Varijacija na temu o likovima kojima možeš da jedeš burek s glave.
: Sineeeee, oko mamino, treba da iscepaš onih šurnaest metara drva, babo ne može, znaš da ima problema s reumom. Jes' da nema veze, ali ga ne mogu slušat', matere m'.
: A ne mogu sam, Rajka, nemoj me peglat', molim te.
: Pa, pozovi nekog druga, zgužvaće mama pitu.
: Otišli na planinu, niko nije tu.
: A onaj tvoj što ga stalno pominješ, onaj Mile?
: Hahaha, on da cepa drva?! Pa, pre bi drvo njega cepalo, on je malehan, kad bih ga pljunuo, udavio bi se.
Najvarljiviji osećaj koji može uhvatiti čoveka, koji se iz svog provincijskog mesta uputio u Beograd ili- što je još češće-u dijasporu, radi uhlebljenja.
Bila je to neka sumorna zima, ajde recimo devedes` i neke, kada zbog nedostatka benzina nije moglo iz rodnog Prčilovca ni lokalnim busom da se ide do najbližeg grada, pa se zaputilo pešice. Posle toga, iz voza u voz, iz busa u bus, bacanje poslednje marke koju si pozajmio od druga na izlaznu taksu i mito za mađarske lopuže... Dva dana kasnije, stiglo se nekako do "Beča u Njemačku". Tamo je neki nerođeni stric od nesuđenog zeta uspeo da ubedi gazdu da te primi da kopaš kanale...
No, to je bilo pre šurnaest godina. Ti si sada svoj čovek, zarađuješ više od srpskog akademika i uželeo si se rodne grude. Zahvaljujući društvenim mrežama, čuješ se sa svojom familijom svakog dana, sa nećakom koji se nije ni rodio kada si ti zapalio preko grane svaki dan igraš "Texas Hold`em Poker". Ni društvo iz škole te nije zaboravilo. Tvoja nekadašnja ljubav se još nije udala i flertuje sa tobom preko Fejsa. Ko zna, možda vas vreme i prostor nisu toliko udaljili...
Okej, razmišljaš čak i da se vratiš, ili makar da pomogneš svojima. Ali najpre da ih jednom kako treba obiđeš.
Vreme je prošlo, ružne stvari su izbledele, idilična slika zavičaja je ostala...
Bembara najzad usporava, kada vozač prepoznaje obrise svoje rodne grude. Jeste da se mapa na naviju izjebala odmah posle Beograda i da je sada na ekranu samo strelica, zbog čega si sa raznim seljacima morao da oživljavaš sećanje na zavičajnu geografiju. Zapravo, posle nekog vremena shvataš da si zalutao zbog toga što je NATO skenjao nadvožnjak, pa moraš raznim vukojebinama i preko potoka do svog sela. Sreća, pa Bembara ima dobre amortizere.
Auto se zaustavlja u centru sela. Podsvesno si očekivao nekakav veliki doček, ipak si ti čovek od integriteta, niko u selu se nikada nije nafatirao tolike love.
Međutim, jedini koji je iole pridao pažnju tvom teatralnom dolasku u rodni kraj su klinci, kojima Bembara izgleda kao svemirski brod. Dok napuštaš auto, namerno puštaš najnovije hitove Ace Lukasa, da vide svi da nisi zaboravio svoje korenje. Ipak, trojicu koji bleje ispred seoskog dragstora zabole tuki za tvoju predstavu. Posle malog fejs rekognišna, shvataš da su ti to ortaci iz osnovne, Pera, Mika i Laza.Pera: Oooo! Koga ja to vidim! Pičko stara, tvoja majka mi reče da ćeš se ti možda dovući ovih dana, pa rekoh taman da mi vratiš mojih 100 evra što sam ti pozajmio kad si palio vani!
:cmok::cmok::cmok:
Ti: E, pa stari moj druže, tad su još bile marke, toliko me sećanje služi. To ti je danas nekih 50 ojra.
Pera: Eee, mene misliš da zajebeš!? Znam ja dobro šta je inflacija. Danas je to skoro 100 evrića. Hajde, ne budi stipsa, ionako treba da častiš, zbog mene si danas čovek!
Ti: Ma ne brini ništa, biće i više!
Tada shvataš da Lazu i Miku objektivno zabole dupe što te vide prvi put posle toliko vremena. Svoje nosurde su zabili u, ni manje ni više, nego Ajfon i psuju nekom Miloju Mocartu i seme i pleme.
