U prvom delu ove političko-socijalne studije ( opa, trojica! ), pozabavili smo se samom definicijom pojma iz naslova, naveli već nekoliko država-primera koje odgovaraju istom i pritom izazvali više nego interesantnu diskusiju u komentarima koja je rezultirala krajnjim ispijanjem velikih količina piva u jednom beogradskom parku. Ništa manje ne očekujemo ni sada. ( http://vukajlija.com/stereotipi-po-nacionalnosti-1-deo/453801 ).
U ovom, ali i narednom delu ( ''Stereotipi po nacionalnosti 3. deo'' – uskoro na tržištu), nastavićemo sa marljivim popunjavanjem te specifične liste naroda i narodnosti koji nam idu na živce, kurac ili gušteraču. Ne zaboravite samo da je istorija kriva za sve.
- NEMAČKA
Švabe. Jebeni fašisti svi odreda. Bebe, deca, odrasli, stari – majku li im jebem fašističku ja! Posle Šiptara, Albanaca, Hrvata i Amerikanaca, najomraženiji narod međ' Srbima. To visoko peto mesto nije produkt samo partizansko-komunističke zaostavštine i užasnih uspomena stradanja iz Drugog Svetskog rata već je dobrim delom osvojeno i iskustvom naših gasterbajtera koji su, iako vrativši se kao bogataši u svoja rodna mesta posle 20 godina napornog rada i u inat komšijama podigavši kućerine i kapije s' belim lavovima, proneli veoma nepovoljan glas o Nemcima, svojim debelim i nacističkim poslodavcima, kao i o njihovim gojaznim, sisatim ( al' ne na dobar način ), grobno ružnim i u celosti atraktivnim poput progorelog stolnjaka, ženama. Nemačko pivo i automobili, doduše, ne podležu sličnim kritičkim opservacijama...
ČINJENICE : Pre 56 jebenih godina završio se najveći rat u istoriji čovečanstva. U njemu su Nemci izgubili a Saveznici pobedili. Samo nekoliko godina kasnije, ceo svet je shvatio da je to ''saveznici'' zapravo značilo ''Amerikanci'' a danas beremo sočne plodove tog kobnog saznanja. Jasno je, dakle, da i od fašiste ima veći fašista. Nemačka je ovih dana verovatno najjača zemlja u Evropi a tome je zasluga jak psihološki momenat njenog germanskog stanovništva u šta se, još pre više od 2000 godina, uverio i Julije Cezar kada je pokušao da ga pokori. Naime, ta lepo ukrašena glava kurira kojeg je poslao germanskim poglavarima sa uslovima predaje, i dan-danas se čuva u Nacionalnom Muzeju u Rimu. Elem, Nemci su od tada preživeli sve i svašta i danas važe za jednu od najcivilizovanijih nacija na planeti. Doprinosi kulturi, umetnosti, nauci, tehnici i kladioničarskim listama su krajnje neuporedive prirode a spoljašnji izgled stanovnika nije baš TOLIKO STRAŠAN. Koj' vas tera da ih ženite, bre...! Poslednjih godina, na nemačkom tržištu imamo sve veću potražnju za automobila iz istočnih zemalja a razlog tome je njihova umerena cena i solidan kvalitet. Pivo, pak, neću da im diram...- ITALIJA
Zemlja pice, špageta, raviola, kanelona, njoki i ostalih vrsta testenina. Imalu su valjda davno par slikara, vajara i sl. al' koga boli kurac za to kada jebena Fiorentina ne mož' da veže dve pobede u trci za Skudeto! I onaj upišani Albinolefe, nataknem ga na kurac krasni, drka kitu cele sezone – ne mogu da odigraju 3+, pa to ti je! A tek Roma! Jebote, onaj Toti se rodio povređen, mamu li mu povredim ja! Jedino onaj Napoli retko prodaje na tiketu. Napuljska mafija, šta ćeš...A i dobili blagoslov od Pape, jebiga.
ČINJENICE: Leonardo da Vinči, Rafaelo Santi i Mikelanđelo Buonaroti, samo su neka od velikih imena italijanske i svetske umetnosti. Ustvari, siguran sam da među nama ne postoji niko ko ne poznaje bar jedno grandiozno delo nekog od navedenih majstora. Pica jeste lepa ( na koju god vi mislili ), ali smatram da u Italiji ima mnogo lepših stvari – i tu ne mislim na stadion ''Artemio Franchi'' – od parčeta testa posutog paradajzom, sirom i šunkom. Jeste da siroti Papa poprilično unižava status Italijana u našim plavim, ortodoksnim očima ali ne zaboravite da je Vatikan država za sebe i zemlja koja verovatno jedina na svetu iznajmljuje zemljište na kojem se nalazi. Nisu, bre, žabari budale...A ni Toti, Inzagi i ''ekipa''.- FARSKA OSTRVA
Ko ih jebe – samo da se ne ponovi Azerbejdžan...
- KINA
''U životu je važno imati samo zdravlje. Sve ostalo možete nabaviti kod Kineza''. Vođeni ovim mudrim aforizmom o životu, mi Srbi smo, posle mnogo godina netrpeljivosti, razvili neobično prisan i duboko zavisan odnos sa Kinezima a čini mi se da su tako postupile i ostale zemlje u okruženju. Ne ulazeći previše u sporne prokopane kanale, samo bih brzo prokomentarisao ''male žute''. Dakle, svi rade u fabrikama, jedu jebeni pirinač non-stop, igraju stoni-tenis i vežbaju kate (karate ; prim.prev.). Veče je rezervisano za pravljenje dece a vikend za sastančenje po partijskim sindikatima. Kako samo održaše Olimpijadu a da se ništa nije srušilo, bre...?
