Viteški učestvovati u dvoboju i naizmenično razmenjivati udarce ravnopravno sve dok jedan ne padne. Nekada se ovo radilo 'ladnim oružjem, danas alkoholnim pićima. Jednostavno, dvojica koji su u sporu sednu jedan preko puta drugog i ispijaju čašu za čašom simultano, istog pića i iste količine na eks dok se gledaju u oči. Iako se danas nikakvo oružje ne koristi, opet dolazi do ubijanja (mada ne bukvalno) i nekoga često odatle odnesu na nosilima.
- Zdra'o, tebra.
- E, zdravo. Upadaj,
- U, jebote, izgledaš k'o israno govno. Pa, lepše od tebe sa'ranjuju! Šta bi sinoć na toj žurci?
- Otišli mi tamo i bio neki lik koji je želeo da testira moju legendarnu toleranciju na alkohol pa me izazvao na pariranje. I jebiga, morao sam da mu pokažem gde mu je mesto.
- Garant si obrisao patos njime.
- Žilav lik, mogu da ti kažem! Izdržao celu količinu vinjaka da mi parira, e tek kad smo prešli na vodku jer vinjaka ponestalo, tad sam ga pobedio, na penale takoreći. Samo čovek odjednom bacio peglu i prevrnuo se. Mislim da je dolazio taksi 94 po njega. A ja nonšalantno išetao odatle iako malo falilo i ja da zakovrnem.
- Pobedio si, to je dobra vest.
- Jes', ali ima i loša.
- Jao, nije te valjda startovala murija posle?
- Ma, išao ja sa ženskom i to ona vozila, mislio sam na vreme šta bi sve moglo da se desi. E sad, jesam izdržao da ne bacim peglu tamo, ali u kolima pri povratku, i to njenim, pre nego što je stigla i da se zaustavi... Kola će možda u servisu uspeti da operu o mom trošku, ali mene ni Morava ni Nišava neće da operu!
Deo rečenice koju izgovore mladenci na venčanju.Ne znam tačno početak,mislim da je nešto u smislu da će se voleti i poštovati jedno drugo kakva god situacija bila.Možda veruju u to i oni i ostali koji to slušaju,ali sigurno je da Bog(ako ga ima)posmatrajući ovo češka svoju prosedu bradu i odmahuje glavom.
Prošlo je više od pola godine od savršenog fensi venčanja.On je u dugovima i kreditima kako bi uspeo da otplati koji mesec pre toga raspusno upriličenu ceremoniju i medeni mesec.Radi i po 12 sati dnevno;njegov vršnjak od silnih obaveza odbija da ispunjava bračne dužnosti poslednja tri meseca.Ona je dobila skoro sve-svadbu kakvu je želela,zavidne drugarice,medeni mesec,stan.Jedino što joj nedostaje jeste seks.Koliko god da joj ugadja sa drugim stvarima,nešto fali.Svestan problema kupuje joj vibrator u nadi da će taj problem ostati izmedju njih.Jednog dana u pulsirajućem neizdržu poziva jednog od bivših.U motelu kraj nekog puta prepunog rupa,dobija ono što joj nedostaje poslednjih meseci.Uz uzvike,stenjanje misli na svoju kuću i besprekornu spavaću sobu koja još uvek odiše mirisom novih stvari.Priseća se njegovog lika dok umoran dolazi kući sa posla.Kupi svoje stvari i beži iz jeftinog motela glavom bez obzira.
Onaj odozgo se počeša po bradi ponovo.Zašto ljudi daju zavete kad ih ne mogu održati?Sa kojim pravom se zaklinju Bogu i ljudima na poštenje i vernost kad će svoje reči ubrzo po tom činu baciti u vetar.
U ovoj situaciji se ne radi o famoznom black ops. operativcu Sam Fisher'u već o čoveku koji skoro godinu dana laže ženu da je ostavio cigarete pritom koristeći se svim Fisherovim spec.black kurac-palac ops. taktikama da ne bude otkriven i uhvaćen na mestu zločina.Podeliću znanje stečeno iskustvom sa vama.
Faza jedan operacije Davidoff Light:
Prvo i prvo najbitnija je procena stanja psihofizičkog umora i nedostatka stamine žene koja izlazi iz kupatila i kreće se prema spavaćoj sobi, morate se truditi da budete potpuno opušteni, sedite gledajte tv ne obraćajte pažnju na umornu ženu koja ide da odmara, ali periferni vid pojačajte do maksimuma makar se na tv-u skidala voditeljka dnevnika i pratite pokrete svoje žene disanje položaj tela. Ona leže u krevet mrtva umorna. Faza jedan uspešno obavljena prelazak u fazu dva.
Faza dva: Ako istog trenutka kad ona legne pohrlite i vi u postelju i ona to shvati kao mogućnost da se odigra polno opštenje misija je propala i ništa od operacije Davidoff Light , nastavite da gledate tv još desetak minuta ali utišajte tv i osluškujte svaki pokret i zvuk koji napravi u spavaćoj sobi. Ubijte joj svaku nadu da će biti akcije u krevetu. Kada se komešanje smiri, na dobrom ste putu i prelazite oprezno u fazu tri.
Faza tri: Pogasite sva svetla u stanu. Da biste to izveli potrebna je usavršena tehnika stealth hodanja po svim površinama u stanu. Ako je ovaj deo izveden perfektno i bez promena u vidu detekcije od strane žene prelazimo u fazu četiri.
Faza četiri: Najbitniji deo misije. Morate doći do svog oružja, u mom slučaju to je do perfekcije doveden nikotinski štapić savijan pažljivo i od strane profesionalaca a ujedno i ljubitelja istog, napravljen tako da kad povučete dim ispuni vaša pluća i vine vas u nebesa mmmm neću više sebi da sladim.Dakle doći do cigareta, upaljača (cricket preporučljiv pali iz prve i nije glasan), boce pearl drops listerina odnosno bilo koje tečnosti za ispiranje usta, jednog limuna (za uklanjanje dokaza sa prstiju). Kad ste sve to organizovali birate mesto na kome ćete biti najefikasniji. Terasa, kupatilo ( ali morate voditi računa da ima prozor!!!). U mom slučaju je terasa najpogodnija. Usput vodite računa da ste potpuno stealth nevidiljivi i nečujni i o tome šta se zbiva u sobi gde spava žena.
Faza pet: Imate sve, savršene uslove za misiju savršeno mesto savršeno oružje, šta čekate???!! Faza pet je i najlepši deo misije
Faza šest: Uklanjanje dokaza i infiltracija i krevet. Vešto baciti pikavac uzeti limun iseći ga istrljati prste nakon toga ide faza ispiranja usne duplje listerinom, disati duboko nakon toga da se rezidualni zadah eliminiše. Polako se dovucite do kreveta pokušajte da se uvučete tiho postepeno i neprimetno. U trenutku kada se spustite na krevet sigrno ćete probuditi ženu i kada pita gde ste do sad recite da ste dogledali dnevnik ili šta već i pokušajte da izbegnete dalji kontakt okrenite se i spavajte. Ona nastavlja da spava dakle, misija uspela!
MISSION ACOMPLISHED
Nicotine reserves : up tp 100%
Health : restored to maximum level
Stealth : maximum
Enemies
detected/restrained:1
WELL DONE! YOU DOUCHEBAG !Svaka sličnost sa istinitim dogadjajima i ličnostima je slučajna
Moto gladijatorskih igara.
(Spikul, Neronov ljubimac pada)
- Što publika odlučuje? Palac gore ili palac dolje za našeg Spikula koji je ostavio srce na terenu?
- Buuuuuuu, palac dolje.
- Jebem vam mater, sve ću vas zapaliti. Koga da okrivim za to? Mogao bih kršćane, jebem im mater monoteističku subverzivnu, ne zvao se ja Neron (u bradi sebi).- (Gerardesca Manutius pada, patuljak joj se prišuljao s leđa i gurnuo joj nož u bubreg)
Publika: Pu, jebem joj mater. Oborila nam tiket za 120 sestercija.
Car: Palac gore ili palac dolje za našu heroinu koja je ostavila srce na terenu?