Ti: E, bre, vas dvojica! Dva pitanja- prvo, kakav sad Mocart i drugo otkud vama najnoviji Ajfon!? Ja kontao da ovde ljudi imaju problema da nabave te stvari...
Laza: Miloje Mocart, to je gazda Miloje, što je tu držao kafanu, pa hteo da poveća profit, otišao za Beograd, potpisao ugovor sa ljudima iz kladionice "Mocart", tako da sada ima i kladionicu. A Ajfon smo pošteno pronašli.
Ti: Pošteno pronašli!?
Mika: Najpoštenije. Nismo ga ukrali. Terali mi neke šljive na pijacu u Beograd. Ženi ispred nas ispao iz tašne i mi ga pokupili sa ulice. Nismo odžeparili! A psujemo, jer nas je poterala muka. Ovaj ovde krmak (lupa Lazi packu) rekao da se kladimo na Bajer sinoć, pa smo ga ispušili. E, bre, ode `iljadarka! Nego, kad si već stigao, ajmo na pivo kod Miloja...Pre nego što je krenulo nostalgično prisećanje na neka lepa vremena, setio si se da pitaš:
Ti: Nego, šta je bre sa Biljanom? (tvoja nekadašnja ljubav)
Pera: Ohoho, Bilja! Pa ono... Ordinira kao i uvek...
Ti: Kako to misliš, ordinira?
Mika: Pa, po kućama, kako kome zatreba. Nekada ode i do grada... Jednom njenima zafalilo para, devojka otišla do Plavog mosta u Beogradu i donela mesečnu platu...
(pet minuta dramske pauze kasnije)
Ti: Šta... šta bre vas dvojica toliko zurite u taj Ajfon, ko da... Dvajes godina me skoro niste videli, a zabole vas uvo...
Laza: Brate, poštujemo mi tebe, ali morali smo da bacimo pogled na Vukajliju, ovaj Dust se povampirio posle godinu dana...
Ti: Okej, momci. Bilo mi je drago da vas vidim, a sada odoh svoj... (prilaziš prozoru i shvataš da nešto nedostaje) Eeeeh! Gde mi je auto!?
Pera: Jaoj! Pa jesi li ga parkirao kod mesne kancelarije!?
Ti: Pa da...
Pera: Aaa, onda je Dragutin majstor zvao pauka... Njoh, njoh, njoh, stalno to radi!
Ti: Pauka!? Ovde u Prčilovcu!?
Pera: Pa da, dođe iz grada. Nisi trebao da parkiraš pred mesnom...
Ti: Pa ko će u ovo vreme da vozi pauka 30 km od...
Pera: Pa Dragutin je sigurno rekao da su strane registracije, bez dvesta jura nema da prođeš, jer i njemu ide deo za dojavu.(dvesta evra kasnije, te večeri u rodnoj kući kada je Bembara nekako vraćena u tvoj posed)
Majka: E, sine moj! :cmok::cmok::cmok:
Ti: Maaajko! Toliko dugo se nismo...
Majka: Slušaj! Podgrej sarmu i operi noge. Skinula sam ti stari dušek s tavana, možeš da prespavaš na podu, ja moram kod Miloša (tvog brata), mali mu opet zapatio vaške, pa moram da mu odnesem sirća, njima nestalo...
Ti: Majka, a gde mi je otac!?
Majka: Ma morao da tera traktor do Zapizdine, tamo on i Milenko hoće da seku neku državnu šumu, ovde sve pogorelo letos... Nego slušaj, čuo ovaj Dragoje iz mesne kancelarije da dolaziš, pa pita: hoćeš li da daš neki evro za pošumljavanje?
Ti: Majko, TEK SAM STIGAO! Pusti me da se malo naviknem...
Majka: Dobro, sine, navikavaj se ti, ali da znaš da za neku godinu nećemo imati za ogrev ako se (brdo) Vetrovac ponovo ne pošumi... Rekoh ti već, podgrej sarmu, pa lezi na dušek.
Ti: Majko... Znaš šta, odoh ja ipak po kola...
Majka: U kolima da prespavaš?
Ti: Ne majko. Nego pravac nazad u Beč!
Linearno zavisna koleracija spram odnosa (ne)obučenosti maloletnice i njezinih godina.
-Tebra vodim te na tulum večeras, biće more alkohola i bičarke-berba devedesdesto!!
-A ne hvala... Ja volim malo zrelije devojke, tipa šurnaest puta više u odnosu na ove tvoje od slinaest godina!
