Ženska, i isključivo ŽENSKA, veština kljucanja muškog, i isključivo MUŠKOG, nervnog sistema sa čijim je vlasnikom u, i isključivo U, srodstvu. Odlikuje se ritmizovanim i neprestanim ređanjem uhu iritantnih rečenica bez tačke ili znaka uzvika čiji se kraj ne nazire u skorijem vremenskom periodu.
- Kevo, idem ja da se vidim sa devojkom. Aj zdr... - Kakvom crnom devojkom, kad ćeš da UČIŠ, zgubidane jedan, zar sam te ja zato krvavo rodila i othranila, nisi ni sobu raspremio, gde ti je plava kapa, indeks, kurton, glava, iznesi đubre, lenštino, ijuuu, što ti je izgužvana TA košuljaaaaa, reći će ljudi to ga majka takvog pustila da izađe na ulicu, sram te bilo, c, c, c, e, pravi si sin svog oca, gra, gra, gra, gra, kljuc, kljuc, kljuc, gra, gra, kljuc, kljuc...
- Ženo, idem ja do kuma da mu nešto pomogn... - Kakav si ti kreten, idiote, dok se naša kuća raspada na sitne delove, ti ideš da pomažeš tom alkoholičaru i ženskarošu, posle ćete, znam, da idete i na piće negde, na VIŠE PIĆA, tačnije, sram vas bilo, pa u onu prokletu i smrdljivu kladionicu prekoputa gde ćeš da bacaš NAŠE pare za letovanje, Dragomire crni, eh, bolje da sam svoju pokojnu majku slušala i da sam se udala za Gruju mehaničara nego što sam sebe osudila na ovo mučenje, idi sad, šta me gledaš k'o krava mrtvo tele, nisam ti ja prokleta fudbalska utakmica koju svaki dan MORAŠ DA GLEDAŠ, kad si me poslednji put odveo u operu, na balet, u pozorište, gra, gra, gra, gra, kjuc, kjuc, kjuc, gra, gra, kljuc, kljuc...
- Znaš, ovaj...Hteo sam da ti kažem da te, ovaj...da te, ovaj... - Jaoj, i ja tebe, dušo moja, znala sam to prvi put kad sam te videla, kada si me prvi put pogledao tim tvojim plavim dubokim očima, želela sam odmah da te upoznam sa mojim roditeljima i kažem ovo je budući otac moje dece, jaoj, videćeš, jako ćeš im se dopasti, oni su tako divni ljudi, moj otac je inspektor a mama je sudija krivičnog suda, tako su se i upoznali, ali naša je priča daleko romantičnija, jedva čekam da dobijemo decu - dečaka i devojčicu - pa onda i unuke, biće tako divno svakog vikenda ići u vikendicu mojih roditelja na Avali, ti i moj tata ćete peći roštilj, gra, gra, gra, kljuc, kljuc, gra, gra, kljuc, kljuc, gra, kljuc... - ...ostavljam. Ovaj, idem ja sad...
A muškarci stalno negde idu. I idu. I idu. Jel' ste i vi primetili?
Žene niti masturbiraju, niti prde, niti mogu da ne budu u pravu. To su osnovna pravila kosmosa i ko se s njima ne slaže, osuđen je na besomučno graktanje svaki put kad svoje stavove iznese ispred više od jedne žene.
I nemojte da mi sad bacite sijaset komentara o tome kako su muškarci govna. Mi kad ne valjamo, toga smo svesni, za razliku od velike većine žena. :P
Višećelijski organizam sa izvanredno razvijenim organom za graktanje i istančanim osećajem za vreme i mesto u kome će ga upotrebiti ( ispred mog prozora, od 5 do 7 ujutru ). U narodnim izrekama poznata i kao organizam koji pije ljudski mozak(?!) što dovodi do trenutnog zaglupljivanja bivšeg vlasnika istog:
Apgrejdovana papuča. Ne sme ni da pomisli da ide sa ortacima na pivo a kamoli da pita dragu za dozvolu. Više mu i ne grakće jer je dobro izdresiran. Umesto fudbala na male goliće gleda sa lepšom polovinom Šopingoholičarku i komentariše zajedno sa stilistom džemper od kašmira.
Krajnja i, kad malo bolje razmislim, veoma logična posledica godina i godina konstantnog zvocanja, džvakanja, drobljenja, graktanja, ispiranja mozga i svih ostalih vidova opštenja sa našim sirotim nervnim sistemom od strane subjekata koji su nam najbliži. Poslednji pokušaj firewall-a u glavi da spreči jebeni pad sistema. Primamljiva alternativa klonuću duha, pri čemu je kolateralna šteta veoma retko prihvatljive prirode. Eh...
- Mihailo, je l' si zvao majstora za bojler? - Ne, što? - Pa, jesam ti još pre neki dan rekla da zoveš majstora za bojler jer nam se pokvario?! - Ne znam, nisam te sluš'o... - Ništa. Onda ćemo morati da kupimo no... - Nemoj da si se usudila da završiš tu rečenicu!! - A sad me čuješ, a, pizda ti materina?!