Publika: Neka baci sisu da se igramo pa će biti palac gore.
Gerardesca Manutis: Baci me, care, na hrpu s drugim leševima, jebem im mater mizoginističku, seksističku.- Owuor, zašto me žele baciti lavovima? Pobijedio sam i zabavio publiku.
- Nbutu dragi, bio si odličan, izbio si gladijatoru srce iz prsnog koša, ali trebao si ostaviti srce na terenu, a ne pojesti mu ga.
- A jebiga, ogladnio sam od borbe.
- Owuor mora ići na safari prije nego što mu se suze osuše. Barem malo pomuči lava da može svrgnuti Kipchogea u utrci pa da mu pokaže tko lavovski trči.
Jer društvo zna ko je on.
To je onaj bez kojeg se ne može nigde. To je onaj koji će posle dobre pijanke uhvatiti konobaricu za sisu pred njenim dečkom, dobiti batina i posle baciti peglu na nečiji separe. To je onaj lik koji nervira ljude, dok druge ostavlja bez teksta. To je onaj koji zna koju glupost u kom trenutku da napravi. To je onaj što luftira noge u malim učionicama. To je onaj što je na školskom dvorištu pljuvao u vis i hvatao ustima istu. To je onaj što mu se keva i ćale krste kada dođe ćitav iz škole. To je onaj što je babi krao penziju i kupovao ljigavce. To je onaj što bi trebao da odraste, ali mu ne ide. To je onaj kome će se društvo diviti. To je isti onaj koga će celo društvo držati da ne bi pišao na splavu iza kalorifera. To je onaj što zna šta će da kaže, ali još ga jebe disleksija i nedostatak fonda reči. To je onaj što je trebao da bude u Sodomi i Gomori. To je onaj za kojeg bi rekao da je definitivno abnormalan. To je onaj koji ponekad zadivljuje samog princa Tame. To je onaj što se zaglavio negde u prostoru i čeka da ga povuče nešto. To je ona osovina koja je pokretala najbolje fore. On je jedini zajebao kanal prosvetlenja, on je jedini kod koga ne može da se manifestuje proces "iz dupeta u glavu". Njemu ne sevaju ideje, već trenuci kada može da razmišlja. On želi da poželi. On ima san o tome kako želi da ima san. On je rođen sa namenom. Dužan je društvu smehom do suza.
Veoma popularni skijaš skakač iz Nemačke, čiji skok po pravilu najave ovacije iz publike. Veliki miljenik domaćih navijača a i šire, iako poslednji njegov dobar skok, a kamoli pobedu, ne pamti ni dom penzionera.
Njegov slučaj i stvari karakteristične za njega se mogu koristiti u govoru u onim situacijama kada želimo da opišemo osobu koja živi od stare slave. Osoba čiji se davni postupci ne zaboravljaju, te je još uvek održavaju u društvu kao dobru.
-O, pa dobar dan Geca. Uđite slobodno.
-Ma neka, vidim već je zauzeto.
-Zauzeto? Ma dajte, ovo se ja sa malim rođakom igram malo.
-Gllll...glllll. ali čika Mivo mama je uplatila da...
-E čuj ga, vreme mu da ide spavati. Ne zna šta priča. :kroz zube malom na uho: idi mali, sve ti je uredu, samo peri zube redovno, taj ti ih duvan upropasti. A ne znam bi li se tvoja mama obradovala kad bih joj rekao ovo?
-Pu! Vidimo se čika Miro.
-Vidimo se. Sedite Geca, uvek za vas ima mesta, pa nije svak' čuvo Ronalda u svom životu.
________________________________________________________________
-Kako baš tebi otkaz? Pa Mića je bio dosta lošiji vozač od tebe.
-Jeste kume, ali Mića prošle zime spasi gazdinu snahu od bika na koridi. To se ne zaboravlja lako.
__________________________________________________________________
-Bićemo ti, ja Eki i Sima. Možemo Fife dva na dva baciti.
-Dobro, ja ću nam donijet' potrebne stvari da se opustimo. Nego, odkud Sima, znaš da mu je po prirodi da ispija mozgove, a da ne spominjem njegom smisao za umor.
-Nemoj tako, ipak mi je on upatio ekskurziju. A i znao mi je poslužiti kao šofer u detinjstvu.
-Misliš ono kad te vozio kod svoje rodice , da učite škole...hehe. On k'o Martin Šmit, ne možeš da ga zamrziš.
Replika koju izgovaramo kada vidimo nekog novajliju koji već radi epohalne stvari.
Ulaziš ne sajt, i počinješ da čitaš nove definicije, znajući da ćeš se po dvehiljaditi put načitati gluposti, budalaština i pokušaja autora da bude zanimljiv. Ali znaš da će bar neka od njih biti od nekog dobrog autora, jer zaboga, i njihove definicije moraju nekada među novima biti! Čitaš redom, lupajući minuse i omalovažavajuće komentare dok ne dolaziš do te jedne tražene definicije koja ti ulepšava dan i vraća nadu u kvalitet moderne pisane reči. I već udarajući plus očekuješ dobro poznato ime da se pojavi u donjem desnom uglu, ime koje nećeš morati ni da pročitaš do kraja, već samo da baciš pogled na prvo slovo imena autora i u trenu prepoznati onog kome se diviš. Kad ono, međitim! Ime, tebi u potpunosti nepoznato čitaš u neverici dok ti kroz glavu prolaze sve mogućnosti odakle je mogao ukrasti ovo remek delo. Ne nalaziš rešenje, pa zato ulaziš na njegov profil, i osećaš šamar sudbine dok gledaš u brojku 1 na mestu gde stoji informacija o broju napisanih definicija! Shvataš na kakav si talenat naišao, i kakvom slučajnošću. I još uvek izbezumljen od šoka, još uvek potišten od loših misli, još uvek umoran od paranoje vraćaš se na definiciju koja te je dovela u to stanje i ostavljaš jedine četiri reči koje ti u tom trenutku okupiraju misli: "Ovaj će da jebe!"
Raditi bilo šta tako da ni tvoj rad, ni posledice toga ne budu velike.
Uglavnom se koristi kod raznih smicalica, đavolija i podjebavanja, koje nemaju za cilj niko ozbiljno da najebe, već da se neko kratko, ali burno iznervira.
- Kako me nervira ovaj direktor marketinga. Znači jeb'o bi mu mamu.
- Brate nemoj da praviš neke gluposti. Dobiješ otkaz zbog budale i šta ćeš onda?
- Ma bole me kurac više, prebiću ga k'o konja. Ne znam kako ti uopšte uspevaš da se iskontrolišeš. Znam koliko ti ide na živce.
- Ma laganini. Otkriću ti tajnu. Stvar je u sitnim pakostima koje mu priređujem.
- Kakvim bre sitnim pakostima?
- Ništa preterano agresivno i ekstremno. Samo ga jebem na sitno. Veruj mi, uteraš mu mali kurčić, onako ništa specijalno. On odlepi na kratko, ti zadovoljan jer si ga prcnuo i mirna Bačka. Posle kada se on nešto izdrkava, samo se setiš neke sitnice koju si mu priredio, nasmeješ se i lakše ti je.
- Ne razumem i dalje, daj neki primer.
- Evo na primer znaš šta mu non-stop radim?
- Šta?
- Znaš da jede uvek tačno u deset.
- Znam.
- Jede 15 minuta i onda izlazi iz kancelarije da opere ruke.
- Dobro.
- Svaki treći, četvrti dan, uđem u kupatilo pre njega, odvrnem vrelu vodu, bacim ždrak da vidim kad dolazi, čim ga ugledam zavrnem vodu i pobegnem u kabinu. Šta god da odvrne, prvo će sekund dva ići vrela voda, a on konjina mora odma da gurne ruke pod mlaz. Umrem od smeha u kabini dok psuje što se ispekao. On popizdi, ja srećan što sam ga čačnuo i sve je OK. Nije to jedino. Imam još par sitnih đavolija koje mu priređujem. Odoh sad.
- Gde ćeš?
- Četvrtak, jedan i deset. Uskoro dolazi sa sastanka radne grupe. Skupljao sam pčele ovih dana, idem da ih pustim kod njega u kancelariju. Uvek kada je preko dvadeset pet stepeni ostavlja otvoren prozor.