ČINJENICE: Takvim malim, mršavim i žućkavim kakvim ih je Bog stvorio, sirotim Kinezima nije ostalo ništa drugo sem da ćute i rade. I oni rade. Rmbače. Ustvari, rmbače toliko dobro da će uskoro hraniti, oblačiti, obuvati i štititi od jebenih komaraca čitav svet!
Sama kineska civilizacija postoji već skoro 3,5 hiljada godina a među izumima koje je iznedrila ( i tu ne mislim na samolepljive papuče, električnog nobelovca i sl. ) su papir, barut i kompas. Taj prokleti komunizam sigurno nije idealan, ali za njihovo brojčano stanje predstavlja verovatno najbolje rešenje. Uostalom, dokazali su organizovanjem najbolje Olimpijade ikada da itekako mogu da naprave nešto što će trajati duže nego držači za led u oblika jebenih šargarepa ili magična kreda za zadržavanje vode. To verovatno samo prodaju nama i ostatku sveta...
Dragi moji,
posle puno razmišljanja, premišljanja i ostalih vidova ispijanja velikih količina piva, odlučio sam da i pored ogromnog pritiska većine zemalja sveta da to ne činim i nekoliko vrlo maštovitih pretnji smrću od država sa prostora Balkanskog poluostrva, ipak napišem i četvrti, nikako poslednji nastavak "Stereotipa po nacionalnosti". U isto vreme, razlog ovolike vremenske pauze između trećeg i trenutnog dela ove značajne istorijske studije, upravo leži u činjenici da sam zbog burnih reakcija svetske javnosti nakon izdavanja jedinog ali ekskluzivnog primerka Trećeg Volumena bio primoran da se povučen na sigurno, bezbedno mesto, na kome će moja revolucionarna glava nekako ostati pripojena sa ostatkom tela. Odatle vam, uostalom, sada i pišem. U atačmentu vam šaljem novu lista omraženih nam naroda i narodnosti sa ključem razumevanja te iskonske ali opravdane mržnje. Nadam se da ćemo se uskoro videti, dragi moji. Čuvajte se od ovijeh vrućina i slušajte vaše majke. I ako se meni nešto dogodi, Stefan Kostić je.
Vaš Th___
Tip mržnje koji osećamo prema čuvenoj kraljevini "s onu stranu" Lamanša nikako se ne može svrstati u red onih svakodnevnih, uobičajenih, klasičnih hejtova. Pre svega, on je relativno skorije prirode, odnosno datira iz vremena naše inficiranosti komunizmom i čuvenog slogana "Amerika i Engleska biće zemlja proleterska". Doduše, nije pomoglo ni to što je tadašnja srpska kraljevska porodica iz ratom zahvaćene zemlje i sa koferima punim zlata zapalila upravo na teritoriju gorepomenute monarhije. I uopšte ta čitava stvar sa monarsima ( NE sortom leptira; prim.prev.)...Koji su, bre, oni kurac pa da ih ja slušam i pokoravam im se?! Uostalom, neka im njihovi dabldekeri, zagušljivi pabovi, Bitlsi, fudbal sa sve Dejvidom jebenim Bekamom, prokleti čaj šurnaest puta dnevno i kraljica koja nikada ništa teže od šešira nije podigla! Mi smo, bre, ruska gubernija!...pardon, REPUBLIKANCI. Za sada, barem...
Francuski pederčići. I muslimani. I crnci. I modni kreatori. I francuska kujna. I Asterix&Obelix. I Žak Širak, krv mu nepristrasnu jebem! I David Guetta. I fudbalska selekcija čamuga. I Ajfelova kula. I "vidi Pariz i umri". I smrdljivi sirevi. I Toni Parker smuvao jebenu Evu Longoriju! I "La vie en rose". I lepe žene...pardon, NAJRUŽNIJE ŽENE NA SVETU. I slovo "R" kad pričaju. I profesorka francuskog iz osnovne, kurva raspala! I "Impresionisti". Et enfin, c'est fini.
- IRSKA
Zeleno, zeleno, zeleno, zel...a, da. Celt je već objasnio neke stvari...
- ŠPANIJA
Pre nego bilo šta kažem - ustanite. Jer treba ustati i odati priznanje tako moćnoj i staroj zemlji koja je i pored svojih unutrašnjih problema odvojila vreme da stane i na stranu nas sirotana ne priznavši samostalnu državu Kosovo! E, Španci, stvarno ste SRBENDE! Imate do jaja muziku, igrate najbolji fudbal na svetu, pičke vam uopšte nisu loše ( kada bi vam računali i one "kolonizovane" preko Atlantika, zajebali biste i našu ženskadiju! ), paelja je baš hranjlivo jelo a i pinjata - jer zvuči k'o da je vaša - nije loš trip! Oprostili smo vam i to što ste kraljevina i to što ste zagriženi katolici i to što je Barselona pukla i to što nas redovno prangijate na sketu. Po pitanju bikova smo, pak, i dalje neodlučni. Jebiga - jebu nas ove iz Orke. Uglavnom - Te Quiero, Espana!