-Ajde što si decxko jebeni! Sve su u granici zakona i oćne ko zečica u teranju...
-Ne mlati molim te! Štikle im imaju više canimetara nego one godina... Da ih pitam o Maši i medvedu ili da crtamo temperama?!
-Paaa ovajj... :nečujno baca pakovanje tempera:.
Govori se osobi koja ne zne neke elementarne stvari, pojmove, dešavanja u svijetu itd.
- A brate ne znam šta ću, kaze da me voli al' čujem dnevno šurnaest puta da je bila sa ovim sa onim, a i hladna je prema meniu zadnje vrijeme...
- '' Ma voli te samo se pravi'' ! Hhaahhahahahaha
- Stvarno misliš ?
- Ma brate fraza iz andjela, kont... ma daj ne zajebavaj da nisi skonto...
- Ma jesam jesam samo te ložim, hehe
- Idi bre u kurac, uzmi neku knjigu pročitaj, obrazuj se...
Uvertira za iščuđavanje. Bez obzira na formu imperativa za drugo lice jednine, ne odnosi se na sagovornika već ima zadatak da subjektu kupi vreme da sam poveruje u nečije saopštenje, stav ili postupak.
-A što niste došli sinoć kad sam vas zvao šurnaest puta?
-Ma pusti... Zaglavili smo tamo kod Pere u kafančetu, pa se Neša napio, nismo mogli da maknemo nigde dok se ne pribere.
-Pa dobro on je skoro uvek pijan, šta tu ima novo?!
-Ma šta je dobro, kol'ko nije normalan, vidi čovek na ulici Milenu Dravić i izađe iz kafane da joj traži recept za šnenokle!
-Šta kažeš?! Čuj budalu, molim te! Nije on baš dovršen, 'leba mi!
Jadac marketinških eksperata koji funcioniše po principu- uvek je zabranjeno slađe.
Kontraefekat je samo prirodan sled događaja, uvek će se neko dovoljno lud naći da baš to uradi.
Bitno je da se to kaže, uticaj, pak, ostaje po strani.
Nova epizoda Mitbastersa. Džejmi i Adam proveravaju kako reaguje X litara koka kole u svinjskom želudcu posle ubacivanja 5 mentos bombona. Adam blagotelećom facom poručuje dragim gledaocima da ovo ne pokušavaju kod kuće.
- U jebote, svinjski želudac može dizdrži šurnaest litra koka kole dok ne rokne sa mentosom. Saću vidim kolko može ljudski da istrpi dok ne rsne!
- Rsnuću ja tebe kurcem po čelu ako probaš, neću da ti ja skupljam posle iznutrice po sobi magarčino jedna!
Još jedan od pokušaja Turaka u osvajanju Evrope, a posebno Balkana. Nije im bilo dosta sa vojskom i serijama pa su se odlučili i za avione. A mi budale prihvatamo.
Jebeni Eurosport 2 potpisuje sa Turcima ugovor o reklamama njihove avio firme. I tako redovno po šurnaest puta dnevno ponavljaju se 3 iste reklame. Gotov Watts, reklama. Poluvreme Bundeslige, reklama. Gotov gem na Rolan Garosu, reklama. A još pametni Turci se setili da ubace i sportiste, pošto je, jelte sportska televizija u pitanju. Stoga i ovakve reklame:
1. Sa igračima Mančester Junajteda - Bleja u avionu. Sede slušaju muziku. Kad neki pametni igrač uzme i krene da pimpuje loptu. I tako se oni sprdaju, dobacuju par sekundi preko avionskih sedišta, kad ono neki mentol uhvati volej i pravo ka Bobiju Čarltonu. I taman da ga lopta kao pogodi i izbije mu protezu i žvaku, Van der Sar odbrani. We are Turkish Airlines, we are globally yours.
2. Brajant, Mesi i neki random klinac - Klinac se čudi što Mesi pimpuje u avionu, Kobi ga zove i izvodi trikove sa basketaškom. Posle Brajant pravi kulu od karata, Mesi vetrenjaču od karata. Klinac se smorio. Mesi pravi neku kravu od balona, Brajant neku nepoznatu životinjku. Klinca odvodi stjuardesa mameći ga sladoledom. Mesi i Brajant se smorili. We are Turkish Airlines, we are globally yours.