Dan u kome te jednostavno neke sitnice nateraju da budeš nadrkan i sjeban.
Ustaješ ujutru posle burne noći , subota je, ideš u školu jer se odrađuje neki jebeni dan, u školi te sa prvog časa izbaci nastavnica geografije rečenicom:''Zapakuj se i uči napolju! ''. Sa obzirom da si se smorio u školi bacaš beg . Dolaziš kući, keva i ćale nadrkani, keva spremila za ručak neki bljut , naravno ne pojedeš to. Zovu te par drugova da bacite bleju, ideš sa njima u poslastičarnicu, pojedeš šampitu i postaneš junak , do kuće se dobro ne prosereš, a u povratku naletiš na tipa koji viče tebi i drugovima '' Momci 'ajde da pomognete! '' onako sjeban pomogneš čoveku. Vratiš se kući, zove te društvo na pivo, nećeš da ih odbiješ, subota je. Popiješ bombu piva i odma baciš peglu. Zove te ćale u 11:00 i kaže ti da se dovlačiš kući jer si u kazni zbog sinoć. Drugovi zbog toga počinju da te tovare rečenicom: '' Ajde na mleko!'' Svima im govoriš: '' vozite'' , al ne pomaže, i dalje te tovare. Dolaziš kući onako sjeban zbog svega i stiže ti poruka od drugarice: '' Jel sam pozvana na tvoj rođus?'' (koji je za 3 dana) , nisi hteo da je zoveš jer te nervira, al' jebiga sad, moraš, glupo je! Napokon legneš da spavaš posle svega, al' ne možeš da zaspeš jer je 12 sati a naviko si da zagineš do 3-4 ujutru.
Dogma zapadnog kapitalističkog društva gde je čovek prvo mušterija pa tek onda čovek. Izjednačiti slobodu sa srećom, izjednačiti izbor sa mogućnostima, ponuditi mogućnosti, a kad se već nudi to mora, bato, nešto i da košta, pa ne može baš toliki altruizam za džabe... Ali šta je nešto novca za sreću, zar ne, nisi neki sitničar, ili ne dao bog, smarač? Šta će mušterija, slegne mula ramenima, ionako već rinta da bi živeo, živi da bi radio. Pored 16 sati radnog vremena, kredita i lizinga, ko će razmišljati da li je starije kokoš ili jaje, ionako ih dele dve police u Merkatoru. A tu ima ne jedna kokoš, nego 36 vrsta, sa kostima, bez kostiju, veća, manje organska, neorganska, genetski modifikovana, sa obronaka Alpa, volja ti bataci, sa karijem.... A tek jaja, od S, M, L, XL, pa do P veličine, A ekstra, A, B klase, ekološki, štalski, kaveski uzgoj... Provuci platnu karticu, imaš ne jednu, nego sedam komada od četiri banke, i ne razmišljaš mnogo. Natakni sluške smartfona, pusti neku muziku i uživaj. Nešto ludo, opušteno i samo napred, jesi plejer, klaber ili si smarač. Dabome.
Ustavi malo, netemane jedan!
Isto se zoveš kao pokojni deda. Seti se njegove priče... Dedu su oženili njegovi roditelji. Nije bio nešto lep, stidan je bio i pomalo klempav, kao i ti. Pričao ti je krišom da baba ne čuje da ni ona njemu nije bila nešto lepa, ali njegovi i njeni se našli, oboje iz siromašnih porodica, takva odluka pala. Za prvu bračnu noć posudio gaće nemecke proizvodnje od starijeg brata. Na početku su se on i baba gledali popreko, vremenom naučili da se tolerišu. Tolerancija je prerasla u poštovanje, poštovanje u ljubav. Četrdeset pet godina braka, dve kuće izgradili, ogromno imanje stekli, dvoje dece, pet unuka. A ti, ime dedino, u trideset i nekoj, nezaposlen, ti danas u dva ujutru spuštenih gaća stojiš kraj laptopa na jedanaestom tabu youjizza listaš da nađeš dovoljnu dobru žensku da ga izbaciš, jer jebiga šteta je baciti na neku lošu. Ali, da bi naći neku novu, nešto do sada neviđeno, ekstravagantno. Možda neka ektra riba ima na trećem tabu, šteta bi bilo stvarno... Jebote, pa listaš već par sati, štaš, nevoljno nađeš u bukmarku nešto provereno, mrziš sebe zbog jebenog kompromisa, ali pogledaš, pa da na miru možeš da legneš. Sam, u osam kvadrata iznajmljene sobe. Sutra je novi dan, iznajmljeno skupo popeglano odelo na jeftinom kineskom plastičnom ofingeru. Novi dan, četvrti razgovor za posao ovaj mesec. Pardon - invervju. Zadnji put si na intervjuu pao kad si nekom menadžeru na pitanje "Koje su Vaše mane?" rekao "Pa, iskreno, podosta ih imam", a i opet si zaboravio da se smeškaš, blago i poslovno odmereno, kako to tutoriali na netu savetuju. Treba sada leći, biti odmoran i nasmejan na novi razgovor za posao. Kutijica tableta za spavanje kraj kreveta... Doktor je lepo pitao, pružio izbor: Gospodine Kovačeviću, imate ove četiri vrste, koje želite, izbor je Vaš? Smrtna tišina mračne sobe budi usnule demone, nastanjene ispod tepiha šarenih laža. Tu, bato, Bajer tablete od 400 mg ne pomažu mnogo... Bol neki u duši, šta li je, jebem ga.
Kapitalistički marketing se zasniva na maksimizaciji profita pod paradigmom pružanja iluzije slobode. Iluzija slobode povećava očekivanja jer se nudi mnoštvo virtuelnih mogućnosti. Od toliko izbora, majku mu, jedan mora biti savršen. E, vidiš, kada prva kiša sapere tu šarenu fasadu, tu realnost opiči čoveka po čelu. Dilemom koliko je izgubljeno načinjenim, konkretnim izborom razočarenje se oduzme od sreće ponuđene čitavim spektrom mogućnosti, sve u svemu, matematika prvog razreda. Želja za novim mogućnostima povuče ponovo, i jovo nanovo, čovek kao miš vrzino kolo okreće.
Ključ sreće – ne očekuj mnogo i drži se stvari koje su se generacijama održale, jednostavnih principa koje je vreme proverilo. Samo se seti dede, imenjaka, i posuđenih nemeckih gaća.
Lepa mogućnost izbora, a opet mnogo gori paradoks. Jebala vas sloboda koja se meri sa 36 vrsta kokošijeg mesa u Merkatoru! Hoću obične gaće, dvoje farmerke, krevet da mogu zaspati u toplom, kajganu od običnih jaja. Ne treba mi mnogo, ali dovoljno da mogu sa nekim podeliti i konačno moći odahnuti, nasmejati se. Živeti, a ne biti kokoška u kavezu, ma kako šaren i lep bio.
Dobar dan, gospodine, izvolite, kako Vam možemo pomoći?
E, zdravo. Hteo bih da kupim neke farmerke?
Kakve bi gospodin želeo?
Hm, farmerke, imaš li neke plave ili neke crne, tamno sive? I, nema potrebe da mi persiraš, nisam neki gospodin, a tu smo i istih godina..
Oprostite, to je polisa naše kompanije, maksimalno ljubazni prema klijentima, Vi ste nama na prvom mestu xexe Gospodine, da li želite više tajt, prisajz ili fleksi u kukovima? Srednje, pliće ili duboke? Fleksibilne, sa ekstra strečem? Uski kroj ili kežual, sa dugmićima ili rajfešlusem, isprane, ili sa punom, zasićenom bojom?
U... Znaš šta, hvala ti, odoh ja ipak na pijacu, tamo sam kupivao kad sam bio studentarija. Radila je tamo jedna baba Selma, valjda nije umrla. Ona čim me vidi, nasmeje se, ošacuje odoka, odmah izvadi dvoje-troje. Ja probam, dve hiljade, hvala doviđenja. I molim te... taj osmeh... plaši me.