Pred vama je treći i dugo očekivani deo političkog referata o našim predrasudama, stereotipima i zabludama glede drugih naroda i narodnosti. Kao i u prethodna dva slučaja, i ovoga puta tekst se pisao praktično sam od sebe a objašnjenje za to jedino mogu dokumentovati činjenicom da sam kao predstavnik LEGITIMNO PRIZNATOG NEBESKOG NARODA na Zemlji ( duvajte ga, Amiši ) primao nesebičnu pomoć od strane Boga lično, kojem se ovim putem - između ostalog - i javno zahvaljujem.
- HOLANDIJA
Zemlja lala, pedera i kanabisa. Obzirom da mi Srbi za hortikulturu nikad nismo previše marili a ni da nam vutra nije nešto preterano potrebna pored drage nam rakije ( a i imamo ooodlične dilere sa Kosova – përshëndetje për vëllanë Hallim ), najveći utisak na nas svakako ostavlja krajnje slobodoumno guzičenje na ulicama Ajaksa, PSV-a i Ekselziora, što je definitivno dovoljan razlog da u našim konzervativno-pravoslavnim srcima naprečac osudimo sve Holandeze na večni boravak u najtoplijim kutovima pakla. E sad, i taj Hag je poprilično osetljiva tema iz razloga očigledne veze između nas i gorepomenutog ''guženja'' ali činjenice stoje i istorija se ne može promeniti...Do sledećeg rata, barem.
ČINJENICE: Ako i zanemarimo flamansku slikarsku školu koja je iznedrila ( opa, trojica ) neka od najčuvenijih imena likovne umetnosti ( van Ajk, van Dajk, Rubens...), nikako ne smemo zaboraviti da je Holandija odgovorna za nastanak nekih od najukusnijih žutih sireva na svetu što – složićete se sa mnom - ipak nije mala stvar. Pedera, pak, što se tiče, realnost je umnogome drugačija od gorepomenute Sodome i Gomore ali da JESU – 'vala jesu! Uostalom, možda im onako ružnjikavim Holanđanke i ne daju da umoče u nji'ove cenjene narandžaste vagine pa su, siroti, primorani da se prangijaju međusobno. Jebiga.- JAPAN
Nindže, roboti i suši. Tri prve asocijacije na zemlju izlazećeg Sunca. Atomska bomba je četvrta. Zemljotresi peta, cunami šesta. Posetioci porno sajtova mogli da bi obogate ovaj spisak i sa terminima kao što su 'manga', 'hentai' i 'bukkake' ali nisam naišao ni na jednog zainteresovanog. Elem, ograničeni time što impresije o Japanu i Japancima uglavnom dobijamo preko serijala samurajskih filmova na B92 u kojima igra Toširo Mifune ( ovim putem želimo da im se i javno zahvalimo na tome ), vanrednih izdanja vesti RTS-a sa rifrešovanim bilansom žrtava i aktuelnim nastavcima epske porno sage ''Deep Asian Ass'' ( kako mi rekoše ), jasno je zašto o ovoj bogatoj i interesantnoj zemlji znamo tako malo. Ipak, u to da piju sake i pevaju karaoke uveče nakon posla i da bez izuzetka izvršavaju harakiri ako nešto zajebu na istom, poprilično smo sigurni.
ČINJENICE: Jedna od najstarijih civilizacija na planeti. Tehnološki sigurno najrazvijenija država na svetu. Industrija, ekonomija, umetnost, kultura...šta god vam padne na pamet – oni su to imali prvi. Ne prođe niti jedno svetsko sportsko nadmetanje da gomila Japanaca ne pokupi bar neku od medalja. I povrh svega toga, poklonili su nama - sirotim ali ponosnim Srbima, nove autobuse za prevoz. Ako vas zbog nečega volimo, dragi Japanci, onda to nije zbog toga. Kontrolori GSP-a – M'RŠ U PIČKU MATERINU!!!- SAD
I konačno, tu smo. Najomraženija zemlja među nama Srbima. Državni i duševni neprijatelj broj 1. ( To dostignuće je utoliko veće ako se zna da je na specifičnoj rang listi mrskih nam naroda prestigla i Hrvate i Albance a za šta je imala daleko manje vremena od pomenutih. ) Ustvari, mržnja prema Amerima je toliko snažna da bi čak i eventualni armagedon u vidu ogromnog plamtećeg asteroida koji u nezadrživom naletu juri ka planeti Zemlji i njenom totalnom uništenju, bio rado pozdravljen od naše strane ukoliko bi PRVO pobio te izdegenerisane predstavnike ljudske rase pa tek onda uništio i ostatak planete. Dok do toga ne dođe, nadamo se barem tom uveliko najavljivanom Trećem Svetskom Ratu u kojem bi, ako je do nas, Sjedinjene Američke Države bile potpuno izbrisane sa lica Zemlje a njeni stanovnici pretvoreni u novo, biorazgradivo djubrivo – što svakako i jesu u trenutku pisanja ovog teksta. Razume se, do ovolike akumulacije besa u nama nikako ne bi došlo da nije bilo tog kobnog i ničim izazvanog bombardovanja ali animozitet prema naciji koja je svet obogatila žvakama, koka-kolom i Oprom Vinfri datira još s početka prošlog veka i pojavom prvih ideja o socijalizmu. Uostalom, ko je od nas ikada želeo da bude jebeni ''kaubojac'' u igri iz detinjstva?!