Naivna budalo. Bolje da si otišao u centar Zadra i zapevao "Od Topole pa do Ravne Gore" nego što si je upitao da li je nervozna zbog PMS-a. Pre bi izbegao snajper u Tel Avivu pošto na trgu raširiš ruke, pogledaš u nebesa i zapevaš "Alaaaaaaaaah!", možda bi on omašio ali ona ovaj zicer neće sigurno. A i zaslužio si, umesto da se primiriš i čekaš da ti draga opet poprimi ljudski oblik morao si da sereš i praviš se Frojd. Sada izdrži graktanje i nadaj se da ne dobiješ po pički od pomahnitale zveri u koju se žene pretvaraju pošto im se uputi ova fraza.
Nekul lepša polovina, nije za u kuću. Nije domaćica a pritom i grakće k'o svraka na kristal metu. Histerična kao Đorđe David kada izgubi gumicu za kosu. Neće čoveka već patofnu, da može da ga šikanira i maltretira. Tip žene koji dođe u kafanu da vrišti na dečka/muža zašto je ostavio kući da sama gleda finalnu epizodu prve sezone Sulejmana Veličanstvenog. Ona koja ti u omote od cedea Dauna podmeće Sašu Kovačevića jer to bi trebali, po njoj, da slušaju dobri momci. Nije ni za kod kazana, koga slična nesreća nađe prvo preporučujem proštak pa ako ni to ne uspe onda držalica za budak, da se sotonin izaslanik pošalje tamo odakle je i došao.
Ne da nije za u kuću, nego nije ni za u štalu.
- KO JE PIJAN ZASPAO ZA STOLOM, KO SE BUUUUDI SA TUUUUUUUGOM I BOLOOOOOOOM . . .
- Ćuti Mitre, evo ti je lepša polovina, sad si najebo.
- Maco, pa šta ćeš ti u kafani? Je l' se desilo nešto?
- I on mene još pita šta ću ja ovde? POLAZI KUĆI PIČKA TI MATERINA! STOKO! SVINjO MUŠKA! GOVEDO ŠUTO! ZAR PORED TEBE ŽIVOG SAMA DA HEKLAM, KO ĆE DA MI DRŽI KONAC!?! PUT KUĆI MITRE!
- Ode Mitar, Bog da mu dušu prosti. A bio je dobra nanula, ovaj čovek htedoh reći.
- Ko ga jebe, kad sam pričao da mu je bolje bombu da baci na kuću nego toj aspidi da daje sito da baca, on nije slušao.
U narodu srpskom, poodavno odomaćeni eufemizam za "one koji će najebati". Nešto kao ona famozna imena kojima su se pre 200 i kusur godina kitile indijanske poglavice u nadi da će tako zaplašiti svoje brojnije, moćnije i - ispostaviće se isto godina kasnije - GOJAZNIJE neprijatelje. Laskava titula koja se velikodušno dodeljuje svakoj novoj generaciji od strane one stare a uz, razume se, značajnu količinu problema i sranja koje joj je ova potonja ostavila u amanet.
I tako, dok nam naši matorci, profani i brojni ostali predstavnici te "iskusnije" ekipice uglas grakću kako je nekada bilo mnooogo dobro i išlo se, zamislite, "dvaput godišnje u Igalo" ( a ukoliko je sindikat to smatrao za shodno - i treći put ) a da je danas "očajno, užasno i strašno" jer "nema više Josipa, Broza i Tita", mi se zbunjeno češkamo po glavi i pitamo koji nam je kurac sve to trebalo, zašto smo uopšte jebeno i rođeni i trebamo li poput gorepomenutih indijanaca i sami da budemo istrebljeni, otplaćujući dugove naših predaka? Tja. I posle nas će doći neki novi nesrećnici...
Skraćeni spisak ajtema ostavljenih na korišćenje budućim naraštajima u Srbiji:
- 1 x nebeski narod - 1 x Kosovo - 1600000 x Orci...pardon, Šiptari...pardon, "kosovski Albanci" - 1 x topla, ruska braća ( damage: 0, shield: 0 ) - 1 x BusPlus ( EDIT: jebeni; prim.prev.) - 1000000 x nezaposlenih - Bog zna koliko x bez osnovnog školskog obrazovanja - 1 x Jelena Karleuša - 1 x fudbalska reprezentacija - 1 x košarkaška reprezentacija - 1 x Miloš Teodosić ( pa, dodaj je jednom barem, pička ti materina štekarska... ) - 4 x godišnja doba ( to nisu mogli da zaseru ) - 1 x Kosovo ( Šta? Već je bilo, a? ) - 1 x bela kuga - 1 x ubijeni premijer - ? x dana bez struje, vode, šećera, ulja... - ? x nesrećnih detinjstava...
I da vidimo, koliko još sranja može da stane na ovu planinu govana?