3. Karolina Voznjacki - Dobije poen, i legne u stolicu aviona. Dobija sve, jastuk, hranu, piće i boli je uvo. Sudija ljubomoran, iskolačio oči k'o Ozil, prekida uživanje jer meč mora da se nastavi. Karolina dobija poslednji poen, a sudija koji nije ni obraćao pažnju na meč jer je uživao uz Suši, glasno izgovara: Gejm, set end meč Voznjacki! We are Turkish Airlines, we are globally yours.
I tako se ređaju dani na eurosportu2, a naši sugrađani željno čekaju novu reklamu Turkish Airlines-a, koje po svemu sudeći neće ni biti.
Negde na nebu
-----------------
Murat: Bajazite sine, kako da zavladamo onom Srbijom?
Bajazit: Ne znam tata, vojsku nam pobiše svu, a vidim da ni serije ne uspevaju.
:neki zvuk: Fijuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu!
Murat: Šta je ovo?
Bajazit: Dobitna kombinacija izgleda, avion!We are Turkish Airlines, we are globally yours.
Period između položenog prijemnog za faks i početka istog.
Jes' kurac, to samo u glavi roditelja koji već predviđa da ćeš ceo život kaskati sa ispitima pa ćeš morati da ih polažeš u rokovima koje će smišljati samo za tebe. Takođe tu se u njihovim glavama stvara slika tebe kako sa četr'es godina sediš na njihovom kauču žderući sendvič i pripremajući se za poslednji ispit koji polažeš već šurnaes' godina.
U stvarnosti, daj ispite u roku, zajebavaj se celo leto i onda im to natrljaj na nos.
Ja mislim jedina stvar koja mi usere novogodišnje praznike. Ma šta bre mislim, jedina sigurno. Al ne usere u smislu pokvari, već bukvalno, kenja mi se od toga. I opet je za to kriv glupi RTS.
Dobro malo smaraju i reklame za seriju i film "Montevideo Bog te video", al šta ja znam, pre ću gledati kako Tirke i Moša pikaju fucu sa košarkaškom loptom, nego da gledam kako ovi sviraju kurcu. Dal me ložiš da neko može da ostavi to da mu trešti na TV-u i pritom mirno sedi u fotelji, pijući čaj i čekajući ponoć? Kurac! Da mi platiš ne bi to gled'o! (ustvari zavisi od sume)
Elem, da se vratim na temu. I kad zadržiš na 20 sekundi pogled na RTS-u u to doba možeš svašta da vidiš. Neki tamo šatro muzičari sviraju kao da učestvuju u lirskoj borbi. Čuju se raznorazni zvukovi truba, klarineta i ostalih limenih gvožđurija. Dirigent, obično neki sed tip, mlatara onom palicom kao da im zavodi red. A oni ga malo sutra slušaju. Sviraju svako svoje, pa to nije ni za kurac. Da bar malo znaju, možda bih ih gledao i malo duže.
Takođe u taj raštimovani orkestar može da zaluta i neka pičoka koja obično svira violinu. Tad gledam po 2 minuta. Sviraju Mocarta, Štrausa, Betovena, Šopena i ostale kompozitore s' perikama. Nekad odsviraju i rukoveti od Mokranjca, al to samo kad se sete.
I glupom RTS-u još i nije dosta što smaraju raju tom muzikom već i šurnaest puta prikazuju reklame i najave te svirke. Nek se nose u tri lepe!
MOLIM TE BOŽE, NEK POTRAJE FARMA DO NOVE GODINE, DA BABA NE BI SLUŠALA OVE DEBILE! CIGANINE, DOĐI DA MI SVIRAŠ, DAĆU TI KOL'KO GOD DA 'OĆEŠ, SAMO DA SE OTARASIM OVIH KVAZI MUZIKANATA!
Ma šta ja kenjam, ugasim RTS i gotova priča!
Definicija za Mizantrophy
Legendarna marka garderobe anonimnog kineskog proizvođača, međ’ našim narodom još poznata i kao “Fuš Buvljak”. Tipično-azijska kolekcija plastične odeće i obuće nivelisanog kvaliteta koja je “stajlingovala” čitave generacije Srba i Srpkinja a mnogima od njih, ne sumnjam, i ubrzala put u večna lovišta.