ČINJENICE: Gledamo njihove jebene filmove, jedemo njihovu jebenu hranu u njihovom jebenom Mekdonalds-u, pijemo njihovu jebenu koka-kolu, slušamo njihovu jebenu muziku...Ko je uz mene?!N.B U sledećem i poslednjem delu, obračunaćemo se sa Englezima, Francuzima i Špancima a jednak književni tretman dobiće i Azerbejdžan. Autor.
Popularna mišljenja, predrasude i istorijske zablude koje jedan prosečan građanin Srbije gaji prema stanovnicima drugih zemalja i drugim nacionalnostima. Godinama, decenijama pa i vekovima izgrađivana i negovana seksualno-šovinističko-nacionalistička predubeđenja o NESRPSKIM narodima i narodnostima, koja su na kraju i od nas napravila seksualno-šovinističko-nacionalistička govna. Možda bismo mogli da i za to okrivimo sirote Turke i pet jebenih vekova zuluma ili da kažemo da nismo imali sreće na Bečkom Kongresu 1814-te godine, ali ovu specifičnu ''igru asocijacija'' smo sami izmislili, odigrali i na kraju u njoj pobedili. Doduše, ne treba previše da nam bude krivo zbog toga. I bez nje smo poprilično zajebani...
Spontani i ne-abecedni niz stereotipa po nacijama :
- RUSIJA
Dozvolite da započnem sa našom dragom, plavom, slovenskom i ortodoksnom braćom, Rusima. Oni su, naravno, NAŠI PRIJATELJI. Uvek su bili, uvek će biti. Večna ljubav prema njima otklanja svaku sumnju u njihovu eventualnu koristoljubivost. Komunizam, kupovina NIS-a, kvas i vodka, samo su neke od mnogobrojnih dobrih stvari koje smo od njih dobili. Vodka je, normalno, nacionalno piće koje piju svi, od deteta do starca.
- ČINJENICE : Kao ogromna država sa gomilom spoljno-unutrašnjih problema, Rusija nikada ni prema kome nije bila prijateljski nastrojena, sem ako je od toga mogla da ima neke koristi. Takva je sudbina i sirote Srbije a ugovor o izgradnji gasovoda je samo jedan od novijih dokaza da im je zapravo oduvek pucao njihov slavenski kurac za nas. Jebiga, ali tako je. Virus komunizma ne bih komentarisao ali je zato kvas izuzetno zdrav. Što se vodke tiče, ruski naučnici su u poslednje vreme, a sa napretkom forenzike, došli do zapanjujućih ali i očekivanih saznanja da izaziva SMRT pa je došlo do ozbiljnog pada u broju konzumenata iste. Đus-vodku, pak, i dalje ne piju.- ŠVEDSKA
Sve Šveđanke su lepe, plave i seksualno slobodoumne prema oba pola. Nije retkost videti ih kako se na ulicama Štokholma, Geteborga, Malmea ili nekog drugog većeg grada, jebu sa potpuno nepoznatim ljudima ili se pri'vatavaju sa jebozovnim istomišljenicama. Tako je i nastao izraz ''švedski akcioni'', jasno aludirajući na tip filmova za odrasle.
- ČINJENICE: Iako je većina pripadnica ženske populacije u Švedskoj zaista plavokosa, poslednjih godina se, dolaskom Turaka i ostalih zaprežnih naroda u ovu kraljevinu, taj broj značajno smanjio. Nećete ih, nažalost, videti ni kako u javnosti blajve nekom liku ili sisaju bradavice koleginici s posla. Za to, naime, imaju posebne prostorije.- ALBANIJA
Jebeni Šiptari. Muslimanštine koje treba ubiti minimum dva puta, a onda izmasakrirano telo pregaziti još triput. Što je sigurno – sigurno. Potom treba uleteti u Tiranu, koja nije ništa veća i lepša od jedne Čibutkovice, i srušiti sve nezavršene kuće od cigle u centru. To će ih naučiti pameti da se ne kote na tuđoj teritoriji.
- ČINJENICE: Verovali ili ne, Albanija se deklariše kao država katoličke veroispovesti. Prema podacima jedne nezavisne organizacije, odnos Muslima i Hrišćana u Albaniji je 38%-36%. To, međutim, nikako ne umanjuje njihovu ''zločinačku prirodu'' i našu, čini se, genetski usađenu mržnju prema njima. Tirana nije baš najsrećnije urbanizovan grad al' teško da ćete u centru iste zateći ''domaće'' kuće - ako i jedu iz iste zemljane činije, nisu baš toliko zaostali...- BRAZIL
Svi muškarci odlično igraju fudbal a žene su sve odreda sisate lepojke. Znate onaj karneval u Rio de Žaneiru? E, to vam je jedan lepi, veliki GRUPNJAK. Svi se jebu i uživaju.