Seoski naziv za kokošinjac.
Komšija Mirso jutros se ponovo penjao na krov i prijetio da će se baciti. Živci mu popuštaju otkako se vratio iz Hrvatske. Ratni PTSP uzima maha, a pogotova ga muči što je bio na strani HVO-a. Majka mu je uplakana, moli ga da ne počini glupost. Suprugu izgleda to i ne brine, svakako je tu došla tek prije dvije godine, sa svojih 47, bez žive rodbine u svom kraju i prethodnim brakom koji je otišao u kurac, njoj i ovo paše. Bitno je da nije sama, da ima s nekim popiti kafu i tu i tamo se nasmijati.
Avlijom se prostire visok ženski glas. Strina ponovo galami na pijanog amidžu. Matori muku muči sa svojim sinovima koji su krenuli pogrešnim putem izazivajući svakonoćne tuče, umjesto da sa svojim ženama sjede kod kuće i gledaju onu svoju jadnu čeljad koja vape za bombonom i jednim redom čokolade.
Drugi komšija izlazi malo na zrak u dvorište. Poželio je friškog zraka. Dugo je, nekih 8 mjeseci, bio iza zidina KP doma Zenica. Švercovao neke Albance, pa popušio kaznu. Dva puta se ženio, a sa njim živi i kćer iz prvog braka koju tek ponekad pusti da ode kod svoje prave majke. Dosta je jadnici gledanja u maćehu. Nije ona kriva što je njena majka prevarila oca dok je radila u seoskoj kafani.
Previše nemilih scena gledam kroz pospane oči i odlučujem se da odspavam jednu popodnevsku. Prije nego što mi san dođe na oči, pomislih u sebi: "Jebote, u kakvom kocu ja živim..."
Onaj što se sanka uzbrdo. Onaj što namerno protera biciklu kroz bulevar bez ruku i nadrndava trudnice sa kolicima. 'I onda se nakezi kao neki ivl mastermajnd iz kojekak'ih američkih filmova. Ma zlo svih zala. De svi Turci, tu i Mujo - al' ne i Mile. E da, i obično ima kratak fitilj, ma trajnost tolerancije mož' da se poredi sa trajnošću jedne šibice.
Da sročim, najzajebaniji soj ljudi, koji je u stanju da Vam nađe pičji živac samo nekoliko sekundi nakon što Vas je upoznao, a Boga mi, i ubode isti.
Mama (dovikuje iz ku'inje): Mile, sine, 'ajde da usisaš stan!
Mile (sedi za kompjuterom, igra Dotu): Ne mogu sad, mama, malo kasnije ću!
Mama (već kreće sa taktikom "dizanja glasa": Pa ne može kasnije, mora sad! To kasnije okači mačku o rep, znaš!
Mile ('ladan k'o špricer): Ma jok more, što mora sad? Opušteno, mama, kažem ti da ću kasnije usisati.
Mama (pritisak skače, zajapurena u licu): SLUŠAJ 'VAMO MLADIĆU! IMAŠ 10 SEKUNDI DA UGASIŠ TAJ SEPET I UPALIŠ USISIVAČ! STAN HOĆU DA VIDIM USISAN!
Mile (da, u pravu ste, i dalje je 'ladan k'o špricer, gleda u kevu k'o da sa njom igra pokera): Nije problem, reći ću ja opet - U-SI-SA-ĆU KA-SNI-JE.
Mama (više ne priča, sad histeriše, raskopava kablove iza monitora, podrmava Miletovu tastaturu, klika šta stigne, klimata monitor, lupa šakom o sto): MARŠ U PIČKU MATERINU! SAD ĆU SVE DA TI POLUPAM!
Mile (sada vidno uzdrman, jebi ga, keva mu pojebala partiju Dote, ali i dalje u sasvim smirenom maniru): E sad tek neću da usisam.
Mama: E, da vidim šta ćeš sad.
Mile (gleda u ugašen monitor).
Mama: Uzmi usisavaj.
Mile (ma kak'i, ne mož' ovog ništa podrmati, EEE, Mile je to!): Neću. (Uzima mobilni i pali "Fruit Ninja" igricu).
Mama (oduzima mu telefon i kezi se sebi u bradu). MUHAHAHA
Mile (uzima mp3 plejer i pušta muziku).
Mama: (I to mu oduzima).
Mile (baca se preko kreveta, na leđa, ruke pod glavu, i gleda u plafon, totalno smiren).
Mama (sad već na nivou narko-lemura koji nije dobio svoju dozu jedno 7 dana): JAOOOOOOOJ BOŽE, ŠTA SAM JA RODILA! MA KOJE, TREBALA SAM JA TEBE BACITI KRAVAMA! PIČKA LI TI MATERINA, NIŠTA NEĆEŠ DA RADIŠ! JAOOOJ... (odlazi polako u kuhinju)
Mile (da, da, i dalje TOTALNO smiren, i dalje kulira na krevetu, i kezi se u stilu Dirka Kujta sa čuvene slike).
Razlog je nekada manje, nekada više opravdan, ali poziv na tako nešto se ne odbija.
Kada te domaćin pozove na čast, jer je kupljena neka prinova ili je povod neka druga radost u kući, moraš se odazvati, jer nedolazak se može svakojako tumačiti. Bolje da dođeš, pa šta god da je u pitanju.
Posle ispane da nisi hteo.
Nekima je sasvim uobičajena stvar kupiti novu veš mašinu i tome se ne pridaje poseban značaj, ali postoje i ljudi koji je nikada pre nisu imali ili je tek sada menjaju novom, posle 20 godina mučenja sa starom Obodinkom.
Izvinite molim vas, ali pre 20 godina je za takvo nešto trebalo izdvojiti popriličnu sumu maraka i nije svako mogao priuštiti svojoj ženi takvo zadovoljstvo.
Slavlje u tu čast, može trajati i po nekoliko dana.
Dan kada stiže novo čudo tehnike u ovom slučaju je crveno slovo u kalendaru, a priredba se organizuje u kupatilu.
Posle nivelisanja, povezivanja i detaljnog čitanja (naglas) instrukcija iz uputstva za upotrebu, pristupa se premijeri stavljanja u pogon mašine.
5 kg starih stvari je ubačeno, jer: "Jebo ja njoj mater, prvo nek ona opere ovo što se može i baciti... zajebi ti to, što je ona nova!" Nisi valjda lud da prvo ubaciš košulje za svadbe ili jedini sako 1. Maj Pirot.
Stočič, stolice i zdravica su već instalirani, ali zbog tesnog prostora neko mora i stojeći iz hodnika da prati fabulu.
Gorenje WA 60085 je spremna, a domaćin u to ime diže čašicu i red je da se nazdravi.
# E, pa komšija neka je sa srećom i da te služi i duže nego ova stara! Do duše ja preferiram Končar mašine, ali i Gorenje je dobra, ima delova...Hvala komšija, Dragice stisni PLEJ!
...3 minuta potpune tišine...svi zadivljeno gledaju u bubanj kako se okreće..
@ Auu, radi, a jedva da se čuje. Ma ja, nova stvar je nova. Dragice, vidi dal nisi slučajno stavila na 90c, ovde piše da prvo pranje ne sme preko 60c, nemoj da je sjebeš odma!
= Nisam, es'lud, vidiš da sam stavila program na "šareno".
...
# Komšo, Ja bih morao da krenem, evo već je proslo pola sata i stvarno lepo radi, ajd prijatno...
* De' ćeš sad čoveče, evo sad će centrifuga! Draganče, ajde do pijace da kupiš onu zaštitnu navlaku za ovaj model.
Zovni i majstora Velju, kad već ideš tamo i obavezno mu naglasi da smo kupili novu, da ne bi čovek slučajno poneo i alat, jer smo ga zvali samo kad se ova stara kvarila.
Reci lepo,... čika Veljo, izvolte doći na čast.
Nema više pameti, ako ju je ikada i imao. Otanjili mu se paknovi i popustile mu kočnice u glavi. Potpuno je nepredvidiv, nerealno i neumereno reaguje, te je bolje obići ga u širokom luku jer nema ničega što bi ga nateralo da se bar malo uzdrži.
