar je Vama malo 5 hektari?
Komšija: Kako, bre?
Milorad: Ništa, presudila ona da 5 hektara ostaje meni, a 5 ide njima. Kaže, to su ljudi koji su ostali s ničega, Šiptari im popaleli dole na Kosovo sve što su imali. Ja velim neka idu u Beograd da se nastanlju, golema je to varoš. Ovo je moje vekovno ognjište.
Komšija: I? Koje je bilo posle?
Milorad: Ništa, tada je ovaj moj mali Miloje još studirao prava u Beograd, a sad je svršio, vratio se i zajedno smo uložili žalbu. Eve, baš danas otišao na ročište.
Komšija: E, eve ga, vrća se s onu njegovu limunzinu.
(Objašnjenje: LimuNzina je "Dačija", koju je kupio od ćaletove ušteđevine. Seljacima koji su navikli na "Jugo", "Fiću", "Stojadina" i traktore deluje kao "Rols Rojs", a kada posle 2-3 godine bude u raspadnom stanju, prodaće je, dodati još malo i kupiti nešto bolje, pa će rodbina i lokalna ženskadija da misli još kako zarađuje silne pare)
Milorad: Gde si, sinko! Pričaj, koje si uradeo!?
Miloje: Pa, uradeo sam nešto, tatko. Evo, nama ostaju 3 hektari, njima ide 7.
Milorad (posle trenutka tišine): Koje bre buncaš? Kako to nama ostaju 3 hektari?
Jesmo tražili svih 10!?Miloje: Pa, tatko, ti mi nesi rekao da su oni Cigani i to s Kosova. To im je uzeto ko olakšavajuća okolnost, vele, oni su ugrožena kategorija.
Milorad: Pa dobro bre, magarčino jedna, znaš li ti da ti to neje ni dedovina, ni čukundedovina, to ti je kurđelovina, nesrećo jedna! To je Knez Miloš lično pokloneo našoj porodici za borbu u Takovski ustanak, u kolibu tamo je Kralj Milan lično spavao kad je dolazio pre 120 godine, bre!
Komšija: E, nesrećo jedna, eve ti je dolazi mati. Sad biraj s koje će se utepaš kad joj kažeš: il `ćeš se besiš, il` s dvocevku...
Pojava koja se javlja kod gotovo svakog roditelja. Prepoznaje se u raznoraznim situacijama po krajnje sokantnim pitanjima, naravno retorickim, i preteranoj brizi za svoje dete. Odatle proizilazi izreka "Ne daj Boze da ti se desi ono sto ti roditelji pomisle"
1. Ides u grad
"Cero, jel se drogiraju tamo gde izlazis? Pazi molim te da ti ne stave nesto u pice!"2. Ides u teretanu
"Sine, jel' pijes ti steroide? Mnogo si narastao od kad ides da vezbas, nemoj molim te jetru da upropastis tako!"3. Ides na put
"Jesi poneo pasos? Cuvaj se molim te da ti ne ukradu dokumenta i pare, rasporedi pare na vise mesta, strpaj 100 evra u carape za svaki slucaj..."4. Ides na ispit
"Jel' to polazes kod onog profesora sto gadja indeksima kad ne znas? Cuo sam ja za njega, pazi da te ne pogodi u glavu..."5. Sedis za kompom i blejis na netu
"A jel' imas profil na facebooku? Tako su kidnapovali devojku i silovali je tri dana kad je isla da se upozna sa nekim sa tog cuda... Pazi se molim te!"6. Ides u inostranstvo na studije
"Jesi li siguran sine? Milojkino dete je radilo dan i noc sa nekim crncima u McDonald's-u da bi moglo da prezivi na onu skupocu..."7. Ides na rostilj sa drustvom
"Necete valjda u onu sumu? Ima krpelji da vas izujedaju, tako je jednoj maloj usao krpelj skroz pod kozu, nisu mogli 7 dana da saznaju sta joj je. Onda je umrla."8. Ides na bazen
"Jel' se spustas ti na one tobogane? Samo da znas cigani lepe zilete na zvake, pa se zabavljaju tako sto seku takve kao sto si ti..."9. Ides sa nekim negde kolima
"Jel te to vozi onaj mali Joca? Crno dete, bolje taksi da uzmes kad se budes vracao, ima u jarku nekom da zavrsite, ne daj mu da popije vise od jednog piva, secam se kako se od dva napio na tvom osamnaestom i povracao nam po kadi..."10. Ides kod novog decka/devojke
"A ko su njeni/njegovi? Sve to treba odmah da se raspitas, tako se ona mala Marinkova udala za onog njenog, mislila fin mladic, a ono ima sizofreniju na dedu..."