- ČINJENICE: Valjda smo se do sada svi, a pogotovo naši slavni fudbalski klubovi, uverili u istinitost narodne izreke ''Nije zlato sve što sija'' . Posle dugačkog niza izuzetno neuspešnih akvizicija fudbalera iz Brazila, ( a i cele Južne Amerike ) koji su omirisavši ljuti balkanski vazduh potpuni zaboravili ČIME se šutira prokleta lopta, konačno nam je došlo iz dupeta u glavu da nije svaki fuzbos iz ''zemlje kafe'' Pele, Romario ili jebeni Ronaldo. Sisate lepojke ostaju i dalje nedosanjani san a ta zabluda verovatno ima veze sa životnom željom svakog od nas da, bar jednom u životu, natakne melezkinju. Uššš...- HRVATSKA
Kratko i jasno: sve Ustaša do Ustaše. Kod nas vlada uvreženo mišljenje da svaki Hrvat od trenutka kad se rodi pa sve do svoje smrti, ima u planu da zakolje bar jednog Srbina. Zato ceo život u šteku i drži potencijalni nož za srpsko grlo. Hrvatice, međutim, nisu tako ubilački nastrojene ali su zato teške drolje i kurave.
- ČINJENICA: Iako je Hrvatska sa Hrvatima dugo vremena zauzimala prvo mesto na listi najomraženijih naroda među Srbima, njihova pozicija je danas umnogome povoljnija. Ameri, Albanci i Šiptari sa Kosova, konačno su uspeli da ih stignu i prestignu a to svakako nije mala stvar. Stare rane se, želeli mi to ili ne, ipak zaceljuju ali ne bih se usudio da prognoziram neki prisniji odnos sa njima u budućnosti. Sem onog kurtoaznog, naravno.U sledećem delu saznajte nešto više o stereotipima prema Italijanima, Nemcima, Faranima i ostalim ne-nebeskim narodima.
Stereotipi koji se provlace kroz "zanimljive" americke filmove i "duhovite" serije.Najcesce su uvredljivi za druge narode.
Francuzi-kukavice i izdajice.
Spanci-poticu iskljucivo iz Meksika,ne znaju engleski i sluze kao pomoc u kuci.
Rusi-ruzni,dlakavi i glupi.
Srbi-Rusi.
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
To su ona mišljenja koja se steknu o nekom individualcu na osnovu njegovog ponašanja u veoma kratkom vremenskom roku. E sad nijesu svi stereotipi i predrasude glupe, ali bar njih 89% jesu.
Ali sve te gluposti oslikavaju stanje nečije svijesti a i pameti, koja je sve izraženija u poslednje vrijeme i upućena sa smislom omaložavanja neke ličnosti ili grupe.
- Svaka sličnost sa stvarnim osobama ili događajima je namjerna. I da - možda ispadnem i nacionalista (malo) ali bole me brige.
- Ja, ti, bilo ko (porijeklom iz Crne Gore) krenemo na put u velegrad zvani Beograd (dal' poslovno il iz užitka, kako ko)
Sledeća slika - voz za Bg krcat ko konzerva sardina. Svi jašu jedni na druge - dok neki sa više sreće možda i uspiju da sjednu. Ajde i to čovek progura - sve u želji da se vidi jednom taj Beograd, oca' mu jebem!
Prođe i ta gužva, i posle 8 sati klackanja po vukojebinama ( i moje lijepe Crne Gore a i uvažene Srbije) konačno!! Ugledao sam slobodni kupe! Posle 8 sati vožnje Čkaljinom brzinom ( čuvaj Pajo - jurimo 30 na sat POGINUSMO!) konačno se odmaram u kupeu. Mislim: '' Jebeni Šangri La ti nije ravan!'' A kupe ko kupe - to jest svinjac. Ma i to je sve ok - Beograde stižem!
U međuvremenu do mog kupea dolaze muž i žena srednjih godina, a i pomladi za moj ukus. - '' Brale jel ima mesta?'': upita čovek. Dok sam se ja raširio na sjedištu kao zet u tazbinu, obnavljajući izgubljenu energiju, i povraćajući krvotok u donjim ekstremitetima, mrsko im odgovaram: '' Nema jadan! Imaš niže slobodan kupe, pa tamo śedite!''
Dok su odlazili načuo sam: ''Gle' ove Crnogorske stoke.'' E sad ponosan jesam, ali mi je kičma trenutno umotana ko Gordijev čvor zahvaljujući kvalitetu naših željeznica a i pruga.
Konačno!! Beograd! Posle svih muka suze radosnice mi naviru, ali kao gordi đetić, stiskam zube i krećem ka urbanoj džungli.
Eto me u Karađorđevoj, lagano šetam, razgledam, uživam. Primijećujem da me neko prati. Neću da se okrećem, ko ga jebe, samo tripujem. I posle nekoliko blokova taj lik me sustiže. '' Momak oćeš da ti izglancam obuću?'' : upita me jedan patuljasti lik, koji me u tom momentu podsjetio na Džeja sa dredovima. '' Ne hvala, žurim.'' '' Ajde jeftino ću, dece mi!'', prilazeći mi polako, i rukom krećući ka mom džepu koji je tada bio u novčanoj erekciji. ''Ne hvala, stvarno žurim.'' ''Ajde što si takav?'' hvatajući me za ruku. ''Ajde mrš gabelju jedan da te ne napunim noga! Vucaj se!'' - lik je brzinom Bolta pretrčao na drugu stranu ulice dovikujući: '' Nezahvalno đubre Crnogorsko!'' Ej nećemo tako! Dok sam ja krenuo prema njemu on je već pretrčao do gazele ili Arene.
I ajde bilo je još nekih situacija, i pored svega toga - i nije loš Beograd.
Ajde vratio se ja u Cg i relaksiram se po netu malo.