Elem, strateški se fokusirajući na nestabilno, nesređeno i iznad svega UNESREĆENO centralno područje Balkanskog poluostrva (triput pogađajte gde je to), pomenuti kineski proizvođač - a koji je verovatno planski ostao “anoniman” zbog kancerogenog delovanja svojih proizvoda;prim.prev. – zaradio je brda i brda para prodajući jeftinu, raznovrsnu, lako nosivu i iznad svega RADIOAKTIVNU garderobu, pritom prilično neoperivog sastava tj. ako niste bili spremni da jebeno žrtvujete jedinu veš-mašinu koju ste posedovali. To je, praktično značilo da ste jedan FuBu™ duks ili trešu mogli...pardon - SMELI! da odenete najviše nekoliko puta pre nego isti/ista ne mutira u hadronskom sudaraču čestica još nepoznatu materiju, sposobnu da usmrdi ne samo ceo orman, sobu ili stan već i čitav Kosmos. Jer, ako bismo pričali o Dizajnu pomenutih kreacija nisam baš siguran da bismo našli dovoljno negativnih elemenata za neku značajniju analizu; on je, naime, neočekivano običan u odnosu na element o kojem, pak, želim podrobnije da govorim – MATERIJAL.
Bez želje da budem duhovit ili da budim loše uspomene, ali siguran sam da i kada biste u otpisanom kazanu za rakiju turili i đuture otopili azbest, staklenu vunu i šoder, da biste od dobijene mase izvukli šurnaest puta manje abrazivnu tkaninu od one koja se inače koristi u proizvodnom transferu (“transferu” u svakom smislu te reči) od lucidnih ideja lucidnih kineskih kreatora do odevne robe iz naslova. I kad smo već pomenuli “robu”...E, pa pomenutu verovatno ne biste dali ni ROBU da je nosi, osim ako i sâm ima ime k’o da ga ja Konami krstio. Mis’im, bar nešto da se uklopi...
- Tićbra, kak’e su ti to FuBu gilje, keve ti?
- Što, bre? Šta im fali?
- Pa, nećeš valjda u njima digraš fudbal?!
- Fala Bogu...Što? Da neću možda u lakovanim cipelama?
- Mislim da bi ti to bilo bolje rešenje, matori. Ove su već počele da ti se tope...
- U, al’ si duhovit...Nego, ae baci tu loptu da se malo zagr...Šta je ovo, jebotebog, ne mogu da se pomerim s mesta?!?!?
- Ja ti lepo rek’o, brate...Ništa. Saću ja da trknem po ćaleta, ima on cirkularac, seče Volva jebenog. U međuvremenu, moli Boga da se nisu otopile i iznutra, biće smor ako bude morao da ti otfikari i oba stopala...
Vrsta konverzacije, u kojoj jedan sagovrnik uporno šifrira izvesne pojmove ne bi li time uneo (ne)potrebnu suptilnost u komuniciranje.
-Brt, večeras dezintegrisanje, a?
-Mmm, da...
-Znači rastakanje u najavi!, Takoreći ima da se...
-Ima da se nacvrcamo od jenopešes piva kod Rajke, ko i svakog vikenda, i da pijani zevamo u sise pevaljke dok još budemo videli na oči!!!
-...
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
-Aj se jebemo?
-Da li možeš da budeš malo "romantičniji"?!
- <3 Aj se jebemo? <3
-Ne mogu da verujem kakva si stoka, ni malo nisi suptilan! Umesto da me pozoveš na kafu ili film...
-Aman bre ženska glavo, napaljen sam ko brazilski tapir!!!!1!1 Dosad smo bili goli jedno šurnaest puta a ti oćeš da šifrujemo poruke ko da je Hladni rat u toku!!!
-Kad kod tebe?
Čuvena rečenica iz filma "Šesto čulo".Ali može se koristiti i kao ultimativni oblik pogubljenosti neke osobe, kako u vremenu tako i u prostoru ili neki jako opasan trip izazvan prevelikim količinama droge,alkohola ili onime čime god se dotični drogirao,poslednji stepen je kad stvarno počnu da mu se priviđaju mrtvi ljudi...
Lik1:Kolega,'si živ danas?
Lik2:.....
Lik3:Ma,pusti ga,samo sedi u ćošku i balavi još od sinoć,morao sam žešće da ga nadrogiram bensedinom,neki seljak mu je stavio kevu i crnca u istu rečenicu sinoć,pa je postao malo suicidalan i onako mrtav pijan krenuo on sam na njih šurnaes'
Lik1:aaaa...razumem
Lik2:u transu:Ne,neću da jedem,nisam gladan :balavi:
Lik3:E,u kurac,sad je počeo da viđa mrtve ljude,bolje da ga još nečim onesvestim,ne mogu više da ga slušam...