- Opa, tebra, prazna gajba za vikend, matorci na ranču! Znači, žurka kod tebe! Odma' počinjemo sa organizacijom i...
- NE! Ako Boga znaš, otpiši tu ideju! Znaš, mom ćaletu pamet baš i ne smeta.
- Kako to?
- Pa vidi... Znaš kad mi deda umro? E pa, tetke tražile svoj deo od toga na selu. Ćale im lepo rekao da zaborave, ionako žive na više od 200km i nisu tu bile godinama niti su išta tamo radile ni uložile za razliku od njega. One ipak kažu kako imaju prava i nema to nikakve veze. Kad je rekao da će to sve da zapali prvo, a zatim i njih, smejale su se, obe. Dok nije stvarno zapalio. Isto to pre podne otrčale do suda da overe ugovore o poklonu, o njihovom trošku!
- U, jeeeee...
- A sećaš li se onog mog motora što sam jedva iskukao da mi kupi?
- E, da! Istina, šta bi sa motorom, nisam te video davno da ga voziš?
- Toga dana kad mi je dao ključeve rekao je da će ga baciti ako samo čuje da ga vozim manijački ili okasnim kući makar i 5 minuta od dogovorenog. Prođe neko vreme, pomislim ja kako ćale sere, odem do grada, napijem se, malo istestiram do kraja mogućnosti motora i zakasnim 20 minuta. Sad moram da platim ronioce da mi izvuku motor iz jezera...
- Ne seri da je to sve uradio?!
- Aha. I to sve sa laganim, ledenim osmehom Hanibala Lektora sve vreme na usnama.
- Pa dobro, ali opet za žurku...
- Vidi, napomenuo mi je mogućnost da sazna da je bio žuraj u vreme njegovog odsustva i jasno se sećam da je rekao "NE!!!" i još upotrebio i izraz "serijska kastracija" u slučaju prekršaja.
- Aha. Vidi, nemoj da se uvrediš ako prestanem da dolazim kod tebe. Znaš, da ti nekako ne uvredim ćaleta, pa da ostanem bez potomstva pre nego li ozbiljno počnem i da razmišljam na tu temu! Ćao!
Za sve koji nisu procitali prvi deo, savetujem da prvo njega vide
http://vukajlija.com/komsin-stojadin/133256
A evo nastavka naseg milog komsije i njegovog dugogodisnjeg vernog i odanog mezimca.
Taman ste dosli iz skole, doneli na uvid novu kuku, naravno ne iz muzickog ili iz likovnog, nego iz matematike, ili ako ste neki dunster za jezike, onda tako otprilike iz nemackog, sto ni angela merkel licno ne bi popravila kod debele, guzate profesorice.
Ali nije ni to najveci problem...samo vam je krevet u glavi... jos od jutros, na jedno oko spavate, najradije bi se samo najeli kao izbeglica, nekog nadrkanog rucka,koji zamisljate jos od jutros, i strovalili u krevet na popodnevnu dremku, od cirka 3 sata... puna dva tanjira pasulja sa kolenicom(onako slanom, pa socnom) smirena, na to casa hladne kisele vode i polako se gegate do sobe, i samo zamisljate kako padate u dubok san... sve ide po planu... lezete... i opet dolaze one dve pomenute gospodjice iz prvog dela...samo sto sada nemaju lepeze, nego odma krecu na stvar....
kad odjednom.... kao da nazirete nesto sa pocetka ulice da se priblizava ne nekom velikom brzinom... a zvuk sve jaci.... jos jaci....grrrrrrrrrrr.....
nije moguce....
GRRRRRRRRRRRRR........ auto staje.... muk nekoliko trenutaka... ma cini vam se sigurno...halucinirate od jutros....
GRU vratima! ! trgnuli ste se i pomalo uspravili... cujete starog,vazda dobrog Radojka..... hrrrrrrrrrr ....PU!!!! (pljuje zelenu tvorevinu nejgove usne duplje pored svog mezimca...
ma jos halucinirate sigurno....
SLAVICEEEEE....(komada 3 do 4 puta...) slavica se odaziva....
donesi mi gedore dole, nesto hladnjak kao da je produvao....
koje geeeedore??? (frekvencija, ovaj put poslepodnevna od 200000mhz)
one sa police, jebem te ja, koliko ih imas u kuci !!!
NEMOOOOOJ SE DEERRRATI cujem te!!!
u tom trenutku se osecate kao da pocinje da vas zvace prezivar neki i cekate da vas sazvace, proguta pa vrati... na ponovnu terapiju...
evo ih radojko...jel' ove??
te, te, daj ovamo!
(radojko,uzima gedore, podmece staro satorsko krilo pod prednji deo svog mezimca, na blizi retrovizor kaci tranzistor, a bas krece pesma od silvane, dusa je boli... mene boli i dusa i glava, pa se ne derem kao ona, nabijem je na antenu, i njega i kineze sto su mu prodali taj tranzistor, jace od ciganskih kola sto perije prodaju.
prepoznatljiv zvuk.... CUK CUK CUK... nocas me dusa boli(radojka pogadja pesma izmedju leve i desne komore srca)....CUK CUK teeeeeesko je....CUK CUK
SLAVICEEEEEEE!!!
polako odustajete od svega, i pomisljate da dignete ruku na sebe, jer vidite da od spavanja nema nista,razmisljate da prodate mladju sestru za neke pare, i pobegnete na island...
sta je sad?????
donesi mi onu rakiju, nesto me zgaravica stegla !!
i ti i rakija... evo sa'cu !
Stize rakija, taman u trenutku kad je silvana zavrsila svoje izlaganje... pocinju gruzanke devojke...
"leeepe li su nano, gruzanke deeeevojke...(CUK CUK.... pa ubrzano...cuk-cuk-cuk-cuk-cuk...struze po mozgu...)deeeevojke iz gruze lepe su ko ruze...
nateze pristiglu velikomucenicu, i cuje se ono cuveno....uuuuuuuhhhaaaaa...dooooooobra!!! ala sam je udesio, najbolja je ove godine....par sekundi tajac... uuuuuuuh... ODLICNA!!
u tom trenutku, skacete iz kreveta, uzimate patike i loptu, i zamisljate da ste roberto karlos i da mozete radojka da pogodite medju rogove, pa nek onda popravlja stojca, ako hoce do mile volje... od tog svega vam ostaje samo lopta, naravno, pa je uzimate i idete na obliznji teren, u nadi da makar malo popraviti ovo posle podne...
"oooo, mali, kako je?? jel' slusa tata??"
"zdravo komsija! (u sebi besni, a ne smete nista da mu kazete, jer je caletu namestao antenu prosli cetvrtak, i pomagao je kad ste topili cvake zimus, pa znate da ce vas cale izribati ko kupus, ako budete srali nesto)
slusa, slusa...
"a... jel' jebes nesto?? a? A? eee...ja sam u tvojim godinama gurao macora gde sam hteo...dok nisam ovu slavicu nasao... posle mi je macor promjaukao.... (seretski smeh)...al' nije radojko jos za baciti...
a ova mala sa treceg sprata?? (sad bi ga najradije onog gedorom udarili po sred cela, samo da mozete, ali jbg, zivot nije prava linija) a?? A? vidim ja kako ti nju gledas...aaaaa....svaler si ti stari...e da znas kako smo tvoj tata i ja...(he he he, kao bolje da ne znam, da razmisljam, jebe mi se bas,imali jednu kafanu, i kao sve ribe su samo njih dvojicu arbajtera gledale, jesu ali juce)samo napadaj, ne jebu lepi nego uporni(vazda dobijete neki mudar savet...)
idem ja komsija...
ajde, ajde...i nemoj samo da ja dodjem, a ti iza zgrade da si uvatio komsinicu Lidiju....(opet seretski smeh)
i nastavlja... sit kaaaafano....cuk cuk cuk.... da Bog da se... CUK CUK...
Kevo, mogu ja da zovem drustvo u subotu uvece pre grada?? da ispeces neke kolace, ja cu kupiti nesto da pijemo? svaki vikend smo kod nekog, i na mene je dosao red...
kad si to mislio??
pa uvece, oko 9...mozda do 11,necemo duze..
u 9?? pa kasno je... u 11 svi vec spavaju...komsiluk ce se buniti!!