Pošto volim da čitam vijesti po raznim sajtovima, naletim na Blic - '' Milo Đukanović ima sat od 106K evra'' - sa jedno 600 komentara. Te komentare ću sve okarakterisati kao zatučene baljazgarije o nebitnom poslu. Jer iskreno ne mogu da svatim - da glupost od vijesti (koja je tačna, ali je preglupa) izazove više reakcije recimo od vijesti da je Srbija osvojila svjetsko prvenstvo u fudbalu, ili da je Srbija ušla u EU. Jer, prvo mene boli kurac da li Tadić ima vilu od 32 miliona, cipelu od 1200 evra ili slično. A zanima me to kako da se srbijanska populacija više interesuje za sat Milov a ne za stanje u svojoj državi?
Taj tekst je u meni razvio isto jedan stereotip koji je negativan kolko i gore pomenuti primjeri vaših sugrađana. Samo za razliku od njih, moj stereotip prema žiteljima Srbije se razvio na dobro utvrđenim primjerima. O njima neću sad.
Ono samo treba čovjek da gleda svoja posla. A od ovolkog pisanja sam ožednio. Odoh po pivo. Živjeli.
Stvari kojih niko ne želi da bude deo, da bude samo još jedan u gomili istih. Svi hoće da budu "individue", da se razlikuju od ostatka pa ulaze u taj stereotip, a činjenica je da su svi maltene k'o klonovi. Stereotipi su stvari koje ne bi postojale da dobar deo toga nije istinit.
EmoProserator:"Ja nisam emo. Nemojte da me bacate u stereotip"!
Lik:"A je l' imaš uvek šiške preko očiju, uske farke i uske majice"?
EP:"Imam".
Lik:"A je l' slušaš screamo i imaš snake bites pirsinge"?
EP:"Pa... Da".
Lik:"A jesi li jako emocionalan, pišeš poeziju, nosiš znojnice sa kosturom i skejterke"?
EP:"Pa, da, ali"...
Lik:"I kako se onda ne uklapaš u emo stereotip"?
EP:"Ovaj, pa... Aj ćuti"!PozerMetalac:"Ja sam metalac. Metal zauvek! Nisam pozer, što me trpate u isti koš sa ostalima? Nisam ja u stereotipu"!
Lik:"Je l' nosiš martinke i majice sa nazivima bendova stalno"?
PM:"Naravno. Dao sam deset 'iljada za čizme".
Lik:"Je l' imaš dugu kosu"?
PM:"Pa slušam metal, naravno da imam dugu kosu".
Lik:"A je l' nosiš stalno onaj pentagram, vojne pantalone, lančugu, pet narukvica sa šiljcima i dižeš devil horns kad god ko pomene Slipknot, Ramštajn ili HIM"?
PM:"Pa... Uglavnom".
Lik:"A šta znači pentagram"?
PM:"Pa to ti je đavolji znak... 666 znaš... Zlo... Glava od jarca"...
Lik:"De 'leba ti, nemoj više. I sad ti reci da nisi zerpo i u "stereotipu". Ja slušam metal već deset godina, nemam ta "obeležja" i gluposti i znam o metalu mnogo više no što ti znaš. Nemoj da se proseravaš i upristoji se".
Nadimak koji se dodeljuje prema nacionalnosti osobe kojoj ga dajemo, ali i zbog gluposti jer ništa kreativnije neko ne može smisliti. To je obično ime nekog poznatog pojedinca iz države žrtve. Obično osoba koja dodeljuje nadimak je čula samo za jednu osobu iz te zemlje, što još više govori o neoriginalnosti.
Danas prolazim pored ćevabdžinice, i dere se prodavačica:
-Ejjj, Brus Li (Kinezu upućeno).
.. na šta se i on odaziva.Takođe znam i jednog lika koga zovu Kenedi, koji doselio se iz Amerike.
Pitam se koji mi nadimak negde van mi Srbi dobili?
Ono što pitate profesorku srpskog jezika, kad zapravo želite da saznate da li se kaže "po pički" ili "po pičci".
Scena na času srpskog jezika:
Lik1: E, da li se kaže "po pički" ili "po pičci". Ja mislim da se kaže "po pičci".
Lik2: E nije, nego se kaže "po pički".
Lik1: E pa kaže se "po pičci".
Lik2 (diže ruku): Pitaćemo profesorku.
Lik1: Ne, bre! Jesi lud?
Lik2: Profesorka, je l' se kaže "po tački" ili "po tačci"?
Profesorka: Hmm... kaže se "po tački".
Lik2 (Liku1): Eto vidiš.
Po nepisanom pravilu među Srbima, pridev koji se koristi kako bi se nečiji položaj omalovažio.
Otac: Je li, sine, gledam ti fotke na Fejsbuku. Studiraš li ti malo u tom Minhenu, ili samo overavaš NEMAČKE pivnice?
Preneta poruka: Odrekli smo se svega da bi ti studirao u inostranstvu, a jedina povratna informacija koja nam stiže od tebe je da piješ bavarsko točeno. To si mogao i u našim kafanama (iako služe "Jelena" kome je rok istekao pre 2 meseca)
Kako odgovoriti: E, ćale, ćale, zajeban je ovo kraj. Ovde se jednom pre 90 godina par ljudi okupilo u pivnici, posle 20 godina se ceo svet ujedinio da ih smiruje...