Jer tako je moralo biti. A i genitalije ne mogu doveka, jebiga. Omlitave, opuste se, pohabaju od česte upotrebe. A mladi dolaze, guze se – kako figurativno tako i bukvalno – traže svoju priliku da zasluže maštovit nadimak i na kraju je smena generacija neizbežna ali i sasvim normalna i očekivana stvar. Nekadašnje zvezde filmova za odrasle konačno mogu da odahnu, opuste se i uživaju u ostatku života bez brijanja, gutanja sperme, brijanja, gutanja, sperme, brijanja. Gutanja sperme. Čitav dijapazon mogućnosti je pred njima.
Međutim, tu se Svevišnji - u svojoj bezgraničnoj vickastosti - pomalo našalio sa našim dragim pornićarima. Neki bi rekli - i prokleo. Jer, ko jednom od kurca živi, muku ima da bez njega nastavi. I to shvatite veoma, veoma transcendentalno. S jedne strane, imamo grupu onih kojima je kamera očigledno prirasla uz srce pa su, siroti, pomislili da mogu i da zapravo GLUME, tj. u kojekakvim serijama, filmovima - razume se, šurnaestorazredne kategorije. To se, nažalost, ne završi ničim dobrim po iste jer em što pružaju interpretacije nivoa Slavka Štimca iz filma "Orlovi rano lete", em što publika na njih gleda kao na zalutale ali lepuškaste debile, nego i oni samo imaju flešbekove iz sopstvene mračne erotske prošlosti, sećanja koja ih vuku nazad, duboko, duboko, ah, duboko!
Izuzetaka, ipak, ima, ali cenim da ćete se složiti sa mnom kada kažem da je jednu vreću za udaranje isuviše lako odglumiti. Potresna ispovest Sandre Bulok o tome kako je, navodno, ranije svaki put prilikom snimanja ljubavnih scena bacala peglu, samo je jedan od brojnih dokaza oštećene podsvesti kod bivših porno-glumica i nemogućnosti poimanja nečega što ne uključuje jebeni kamšot. Hvala Bogu, Sandra se nekako izlečila ali šta je sa gomilom onih koje kurac još nisu uspele da sklone ispred očiju? Šta je sirotim Ronom Džeremijem, koji je danas potpuno prolupao bez vijagre i koji jedva neko žensko može da pogleda a kamoli nešto ozbiljnije? Kako da nastavi svoj život ovaj velikan porno industrije kada zna da mu je najveće dostignuće u istom da sam sebi poblajvi bananu?! Surova je sudbina jednog ex porno-glumca, nije smešno...
- Znači - dođeš do njega, ovlaš ga poljubiš u obraz, kažeš tekst i lagano se okreneš i izađeš iz sobe. Misliš da ćeš moći to da izvedeš, Džena?
- Kako da ne, šefe!
- Super! Idemo, onda...Svetlo...kamera...ton...iii...AKCIJA! Stop, stop, stop, STOP! Ama, šta to pobogu radiš, Džen?! Što mećeš njegov kurac u usta, koji kurac?!
- Joj, izvinite, :srk: nešto sam se zbunila...:srk:
Glavni šah mat koji budi čežnju i nabija osećaj krivice kod male dece kada u naletu hiperaktivnosti, bezobrazluka, ili drekom koja uši cepa biva izgovorena od strane odraslih. Posle toga ne vredi počistiti i polepiti razbijenu vazu, sedeti miran kao bubica i biti dete za primer makar i ceo dan, sneško je srušen i utaban.
- Bule, smiri se sine, khm, ostavi tu teglu, imamo i mi taj isti džem kod kuće, a ti ga ne jedeš...
:dete zahvata kašikom i mljacka sve u šurnaest:
- Bule, ima i druge dece,a sad treba da stignu palačinke, daj mi tu teglu džambasu nijedan!
:dete halapljivo guta i zavlači prste u teglu:
- Bule, prekardašio si, a taman sam mislila da ti uzmemo onaj šator, pa da kampuješ sa trećacima, gotovo sad, kupi prnje, idemo kući!
:ostavlja teglu k'o oparen:
- A, a, ali mama,pa donećemo onaj naš džem, evo biću dobar, stvaaarno...
- Nema, Bule, pa nije ti to pasulj, ja lepo kažem tebi ne vredi, kreći!
:Bule rondza:
Žalosni vapaj napaćene individue kojoj su sve srećne zvezde okrenule ledja u nekom problemu, i svi Marfijevi zakoni dokazani na njenoj koži.
Alternativno, mada ređe, se može javiti kao opis nečije zahvalnosti i spremnosti da uzvrati datu uslugu.