( o pa da vam jebem mater svima !!!!)
Doček'o si i to, maturiraš boktejeb'o. Pun ti je više škole i svega, nećeš više gledati iste debine face svaki dan. Kupio si odijelo, platio masno, ali i dalje, na tebi je k'o na ofingeru. Koga briga, znaš da ćeš se napiti ta sve pare to veče. Za sve pare, koje su jedva skupili da ti daju. Salijeću te da se slikaju, a ti se samo smiješkaš, grliš i ljubiš sa svima, kao programiran, dok u sebi pizdiš jer se znojiš u odijelu, jer je prevelika gužva oko tebe, a i cipele te žuljaju. A onda, šlag na tortu, najsporija šetnja kroz grad u tvom životu. Staješ svakih 3 koraka, jer je nekoga ispred tebe došla baba iz Lijevča da isprati, a i tutne mu koju marku u džep. Nakon 5 stajanja pizdiš jer tebe tako ne zaustavljaju, bar da imaš više za piće. Ulaziš u hotel, sjedaš za sto, naravno uredno numerisano po razredima, i na tanjiru vidiš otužan prizor: Par komada kulena, čajne, nešto malo suvog mesa, sve tako tanko, a tako složeno, kad sve vidiš, rekao bi da ćeš se najesti. Pošto ti to inače staje u oko, suzdržavaš se, jedeš "gospocki", lagano, viljuškom i nožem, jer tu su pike iz druge smjene, pa ne bi li pale na džentlmena sa manirima (tu se moliš da se sjetiš epizode o bontonu one debilne emisije kad si bio klinac). Onda shvataš da si žedan, i da je konobar krenuo u obilazak, pa zašto da ne iskoristiš priliku, da otvoriš veče nečim laganim, tipa soka.
-Izvini!
Izvolite?
-Može Koka-k... u stvari, daj mi Nektar, veliki ako ima.
Naravno.
Srčeš taj Nektar, lagano iz čaše, jer zaboga džentlmen si, još bar sat vremena, dok se i one ne ponapijaju. Popio si već 3-4, žene su već izuvene i na podiju gdje vrište uz Nadu Topčagić i slične bezvremenske stvari. Pališ cigaretu, onako šmekerski, gledajući naizgled u prazno prema podijumu, a u stvari tek sad si skont'o kakvu šupu Maja iz šestice ima. Ni ne primjećuješ u tom zanosu da ti se cigareta ugasila u ruci, i da ti je sav pepeo po butinama pao. Tržeš se, shvataš to, a onda poluglasno pominješ svece, majke, pa čak i djecu, nikom posebnom, ali morao si. Da se smiriš, naručuješ još nešto, ovaj put jače. Sjetio se kad ti je matori pričao o onom Bogartu, što 'e neviđen smeker bio, a samo viski pio. Ne voliš viski, i znaš da ćeš vrlo vjerovatno baciti peglu, ali avaj, šta se sve za cupi radi.
Odolijevaš i dalje potrebi da izađeš na podijum, uđeš u kolo i pokažeš svoje vještine, jer to nije u stilu Džemsa Bonda i kompanije, čekaš sentiše, da pozoveš Maju iz šestice (da, onu sa prespremnom šupom) na ples, i moliš boga da je ne izgaziš.
Stiže sentiš, tvoja prilika da blistaš. Ustaješ, prilaziš joj, moliš se da te se sjeti sa ekskurzije, i najmuževnijim glasom progovaraš:
-Majo, jesi li za ples?
Čuka probija skalu, probija te znoj, sve u tih par stotinki dok ona ne odgovori.
Imaš sreće, nema metka u burencetu, pristala je. Čuka opet lupa, ovaj put od sreće. Hvataš ju za ruku, lagano, vodiš do podijuma. Zadivljen si svojom spretnošću izbjegavanja gaženja njenih bosih stopala, kao i njenim plesanjem.
Ona se vidno potrudila oko svog izgleda, i ovaj put primjećuješ više od 'paka, dok je gledaš, shvataš kako je sve i jedna iz tvog razreda mizerna prema njoj, i osjećaš neku vrstu ljubomore, jer ti nisi bio taj koji je ovakvo nešto 4 godine gledao. Ples se završava, i vodiš je do njenog mjesta, ali tada, krah, stiže joj poruka, i u 2 rečenice, kratke, sruši ti sve.
- Joj, moja ljubav me se sjetila.
Momak, ili?
- Momak. A ljubav moja.
Srušen si. Ništa gubiš nadu o nekom umakanju večeras, čak ni za krljanje nemaš energije više.
Sjedaš opet na svoje mjesto, uz neki jadni izgovor kako ideš, naručuješ piće, i odlučuješ da se napiješ, kao deva, pa makar i sa debeom Ninom iz četvorke završio, nije te briga, sve ti je postalo blase.
Što je više gledaš, sve ti je ljepša, a moral sve više i više opada, i ponovo psuješ kurevu sreću, "ubijaš lagano, konjak, cigarete".
Veče ti se vrti oko paklice, čaše i repertoara muzike, koji se nekako promijenio, pa sve više pronalaziš svoju jad u tekstovima Tome Zdravkovića i vjerne ekipe.
Budiš se u obližnjoj kafani, sa još 3 propaliteta iz tvog razreda i naravno, debelom Ninom (ona iz četvorke), koja ti se objesila oko vrata, i starim konobarom, koji se budi za šankom, i pita te za kafu. Onda shvataš da si dekintiran, i da ćeš kući tabanovića fijakerom, sa 2 cigarete, rasparene marke, koje si koznakako našao u unutrašnjem džepu sakoa.
Sve sličnosti sa stvarnim likovima su apsolutno slučajne.
Izvinjavam se svim debelim Ninama.
Usta ne zatvaraju, ne moguće je doći do reči pored njih. To su ljudi kojima je priča nasušna potreba. Međutim, iz nekog potpuno neshvatljivog razloga za normalan svet, oni svoju nasušnu potrebu pretvaraju u dugotrajne tirade o tome šta su radili čitavog dana, od trenutka kada su ustali iz kreveta. Na žalost, vi uglavnom imate nesreću da sa njima u priču uletite uveče, a do tada je od trenutka ustajanja iz kreveta već prošlo mnogo vremena. Za vas i previše.
Rečenica iz naslova samo je slabašan pokušaj da takve dozovete pameti, ne bi li pokazali makar malo kulture pa pustili i vas da neku progovorite. To je jedan način, a drugi je da jednostavno dobiju preko usta, ako nijedno od civilizovanih sredstava ne pomaže. Odluka je samo vaša.
- I tako ti kažem matori, ustanem ja jutros sav osušen posle one pijanke sinoć. Jedva sam oči otvorio i nekako se dogegao do kupatila da se umijem i rasanim. Međutim, bacim pogled na mobilni pre nego što sam otišao do kupatila i vidim gomilu nekih propuštenih poziva i poruka. Čuku vremena sam zivkao ljude i odgovarao na poruke, pa sam konačno mogao da se uljudim ukupatilu...
- Pa čekaj gde...
- Tuširao sam se sat vremena. Jebote ne sećam se da mi je nešto tako prijalo kao to tuširanje. Posle toga se obrijem i izađem kao nov čovek, keva me bre nije prepoznala. Taman sam onako sa merakom popio kafu da se sredim skroz od pijančenja, još kad sam se setio da je vikend nije bilo kraja mojoj sreći. Još mi je i doručak baš onako legao, za divno čudo s obzirom koliko sam popio prethodnu noć.
- Ali nisi mi reka...
- Stigao sam i do kladže da odem. Bacio sam par tiketa, pa možda kane i neka lova. Bilo bi do jaja, sinoć sam se prilično istrošio. Sreo sam u kladži Gaju i Vlaju, pa smo posle zapalili kod Gaje na gajbu i dali mu ga po Soniju, odr'o sam ih ko zečeve u fudbalu. Na takav vrhunski dan mi je kao kec na deset došao Sanjin poziv za ovu bleju kod nje. Taman da onako iskuliram k'o čovek posle napornog dana. Sad još i tebe sretnem i baš se fino ispričamo.