A: Je li, brate, da li si ti u Njujorku stvarno na praksi, ili samo krešeš AMERIČKE kurve?Preneta poruka: Žao mi je što si ti, a ne ja u Americi, ali makar je ceo ribnjak sada moj...
Moguć odgovor: Brate, naravno da krešem, rekao sam ti da sam na PRAKSI ovde, tako da kad se vratim, ima iskustvo da izbija iz mene...
A: I je li, kakvo je GRČKO more?Preneta poruka: Jebem ti sebe što moram celo leto da učim za septembar, ali sad ću da te podjebavam što si otišao u Grčku gde je kriza...
Moguć odgovor: Mnogo toplo, sine. Ne moraš da brineš da ćeš zaraditi neku infekciju kao u našem jezeru. I što je glavno, sve naše dobre ribe kao da su se preselile na plažu...
Izreka koju su inkvizitori koristili da podjebavaju srednjevekovne naučnike.
-Je li Đordano, ti pišeš li pišeš, a lepo smo te upozorili da se ne kurčiš...
-Ljudi moraju znati istinu o svetu koji nas okružuje!
-A to ćeš ti da postigneš ovim tvojim knjižetinama?
-Pa ako bar malo budem doprineo tome, ja ću biti zadovoljan. Znate kako kažu - zrno po zrno pogača...
-Znamo Đordano, znamo. A jel znaš ti kako mi u crkvi kažemo - zrno po zrno pogača, knjiga po knjiga lomača! Ajde vodite ga...
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Izraz koji služi da odjebete nekog preko telefona, a u isto vreme da istripujete i sebe i druge kako vi ustvari radite nešto pametno i zajebano u ovom životu. Inače omiljeno zanimanje naloženih klinaca i nezaposlenih likova koji sviraju kurcu po ceo dan.
Primer 1:
Nezaposleni lik od trideset godina izašao da kupi cigare od para koje je uzeo kevi. Utom ga zove ortak iz srednje posle sto godina:Ortak: Alo 'de si brate moj nema te nikako. Šta se radi? Kako posao, žene. . .?
Lik : E brate ti si... Evo me završavam nešto po gradu, u gužvi sam, zovem te kasnije.
(Prekida vezu) Sebi u bradu: Puši kurac čobane, samo si mi ti još falio da me jebeš na svu muku...Primer 2:
Naloženi pubertetlija vadi izvod iz matične prvi put bez tate. Uživeo se k'o da kupuje obveznice Dženeral Motorsa. Utom ga zove riba:Riba: Ćao srce! Gde si?
lik (nervozno): Evo me završavam nešto po gradu! Znači ne mogu nikako da pričam, zovem te kasnije!
Riba: Važi ljubavi! Baš mi simpa kad si u nekom poslu, ćaos!
Uvrženo mišljenje o nekom dele planete ili nekoj naciji, zasnovano na pretpostavkama i "rekla-kazala" informacijama. Tačno u velikom broju slučajeva.
Crnci: Imaju veliki kurac, brzo trče, visoko skaču i glupi su k'o kurac. Čudno mirišu, smrde.
Kinezi: Stanovnici Azije. Niski i žuti, puno rade i ne skaču. Imaju mali kurac, žene im ne stenju nego jecaju. Jedu kerove. Čudno mirišu, smrde.
Amerikanci: Džaba im sve kad su glupi k'o kurac.
Rusi: Piju k'o ludi i kupaju se u zaledjenoj vodi. Ima ih 300 miliona i najjači su na svetu. Ma i kurci su im sigurno veliki.
Švedjani: Standard, al' 'ladno jebeš ga...
Irska: Trava, trava, krava pase, trava, trava, pijan piša, trava, trava ,pivo zna se...
Sibir: Nafta, zlato, dijamanti, gas, lek protiv ćelavosti i krivih nogu, nepresušni izvor zdravlja i lepote, još gasa i nafte..
Holandija: Samo pušu onu travu, igraju fudbal, a Šešelj ih jebe...
Afroamerikanci: Imaju veliki kurac, brzo trče, visoko skaču i glupi su k'o kurac. Čudno mirišu, smrde.
Dosao u Partizan kao amerikanac , a iz Partizana otisao kao Makedonac.
Bo McCaleb
Svaki muzički žanr ima motive i ideje koje ga odlikuju. Problem nastaje kada se stalno peva o jednom te istom. Ovde su navedeni najčešći motivi pesama.
Narodnjaci - prevara, prevara, splav, kafana, drugovi, prevara, prevara
Pop muzika - ljubav (sve je super), nesrećna ljubav (sjeban sam do koske)
Pank - mrzim elitu i vlast (a u slobodno vreme vozi Ferarija)
Hip-hop - bogat sam, mnogo sam kul i zajeban, imam veliku kitu, volim da pušim vutru a niko nije verovao da ću uspeti u životu (lik snimio prvi singl)
Metal - đavo, smrt, sve je crno
Rege - vutra, vutra, vutra, vutra, vutra, ljubav, vutra, vutra, vutra
Haus - igrajte svi, znojava tela, pijemo pivo u klubu
Psiho, trens - uglavnom samo instrumentali, odnosno matrice
Gotik rok - sve vas mrzim pičke jedne konformističke!
Emo - tako sam tužaaaan!!! šmrc, šmrc, ona me neeee voliiiiii!!!