Nikolić, Nikolić, Nikolić, a evo me, Najdanović... Pao... Odatijebeeeem kosku inficiranu! Pa mamu im fašističku, kako sam opet pao! Ovog puta sam sedeo do one štreberke koja večito maksimum bodova skupi, i prepisivao od nje, prepisivao od spremljenih puškica, poslao pitanja telefonom za tri pitanja, i i njih sam prepisao, i trećinu sam znao! I PAO! Šurnaesti put polažem, kol'ko devica treba da žrtvujem da bi položio ovo govno!!!
*****************************************************************************
Lik 1: Tebra, imam višak ulaznicu za White Sensation, dobio sam je na poklon, hoćeš da ideš sa mnom?
Lik 2: (Žešće zgranuti pogled iskolačenim očima) Samo kaži koliko devica hoćeš da žrtvujem u tvoju čast za tu kartu, i biće učinjeno gospodaru...
Lik 1: ŠKK?
Onomatopeja – Ah, ti prijatni zvuci iz prirode ali i oni zvuci kojima bi se rado najeb’o mile majke. Zvuci koji u tebi mogu probuditi želju da tragaš, želju za pronalaženjem i stvaranjem nečeg novog, još nepoznatog ovoj našoj ljudskoj vrsti. Zvuci koji te mogu učiniti poznatim. Zvuci koji ti daju ideju.
Bup! - pade jabuka sa grane i probudi Isaka koji izmisli šurnaest zakona u fizici i posta poznat zahvaljujući jednoj običnoj jabuci.
Dingggg! - zazvoni telefon i Aleksandar Bel skoči od sreće jer je izmislio stvar koja će kasnije uz internet prerasti u nezamenjivo sredstvo komunikacije međ’ ljudima.
Cnk! - upali se sijalica i Tomas Edison zajedno sa Džonijem Teslom popizdi od sreće jer su raju izbavili iz mraka.
Još mnogo zvukova se pretvorilo u odlične ideje koje su u mnogome poboljšale ovaj svet i još mnogo će ih sigurno i biti. Vušššš! Awww! Capppp! Gulppp! Biiiippp!, kao i i životinjski zvukovi tipa Vufff! Mrnjauuuuu! Njaaaaaa! možda nisu direktno uticali na nastanak ideja, ali su takođe i oni tu, važan šraf u funkcionisanju ove naše zemljine kugle.
Jebiga maćore, zvukova – onomatopeja će uvek biti, sviđalo se to tebi ili ne!
BUMMM! - Eksplodir’o dinamit i Alfred Nobel posta čovek po kojem se dodeljuje jedna od najpoznatijih nagrada.
Brrrrrmmm! - Zajedničkim snagama rekoše Vat, Kinjo i Benc i krenuše da se provozaju automobilom.
Šššššš! Klik! - otvori moderator ladno Jelen pivo slimunom i banova me.
I odoše u kurac i onomatopeje i ideje!
Koja laž, koja prevara! Ultimatum postavljen od strane roditelja kako bi nas forsirali da više učimo.
Maj, mesec dana do kraja školske godine.
- Sine kako misliš da ćeš preći ovaj razred?
- Šta znam ćale,.. vrlodobar, dobar. Malo sam popustio ove godine.
- Malo više, ti si uvek bio odličan đak. Ako uspeš da pređeš odličnim, vodimo te na more.
- Ma nema šanse za mesec dana da popravim šurnaest ocena!
- Ne znam šta da ti kažem. Pokušaj, ako ne uspeš, potrudi se sledeće godine.Godinu dana kasnije:
Došla demokratija, op'o standrad, keva izgubila posao, ja odličan,..- Kakvo bre more, jel vidiš da krpimo kraj sa krajem!? Bolje idi na njivu i zaradi neki dinar!