- Ma kako te iezik ne zaboli pička ti materina nenormalna?
- ŠTO?
- Šta što usta te jebem. Od kako sam seo pored tebe usta nisi zatvorio. Prepričao si mi ceo tvoj jebeni dan od kako si ustao iz onog tvog smrdljivog kreveta, kao da mene baš zabole kurac da li si jutros kenjao ili ne. Jebote, samo mi još nisi ispričao i šta si tačno jeo danas, još ta mi informacija nedostaje da imam potpunu sliku o tvom jebenom životu. I koji sam kurac uopšte seo pored tebe, jebo me pas kad sam nenormalan.
- Ne znam što se nerviraš, ti si mene pitao ''šta ima''.
- Ma mamu ti jebem:TRAS:
Dužnost i potreba vašeg postojanja je da budete smeli i vrli terač uz kurac vascelom svetu. Za takvo ponašanje i delovanje postoji više razloga:
- mora i to neko da radi
- život je jedan, i moraš ga učiniti zanimljivijim i dinamičnijim
- većina greši, nije u pravu i postaje manipulativna masa koja je krenula u provaliju
- ako si potkovan znanjem i nekim naročitim talentom (književnost, muzika, gluma, slikarstvo..) imaš veliku šansu da budeš zapamćen kao istorijska ličnost neobičnog kova.
No, teranje uz kurac nije jednostavno, mora se shvatiti ozbiljno, i tvoj prijatelj to jest ja, ću ti pomoći sa nekoliko nesebičnih i veoma korisnih saveta, kako bi postao profesionalni terač uz kurac:
1. Rani početci:
- Sa teranjem uz kurac potrebno je krenuti od najranijeg doba, kada se tvoja ličnost gradi i kada ulaziš u svet na velika vrata. Dakle, prvo teraj uz kurac roditeljima, babi i dedi, i učiteljici u školi. Nemoj da jedeš boraniju, svinjsko pečenje, pihtije i sve ono što ti ne prija - batine su neizbežne, ali one će samo ojačati tvoju volju i karakter. Ne odustaj u početku, ovo je tek prva prepreka. Ako svi budu trenirali fudbal, ti nadji neki neoičan sport za sebe. U školi se obavezno protivi matematičkom stavu da je 1+1=2 i nadji neko objašnjenje za taj stav od kog nećeš odstupati. Budi obešenjak ali nemoj sedeti u zadnjj klupi, i idi u ćošak u svakoj prilici.
2. Pubertet:
- U pubertetu nemoj da propušiš kao vršnjaci, jer i njima treba da teraš uz kurac i da ih nazivaš šabanima. Kada dodje red na alkohol, svi će se baciti na svetlo pivo, vinjak, pelinkovac i vodku. Ti se baci na tamno pivo i rum. Rakiju nemoj da razblažuješ sa vodom, i izlazi na mesta gde tvoji vršnjaci neće da idu jer nisu popularna. Kada nadješ prvu devojku, teraj joj uz kurac dokle god bude imala živaca da te trpi, i budi prava teška debelokožna muška gnjida.
3. Srednja škola i odrastanje:
- Nikako nemoj da upišeš srednju školu koju ti preporučuju roditelji (na kraju ćeš verovatno ispasti pametan zbog te odluke). Kasni na čas, ali ne na prvi nego na drugi, pošto na prvi svi kasne. Teraj uz kurac nastavnicima tako što ćeš bežati sa časova, a obešenjacima tako što na nastavi nećeš praviti sranja. Čitaj knjige, pošto danas niko ne čita iako se svako hvata za par naslova o kojima nema veze, ali mu zvuče kul. Ako ćeš da sviraš u bendu, sviraj bas-gitaru i loži se na Sida Višiza, i pljuj po ostatku vršnjaka koji se loži na Sleša, Kleptona, Santanu i Pejdža. Ako nose majice sa aplikacijom benda koji gotive, ti nosi košulju i šešir.
4. Kasniji adolescentski period:
- Uvek budi za one koji su manjina, dok ne postanu većina. Otvoreno iskazuj stavove kako su gej brakovi na mestu, kako Kosovo nije srce Srbije, pišaj po Djokoviću i samom tenisu, i hejtuj sve moguće aktuelne uspehe naših reprezentacija u ekipnim sportovima, na koje se ljudi brzo nalože jer nemaju puno radosti u životu. Nemoj da pljuješ crkvu, jer sad svi pljuju crkvu ubedjeni da je to kul. Slušaj ska jer većine slušaju nešto drugo. Odaberi neki fakultet koji nije ekonomija, turizam, sport, geografija i struja, i na svoje veliko zadovoljstvo piči dalje. Padni godinu, ali ne prvu nego drugu.
5. Za vukajlijaše i ostale:
- Zvanično veličaj Surovog i Blek Hola kad god si u prilici, jer njih najviše autora pljuje, a raspali po nekima koji su kul. Kada na definiciju daš plus ili minus, obavzno ostavi suprotan komentar. Veličaj postere jer svi pišaju po njim, i pišaj po bezveznim temama na forumu koje izazivaju dosta pažnje i koje sakati autori otvaraju jer nemaju čim drugim u životu da se zanimaju (a ovakvih tema ima mnogo). Korišćenje fejsbuka svedi na minimum i na tom polju teraj uz kurac negativnim komentarima na slike i statuse. Televiziju nemoj uopšte da gledaš. Ako te zovu u rat nemoj da ideš. Oblači se kao klošar i bez fazona jer svi se trude da imaju neki svoj fazon. Budi nekul jer svi nastoje da budu kul. Pij čaj a ne kafu.
6. Kanalisanje:
Od p.n.e. pa sve do danas, brojni terači uz kurac su ostavili dubok trag u istoriji i svoje ime u njoj upisali zlatnim slovima - počevši od Sokrata i Diogena, preko Marka Kraljevića, Malog Radojice, Starog Vujadina i Jovanke Orleanke, pa do Pikasa, Dalija, Džejmsa Dina, Morisona, Pistolsa..Baci se dakle na neku umetnost, pravi svojevrsne skandale kada ih niko ne pravi, i pljuj po jeftinim domaćim i mtv kurvama koje ih prave jer nemaju šta drugo da prodaju. Ako budeš istrajan, uporan i uneseš neku novinu i kvalitet u to čime se budeš bavio, zgrnućeš pare, postati popularan i više nećeš biti terač uz kurac, čudak, papak..Već faca, inteligencija u malom, bićeš zvezda, kul..E onda teraj svima uz kurac, daj sve što imaš u dobrotvorne svrhe i zaputi se u neku planinu da čuvaš ovce i pišeš poeziju.
7. Srećno.
„POGLEDAJTE kako se stvari kradu!“
„Iskreno nas više nije briga. Oni se samo bore kao deca. “
~ Kapetan očigledan o Balkanu
Balkansko poluostrvo je istorijsko mesto na Zemlji i značajno mesto na Farskim ostrvima. Njegova istorija datira od početka čoveka i bacanja kamena. Neki od prvih oblika ljudskih bića evoluirali su na ovoj teritoriji i od tada očigledno više nisu evoluirali. Balkansko poluostrvo nalazi se levo od kraja sveta. To je najsjebanije mesto na svetu, neposredno ispred Skandinavije.

Istraživači tek treba da pronađu Balkan. Priča se da je to negde između Evrope, Azije, Afrike i krajnjeg idiotizma.
Demografski podaci
Ovu teritoriju su uvek zagađivale mnoge vrste, posebno albanska (ilirska ili grekofobična) i crnogorska (lazodojska) plemena, kao i bugarski (tatarofonski), grčki (monkeidonophobic) i majmunski (Firomians ili Bugari iz samo-obične-idiotske ) plemena, pod vođstvom srpskih (Ifuckiouallfuckinfuckheadedfuckheads) vrhovnih plemena. Danas je zemlja naseljena milionima ovaca i:
Albanci (koji su posvećeni napornom / mekanom / psećem radu na tome da postanu većina na Balkanu, Švajcarskoj, EU i ostatku sveta, čak i Kina (do sada neuspešno, ali Vlada SAD radi na rešavanju tog problema))
Bošnjaci (kriza identiteta, ali oni znaju da nisu Srbi niti Hrvati)
Bugari (koji su u stvarnosti Cigani i Turci i Tatari, ali svi ostali Sloveni su Bugari)
Hrvati (što će izazvati nerede bilo gde, bilo da se radi o tenisu, vaterpolu ili rukometu ili dalmatinskoj izložbi pasa)
Grci (koji su vlasnici svega, zapravo su šanse da oni stvarno poseduju vas, ali vi još uvek toga nisu svesni. Vole sir.)