Devojka,madjarske nacionalnosti,cesto se srecu po Vojvodini.Karakterisu je veoma velike grudi,veoma perverzna masta,plava kosa i pege i obozavanje momaka(ili devojaka u ekstremnim slucajevima) srpske nacionalnosti.
Posle neka neko kaze da je protiv jedinstva sa nama bliskim devojkama Madjarske nacionalnosti.
Ne postoji čovek koji se priklanja svakoj vrsti muzike, svako uglavnom izabere nešto što će da voršipuje, a drugo da pljuje. Da vidimo kako ko na koga reaguje i šta ko misli.
Turbo-folker: Prenabildovana seljačina sa roze majcom, belim farkama, kajlom od 14 kg oko vrata, cvikama i intelektom zebre. Uglavnom bogat, svako veče disko-ovo-ono, ima neke fuksare oko sebe što pokušavaju da se prodaju kao ribe, kune se u Kosovo je Srbija parolu i seče vene na novokomponovani škart.
Panker: Večno pijan, nadrogiran raznim spidovima, horsevima i kurčevima raznim, uvek u stanju da popije još i da se potuče ako mu neko opsuje Sida Višsa. Nosi što čudniju odeću što može da nadje, tako da nije čudo ako u sred leta vidite lika sa fluorescentnom kosom, kreonom na očima, roze jaknici i blavim čizmama do kolena.
Metalac: Kosa, masna i do dupeta, kupa se eventualno, na svaku podršku nečemu odgovara kezom i djavolskim rogovima, na majci mu pentagram i Slejer. Obavezno mora da svira gitaru i da uleće u šutke na svakoj pesmi gde ima duple pedale.
Roker: Slično kao i metalac, samo što nema kosu do dupeta uglavnom. Dušu prodaje za motor i prvi album AC/DC, bije na pomen Zeppelina u lošem svetlu. Vuče se po parkovima sa metalcima, gde cevče razne alkohole i opojna sredstva.
Rastaman, hipik: Obavezni dredovi, na stopalima vekne 'leba umesto obuće, majca rastegnuta kao da je Švarceneger u najboljim danima nosio, pantalone više kao sa smetlišta da su došle, gandža u levom džepu. I u desnom, i u svakom gde može da se stavi. Bob Marli i Legalizujmo marihuanu su sve što ih zanima, neamju drugih problema u životu. A i da imaju, ne zanima ih.
Mutanti: Najgori od svih. Propali pokušaji mešanja muzičkih kultura. Čovek koji hoće da svira Sinana na električnoj, da peva pesme mira dok nosi pentagram na majci i diže znak djavola dok se nada da će Seka Aleksić uraditi duet sa Ramonsima.
Standardna postava četvoročlanog klupskog rok benda
1. Pevač. Najnatripovaniji i najneodgovorniji lik u bendu. Najmanje od svih se cima. Kasni na probe, zaboravlja opremu (mikrofon i kabl) i šteka se, nikad ne nauči tekstove i falšira k'o blesav. Smatra da je veličina i da svi mogu da mu pljunu pod prozor. Činjenica je da je devojkama u bendu pevač najbitnija figura pa ako ovaj iole zna šta radi i ima i mrvicu harizme, ne može da omane. Solidni pevači bez izuzetka važe za najveće frajere u bendu i glavne osvajače ženskih srdaca.
2. Gitarista. Najveći ego-manijak u bendu. Doživljava sebe kao neshvaćenog umetnika. Vežba 4 do 6 sati dnevno minimum, večito je u cool i "ma boli me za sve" fazonu. Između njega i pevača vlada tiha netrpeljivost. Frik je za opremu. Ima bogatog ćaleta ili je par godina mešao malter za Maršala i neki besni Ibanez, Fender ili polovni Gibson. San mu je da započne solo karijeru i snimi instrumentalni album kao Satrijani ili bude novi Vlatko. Gitarista je miljenik muškog dela publike, pogotovu wannabe muzičara. Od devojaka, nekima je smarač a nekima cool.
3. Basista. Bez izuzetka neostvareni gitarista koji se preorjentisao na bas samo da bi svirao u bendu. Priučen do granice beskorisnosti. Najviše se švercuje ali nema toliko zahtevnu ulogu pa se i ne primećuje. Inače je opušten i komunikativan lik koji ič ne pati od ego tripa. Najpromiskuitetniji član benda. Za razliku od pevača koji bira samo najbolje komade, basisti je bitno samo da privede, pa makar bio i skrndelj. Jedno vreme su kod devojaka basisti važili za najveće face, bila je stvar prestiža smuvati se sa jednim. Otuda valjda i svi ti silni vicevi o basistima.
4. Bubnjar. Osobenjak. Totalni frik, budala i raspad. Leši se od alkohola posle svake svirke, duva i konzumira druge lake droge. Prirodno je opičen, ima sumanute ideje i uvrnuti smisao za humor koji ni on sam ne kapira baš najbolje. Povučen je ali i nepredvidljiv, pravi ekstrovertni introvert. U slučaju svađe, ume da plane i pređe u fizičko razračunavanje sa ostatkom benda pa se trude da ga ne provociraju.
Bubnjar je najmanje promiskuitetan u bendu. Obično ima stalnu devojku koja kao prilepak ide svuda sa bendom, ili je singl ali se posle svake svirke toliko prekine da ga je baš briga za ribe.