Opis odnosa nadredjenog prema potčinjenom.
- I šef ti je rekao pred svim kolegama da si neuspeli abortus, kako dozvoljavaš da se tako ponaša prema tebi?
- Ženo, na sirotinju i zec vadi kurac, nego, kad rekoh zec, mogu li u nedelju u lov?
- Možeš. Kad vaskrs padne na petak, pa tri dana posle.
- ???-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Tipična srpska kafana u sitne sate.
- Gazda, šta oš' da ti sviramo sad?
- Cigo, da mi svirate "izgubljeno jagnje".
- Ali, gazda, 'de će ti duša, tri put' smo ti svirali to, kiša pada napolju...
- More, marš! Ja dok plaćam, ima da svirate i u auspuh, ako treba.
- (šapatom) Na sirotinju i zec vadi kurac.
- Nešto reče, cigo?
- Ništa, ništa gazda, kažem na ovi moji cigani da zauzmu PREDISpozicije.
- E, tako te volim, cigo, 'ajd', navalite!P.S. "Izgubljeno jagnje" se svira tako što orkestar izadje iz kafane, raštrkaju se na tri-četiri strane (u zavisnosti koliko članova broji orkestar), počinju sa svirkom i polako dolaze do onog koji je pesmu naručio. Važi samo za trubačke orkestre.
Imao sam nekih 6 godina, pikao zabavište i boleo me smoki, samo sam se sprdao u dvorištu sa ostalim mini djilkošima i vukao klinke za kosu. Bio zanimljiv život tada, moram priznati. Verovatno jer to sada ne mogu da radim. Jedno letnje popodne me keva pustila iz kućnog obora da vidim kako ulica izgleda i sa te druge strane kapije, da malo proširim vidike, jedno 20 metara fore do ćoška, uz pretnju da će da me odere kao banka neiskusnog žiranta ako joj nestanem iz vidika.
Naravno da sam nestao u roku od par minuta. Otišao Bojan malo do pruge, iako nije znao šta je pruga, ali bilo je novo, jebiga.
Razgledam ti tako ja okolinu, nigde žive duše, smetlište sa obe strane pruge koja ide preko tog mosta ispod kojeg je nabacano samo smeće i ostala sranja koje ljudi tu kulturno ostave u noćnoj smeni, jer im je mrsko da budu ljudi.
Nakon par minuta razgledanja i divljenja nepoznatom pejzažu, kvrcnulo mi je u tintari da sam ga ugasio k'o Švabo četr'es' pete, jer sam prvi put uključio kurcobolja mod na kevinu naredbu. Al' tad je još uvek mogla da me premlati, tako da je ona bila gazda. Krenuo sam godinu dana ranije u zabavište, pa sam zato imao dve godine fore tamo da levelujem.
Lepo beše bogme, sram me bilo ako ikad budem kenjao za taj period, stvarno je lepo bilo. Štaviše, odatle život dobija jedna od najlepših priča koje imam da ispričam.
Vraćao sam se te druge godine iz zabavišta, možda koji mesec tek išao, i provalim da me prati ker.
Hm, nije ker. To je džukac. Ker je malo prefinjeniji. Ovo je džukac klasik verzija, crni, kusastog repa, sa žutim deonicama iznad očiju, okolo njuške i šapa.
Al' imala je najtužnije oči koje sam ikada video do dan danas, koliko god to pičkoplačljivo zvučalo. Jes' da sam bio klinac i to baš klinčuga koja tek treba da provali šta su lična mišljenja i predrasude, ali to je ono.. Po difoltu, urodjena emocija. Počela je da me prati. Dodjoh ja sa njom do kapije, gde me je čekala keva i, ne streljala, nego, gadjala hidrogenkom. Ja se napravim Šejn i pitam što je ljuta. Sreća pa sam bio sa druge strane kapije kad sam skontao koliko je to glupo. Al' smirila se majka brzo kad je skontala da sam još ipak živ, da me nisu odneli cigani čergari ili haremski čuvari.