Cigani (svuda su, osim tamo gde bi trebalo da budu - Indija)
Majmuni (Firomians) (koji su drevni ljudi)
Crnogorci (koji su lenji Srbi)
Rumuni (država koja je nacionalno jelo je čorba sa želucem, salata od povrća i „sarmale“. Zemlja sa najviše Cigana koji govore mađarski jezik.)
Srbi (Najjači narod na svetu !!!.)
Slovenci (koji više nisu Sloveni, ali poput imena, peglanje nogu (ne shvatajte to doslovno) (mislim da to shvataju kontra-doslovno) (ne, drugi utisak) (da, na to sam mislio))
Turci (koji su ceo ovaj region okupirali 500 godina i sjebali ga u potpunosti i zauvek)
Sve te vrste imaju veličanstveni običaj: kukanje i prepiranje oko svih ostalih vrsta. Borba protiv plamena je moćna zabava i dovela je do mnogih srećnih festivala pljačke i pljačke na dobrom starom Balkanu. Turiste se podstiče da uđu i klade se u kazinima ko će pobediti u ratu (a tu je, naravno, obično jedan ili više njih, koje se obično vode horde varvara u odeći fudbalskog tima sa plamenim natpisima i vile, uzvikujući ime neke ekipe "foodball").
Istorija
10000. godine pre nove ere, malo pleme humanoidnih stvorenja uselilo se u centralnu Evropu. Ovo pleme bilo je predak današnjih Balkanaca. Rani, neolitski Balkani bili su jednostavno, ratničko društvo. Kad nisu u lovu, Balkani su obično bacali kamenje na glave svojih suseda, popišani na travu komšija ili su jednostavno provodili slobodno vreme ubijajući se. Iako se čini nemogućim, evolucija je uspela (blago) poboljšati Balkanijce, pa se neće međusobno često ubijati. Takođe, današnji Balkani nisu toliko dlakavi, neki od njih čak i hodaju ravno i artikulišu reči kada govore. Ali, divljaštvo je i dalje prisutno u životu današnjih Balkanaca. Samo je pitanje vremena kada će ustati i baciti kamen na glavu komšiji.
Religija
Balkanci su politeističko društvo, ali tradicionalno obožavaju samo nekoliko glavnih bogova. Pomenućemo neke od njih: 1) Ozujsko izgovara se O-zhooi-skou. Boginja sreće, plodnosti i smeha. Sudeći po nekim pećinskim slikama, predstavljena je kao velika boca jeftinog jakog piva. 2) Pelinkovac Palin-ko-vatz. Bog snage. 3) Spek Shpeck - bog zdravlja i muškosti. Obično se predstavlja kao kriška slanine. Drugi, manje popularni bogovi su Luk, Cevapi, Pečenica, Droga itd. Neka balkanska plemena takođe obožavaju mračne bogove poput moćne Rakije Rah-kee-iah - boginje smrti i ludila, zle sestre Pelinkovca. Rakija se obično predstavlja kao boca vrlo jake šljivovice. Religiozni rituali se izvode gotovo svakodnevno, što je važan deo života svakog Balkanaca. Nažalost, nemamo mnogo informacija o verskim ritualima Balkanaca, ali neka iskopavanja nam govore da su ti rituali uglavnom koncentrisani na to da se napiju, pevaju glupe pesme i (ponekad) pokušaju da uhvate ženu.
Takođe se mora reći da su bogovi koje su obožavali Balkanci dobro poznati širom sveta. Upravo su im druga društva dala različita lokalna imena. Neki od njih su se razvijali tokom godina, pa ne znaju svi svoje korene, ali sigurno ćete pronaći njihove tragove u svakoj kulturi / religiji na ovom svetu
Društvo
Balkanci održavaju vrlo jake društvene odnose između članova plemena, posebno muških ratnika. Mnogo vremena provode zajedno uglavnom slaveći bogove (vidi poglavlje Religija) i sisajući penis. Naročito kada njihove žene nisu u blizini - šireći epske priče o nečijoj borbenoj hrabrosti, seksualnim dostignućima ili izdržljivosti na pijenju. Iako su vrlo rječiti u ovim situacijama, u drugim stvarima su potpuno suprotne. Na primer, balkansko društvo ima problema sa određenim rečima, poput „rada“, „posla“ ili „posla“. Čini se da Balkancima nedostaje sposobnost da u potpunosti razumeju ove reči.Ova anomalija je posebno primećena u južnim delovima Balkana.
1. ume da ušminka lošu situaciju da ne izgleda toliko loše
2. ume da ti promeni opis, glavni asistent plastičnog hirurga
1:
- Au, jebote, vidi koliko kasnimo na čas kod razredne! Streljaće nas! A ja sam na granici za smanjeno vladanje!
- Ma, ajde, šta se brineš, Vladica je tu sa nama, on će se pobrinuti za mejk ap!
...
- Pa, pobogu, momci, zar se 27 minuta kasni na čas! Veliki odmor vam nije bio dovoljan da pušite, nego morate još i da kasnite!
- Razredna, Vladica će da Vam objasni!
- Slušajte, razredna, tačno je da smo mi momci pušili za vreme velikog odmora, ali to svakako nije razlog našeg kašnjenja. Znate, mi smo pušili tamo na kraju parkića i kada smo krenuli na Vaš čas, da uživamo u Vašem izlaganju lika i dela Lava Nikolajeviča Tolstoja, videli smo tablu "Očistimo Srbiju!". A kako smo mi tu pobacali naše opuške i kutije od cigareta, u nama se probudila griža savesti što smo bili bahati i neodgovorni, pa smo rešili da podignemo i svoju, i svest društva oko nas, pa da svojim ličnim primerom pokažemo svoje zalaganje, tako što ćemo pokupiti sve opuške i kutije od cigareta koje smo pobacali i baciti u kontejner. Složićete se sa nama da je to i više nego korektno od nas, a i svako od nas će tri puta razmisliti o zagađenju životne okoline pre nego što sledeći put zapali. Mi se Vama duboko izvinjavamo što smo zakasnili na Vaš cenjeni čas.
- U redu je, Vladice, možete sesti, ali sledeći put se društveno angažujte posle škole. Dobićete opravdane ovaj put!
- (tiho) Batice, svaka ti dala, ni u snu mi ne bi palo na pamet ovo da kažem! Nadam se da nisi mislio ozbiljno, da idemo da zapalimo i na malom odmoru.
- (klima glavom uz smešak)2:
- E, Marina, dobra ti je žurka, super je što su ti matorci ostavili praznu gajbu!
- Stvarno, drago mi je da je super! Samo da im komšije ne jave šta se ovde dešavalo dok su bili odsutni!
- Oni ne znaju? Baš si car, majke mi! Nego, što si zvala Žarka na žurku?
- Pa što, kolega nam je, sve sam zvala?
- Jeste, Maki, ali on je hodajuća nevolja. Na skoro svakoj žurci on se pobrine za nečiji mejk ap!
- Molim?
- Na svakoj žurci prebije nekog, toliko da mu promeni lični opis! Nadam se da nisi zvala Katarinu i njenog momka!
- Jesam, trebalo bi uskoro da stignu! Keti svuda mora da kasni!
- Au, bolje joj reci da ne dolazi! Keti je prevarila Žareta sa tim novim momkom, a njih dvojica su bili drugari. Žare svaki put kada ih vidi, plane, dovoljno je da im se pogledi ukste, prebije ga na mrtvo ime! Bolje im javi da ne dolaze, ili je Ketin momak nagrabusio!