A tako smo lijepo započeli......Još onomad, dok je srpstvo nastajalo, Stefan Nemanja je bio veliki diplomata. Čova je znao znanje. Bez mnogo sile ošin'o je temelje. I njegov sin, školska slava, Rastko aka Savo, je bio bogotac za diplomatiju. Znao je znanje. Izborio se za autokefalnost srpske crkve. Smogao je snage da oprosti ocu što mu je pobio pajtose u manastiru kad je, kao sedmanestogodišnjak, utekao od kuće. Jbg tad nisi imao disko, a manastir je bio sasvim kul. Elem, koji vijek kasnije doš'o nam je čova, Dušan, faca, silan, volio je da ljetuje mnogo, pa je napravio državu na četiri mora da izlazi, bilo mu mrsko da vadi diplomatske pasoše, valjda. Al' jebiga ne može se tako u Evropu! Čovjek mlad mre u to vrijeme, a idu Turci. 'Oće da prođu na Austrougare, da im se mame najebu loma, al' preko naše zemlje. Umjesto da im udarimo put, magistrala, platimo sitno nešto da nas ne diraju, i budemo svoji na svome, JOK!!! Ne može! Ne damo! Ode diplomatija u ambis!!! Naravno, đe ćeš gologuz pred pijane Turke?! Pregaziše nas k'o plitak potok. Ode sve sposobno za reprodukciju. Dobro! Sad može i diplomatija. Al' ne daju Turci. Umjesto Austrougarima, najebaše se nama mame. Crna kosa nije iz Rusije došla! A ni B krvna grupa. Skupa greška! Platili smo evropski ceh. Nije sporno, mi častili, ode plata! Čekaj ti sad 500 godina....
Ničija nije do zore gorila, pa nije ni nji'ova! Isterasmo ih nekako. Al' nek ide u kurac sve! Sad se Austrougari uzjebali. 'Oće i oni nešto! Pa daj im, šta ima! Nemoj samo da nas biju! OPE' JOK! Sad ne damo njima! Proradila turska krv u nama! Sjebaše nas u tri lijepe pičke materine, do Grčke, preko Albanije i nazad! Preživjeli! Kako? Ne znam!
'Oš' državu! Neću! 'Oću kraljevinu sa još šurnaest naroda pa makar me ubiju u Marseju!
Idu Švabe! Hoće put! Neki fazon, istok ovo ono. Ma nek idu! Samo prođi, al' ne diraj! OPE' JOK! Ne može! Krvava bajka!!! Svi zajedno u jedan kotao!
50 godina! Šta je pičke? Ne napada nas niko! Ajd međusobno ćemo! Ko ga jebe!!!
Dobro! Sad gotovo! Siđi s vlasti skote! Nećeš!!! Dobro!!! Bum! Srbija se saginjati neće! Dokad?
Ironično zahvaljivanje za nehotice saopštenu nepoželjnu istinu.
Ciničan način da kažemo sagovorniku da nam nije bio ni od kakve pomoći.
-Koliko ti je c u drugom zadatku?
-5 centimetara.
-Kako 5 jebote?! Ja sam dobio koren iz 12!
-Zbir kvadrata nad katetama jednak je kvadratu nad hipotenuzom. Ti si očigledno pomnožio dužine kateta, pa zatim korenovao dobijeni rezultat.
-Baš ti hvala! Pu jebem li ti matematiku, tačno ću pravo da studiram...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Moram da te razočaram...
-Što dragi?
-Ne znam kako sad da se izrazim... Svršio sam ti sinoć u pičku.
-Baš ti hvala! Budem li ostala u drugom stanju slobodno se odrekni petnaest soma iz svog mesečnog budžeta!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Ček da vidim šta ti je sa frižiderom... Brate, ovo ti crklo. Ti ne provaljuješ da ti je on pola izgoreo?
-Baš ti hvala, zovem te još pre šurnaest dana, a ti si se kao provodio na Kopaoniku! Znači jebi se, znaš!
Jutarnji skup na kojem društvo sklapa događaje sa sinoćnjeg provoda. Obično se sastoji iz nekoliko delova, reklame se nonstop emituju za vreme trajanja zbora, a super-vizor je ortak koji prethodne večeri nije pio.
Pera: "Dobro, ovako. Skupili smo se kod Gileta, popili 4-5 litara vina..."
Krle: "Šta 4-5? Samo ja sam otvorio 9! I Mare posle doneo gajbu".
Srđan:"Jok, šurnaest flaša! 6 litara belog, kilo Banetove brlje, i pola gajbe piva".
Bane: "Tu smo negde... Posle otišli u "Skadarliju", i popili dve ture".
Pera: "Šta kurac dve ture? A kad su došli ovi Krletovi, tog se ne sećaš?"
Bane: "Auh, ako mene pitaš, da si mi rekao da sam ukrštao sa onom konobaricom i dizao je na ramena, poverovao bih ti".
Srđan: "Kakvom bre konobaricom? Tamo žensko nije ušlo još od one poreske službenice, kad je htela da gazda-Slavi zatvori kafanu. Umalo da postanem klaustrofobičan, znaš koliki me strah hvata od zatvorenih kafana..."
Pera: "Nebitno, važno da smo večeras u polufinalu!"