- Vidi mama, kuca! Pratila me je do ovde!
- Jaoj bože, samo mi još jedan džukac fali. Oteraj ga i ajde ulazi dok te nisam polomila za ovo.
- A mamaaaa.. Pa pogledaj je! Vidi kako gleda!
- Ma neć.. Jooooj, Bojane. Ajde, ajde, uvedi je, samo nemoj posle da mi kukaš kad ti kažem da joj daš da jede.
- Hvala mama! Ajde kuco!
Par dana je tu živela kao anonimus, bez imena. Onda ćale jedan dan dodje na ideju da joj da ime Lujza, jer je voleo Telmu i Luiz, pa mu bio neki ćeif da ošine tako. I tako i ostade do kraja. Taman što joj dade ime, razvod braka, šta je bilo, bilo je i ostalo, nebitno.
Par godina prodje tu, odraste ona bogme u prepucanu životinju, fizički besprekornu, nikad ne bi rekao odakle je došla. Mada je bilo još bitnije ono psihičko.
Nigde ništa nije učena, trenirana, ništa od toga. Bila je jednostavno inteligentno biće.
Piče godine kad se zabavljaš, zar ne, Lu?
Pitao sam je to par puta dok smo sedeli na obali kanala, gde sam ja pecao a ona čekala potencijalnu klopu. Jebote, morao sam da se ubijam na biciklu da bih držao brzinu sa njom, koliko je samo mogla da trči, to je bilo nerealno. Sećam se jednom da je komšijski pas režao na mene nešto kao jer je valjda mislio da je prejak. Došla Lujza do njega, za vrat pa tri put' o zemlju i putuj igumane. Od tad se prešaltao samo na rekreativno mahanje repom kad me vidi.
Celu osnovnu školu sam je vodio na pecanja, vožnje i slično, uvek bih našao vremena, ipak je to bilo neko bezbrižno doba, što mentalno, što fizički. A onda je došla srednja škola i neka pravila su se promenila.
Lažem.. Sve što se promenilo je bilo to što sam ja više vremena posvećivao tome da budem neki tuki u školi, kao i svi drugi, to je valjda difolt tog uzrasta. Samo to se promenilo. Lopov vremena sam postao sam sebi, ne videći to.
Ona bi me uvek čekala na ivici terase kad dolazim, i potrčala ka meni čim bih otvorio kapiju. Kad razmislim, to je uvek bila ista, čista, iskrena radost u njenim očima, iako je samo jedan, za nas, ljude, uobičajeni akt koji se samo ponavlja.
Ono što razara moje srce su finalne godine njenog života. Šta je gore, znati vreme nečijeg kraja, ili ga ne znati? Loše pitanje, valjda.
Bilo je leto 2010. godine, znam da sam tako nasumično dobio želju da odem do mesta gde sam kao klinac dane provodio sa kanticom i pecaljkom. Seo sam na biciklo, došao do kapije, i zaledio se. Iza sebe sam čuo poznato, umilno cviljenje koje me moli da je povedem. Bilo me je sramota što sam na prvom mestu i zaboravio da je zovnem da krene sa mnom u oldskul avanturu.
Krenuli smo polako. Nismo se vozili, ima par godina sigurno. Al' primetio sam nešto što me je poprilično ruiniralo. Nisam više ja bio taj koji se trudio da drži korak. Još tužnije je bilo to što sam video da se ona opet i dalje ne predaje, hoće volja, ali te, sad već, stare šape ne slušaju kao pre 6-7 godina. Nema veze, Lu, šetaću i ja, imamo svo vreme ovog sveta.. Makar danas.
To je bilo poslednje putovanje nje i mene, nisam želeo da joj priredjujem to ponovo jer sam video sa kolikom mukom ide, iako uvek želi. Tužne moje oči, umorne i iscrpljene, a opet tako vedre i srećne kad god bi me videle.
Sve to mi je razaralo srce, ali poslednja stvar, koja ga je i razorila, je bio njen kraj. Ne zbog toga što je bio samo kraj, već zbog toga što nije bilo fer. Nije bilo fer. Nikad neće biti fer. Nije fer da se, na jedan moj veliki i značajan dan, samo tako ugasi i nestane nešto što volim van svakog rečnika, razuma i objašnjenja. Takvo nešto ne bi smelo da postoji. Takvo nešto je mene, krajnje apatičnog i mentalno neverovatno izdržljivog, polomilo kao graničicu. Direktno u srce, kroz svaki štit i gard koji sam ikada imao.
Koja god da je vrsta i za koga god da je, ljubav je kada nekome daš svo oružje i snagu da te uništi, i nadaš se da neće.
Ona nikada i nije. Zato toliko razara..
Van zaborava je, za čudo svakoga kome sam rekao, posvećena nekome ko nije čovek. Moj najveći prijatelj ikada je pas. Moja Lujza. Lu. Pas kojeg sam sa 6 godina doveo kući jer me je pratila dok sam išao iz zabavišta. Pas koji je prošao sito i rešeto, i bio sa mnom 15 najlepših i najbezbrižnijih godina, bez da je ikada napravila bilo kakvu štetu. Sve što bi najdresiraniji pas znao, ona je znala bolje, samo nikad nije bila dresirana. Hej, ko je još video da ostaviš tacnu sa hranom pored psa i kažeš mu da čuva, posle se vraćaš i skontaš da pas ne da komarcu da sleti na sto, a ne na tacnu, a kamoli da razmišlja da pojede meso sa tanjira. Jednostavno se nekad rodi takvo neko čudo koje jednostavno razume. Što kaže baka, samo joj je falilo da govori i to je to. Svaki prijatelj kojeg imam je nekad uprljao naš odnos na neki način, niko nije ostao skroz čist u mojim očima. Ali taj pas je bio tu, majku mu, bio je tu kad su se moji razveli, kad je umro deda, kad su bila razna sranja, bombardovanje, sva ta sranja je bila pored mene. Čak šta više, ja sam njoj par puta naneo zlo, ali nikad joj na pamet nije palo da uzvrati, samo bi istrpela i stavila glavu na moje koleno i tužno me pogledala. U momentu bih shvatio koliko sam jebeno djubre, i izvinjavao joj se. I dan danas zaplačem ako uzmem da sviram tu pesmu, kad mi dodje.
Sviram je suviše retko,
shvatam je smrtno ozbiljno,
a volim je beskonačno.
Ostao bez pola zuba ili živio na ulici ili dobio sidu ili svo troje zajedno ili možda čak i umro ali ništa od toga nećeš čuti kao odgovor na ovo pitanje kada ga uputiš tom jednom liku koji ti spašava guzicu cijelog života.
Njemu je poznat cijeli tvoj dosije i tvoja predispozicija da se nađeš u problemima ali ipak uvijek stoji uz tebe i nerijetko trpi udarce kako bi te zaštitio ili ti pomogao iako zna da će tvoj jedini znak zahvalnosti biti pitanje: "Šta bih ja bez tebe?"
Aca Lukas: Samo stari cigani našu pesmu sviraju bele ruže opet cvetaju... Idemo svi!
A: pijan Jao! 'Nači moram da ga častim stotku! kreće prema bini
B: Drž'te ga nećemo imati za benzin poslije.
C: Staje ispred "A" i blokira mu put Dejo brate jesi ti normalan?!...
A: Ma miči se bre tamo!
B: Brate, pravo kaže Marko, Lukasu te pare da daš on bi ih odma' na gudru bačio. 'Oćeš da se čo'ek predozira?!
A: gleda ih prazno
C: Da, o tome ti pričam Dejo. Šta misliš d'umre čo'ek, bi li ti bilo žao? A?
B: Da, đe bi onda išli za Novu?
A: U... Upravu ste ljudi.
C: E dobro brate, daj sad meni te pare ovamo prije nego ti još neka fiks ideja pa'ne na pamet.
A: daje mu pare Šta bih ja bez vas.
Aca Lukas: A u mome srcu druže crne kiše opet padajuuuuu!
