Doći će niotkuda, u šarenoj letnjoj haljini, kovrdžave crne kose. Pogledaće ga direktno u oči, i nasmejaće mu se.
Gledaće se tako neko vreme, ona nasmejana, on zbunjen i najzad će joj prići. Zagrliće je. Zagrliće i ona njega. Šapnuće joj “ne mogu” i zabiće joj nož u stomak. Spontanost će za trenutnak poskočiti, i pogledati ga širom otvorenih očiju. Zariće joj još jednom nož na drugo mesto, okrenuti ga u krug i izvaditi. Gledaće ga i dalje, i neće verovati šta joj se dešava. Pašće na kolena. On će zakoračiti unazad i šutnuti je u glavu. Pašće na leđa. Zaskočiće je, uhvatiće nož obema rukama i zariti ga joj u grudi. Spontanost će grcati, staviti ruku nežno na njega u pokušaju da ga zaustavi. Zabiće još jednom. Spontanost će početi da se guši, da plače, da cvili. Držaće mu ruke na ramenima u nadi da će je to spasiti, da ga može odgurnuti. Još 20 puta. Pašće ruka. Nastaće tišina. On će ustati, gledaće spontanost kako leži u bari krvi, uhvatiće je za kosu, podići, i polagano, nožem, iseći će joj glavu. Popeće se na stolicu, baciće tu izobličenu glavu na posmatrače, ispraviti se iznad svih, krvave odeće i reći:
“Khm Khm. Molim za malo pažnje! Ako možete svi za trenutak da dođete ovde! Vi pozadi, molim vas ostavite za trenutak piće i priđite. Po planu smo došli do vrhunca oveog našeg okupljanja. Kao što smo se dogovorili, timovi i pravila ove igre to jest kviza koji ćemo danas igrati ili da tako kažem kvizirati haha, se nalaze na papirima ovde na stolu. Molim vas neka svako uzme po kopiju. Tamo da. Kviz će sadržati tri discipline, lepo objašnjene u tom dokumentu. Malo su komplikovanija pravila tako da pročitajte pažljivo, pa da počnemo… I da, da se našalim malo, nemojte mnogo piti, pošto tako dajete više šansi protivničkim timovima da osvoje bombonjeru, haha. Hvala.”
Nategnućeš još jednom pivo. Koleginica će otići u njenu grupu za kviz. Ti ćeš u svoju. A skroz je bila zanimljiva diskusija. Nezainteresovano ćeš blejati i cirkati pivo ostatak večeri dok koljači pripravnici u tvom timu zdušno bockaju leš i šutiraju glavu spontanosti koju je glavni koljač bacio. Za trenutak će ti se učiniti da je možda zanimljivo da bocneš jednom i ti, ali nećeš iz principa.
Ovaj sadista je onaj čovek koji kaže “Ja već 15 godina letujem sa ženom i decom u Bečićima i volim to. Volim 10 dana da imam sve isplanirano i kada mi je svaki dan isti.” Ovaj sadista je onaj čovek koji se momentalno unervozi kada mu kažeš da imaš iznenađenje za njega. Sa njim je moguć ovakav razgovor:
-Oćeš na pivo večeras?
-Ne mogu večeras imam nešto isplanirano.
-Dobro, može sutra?
-Sutra perem veš, ne mogu.
-Čoveče bre nisam te vido sto godina, ajmo negde na piće. Kad možeš?
(Čačka telefon. Spontanost ga mazi po obrazu. Uzima telefon i udara je po glavi dok ne umre.)
-Mogu u sredu, 17. Maj, od 19-20. Jel ti odgovara da te upišem?
-E baš tad ne mogu, isplanirao sam baš tad da zalivam petunije. Ajde drugi put kad se vidimo.
Drugi put ćeš ga izbegavati.
On nosi braon. Stalno. Eventualno pleteni prsluk preko košulje. On sluša klasičnu muziku. Eventualno džez. Kad hoće da poludi, pusti Bijelo Dugme. On prezire sve što je mlado. On ne voli nepravilne oblike. On ne voli šareno. On se ne kocka. Nikada, ni sa čim. On ne pije. On ne puši. Za njega je trava droga. On ne jede masno, slano, slatko, kiselo, ljuto ili gorko. On će se zgranuti na bezobrazan, rasistički ili generalizujući šaljiv komentar. On uvek čeka zeleno. On priča "da, da, mhm, da" kad mu nešto pričaš. On stoji pravo. Uvek. On trči kao balerina. On je uvek potšišan, obrijan i čist. On se čudno smeje. Veštački...
On mrzi spontanost. Ubio je milion njih. Najstrašnije.
Ako volite da se družite sa spontanošću, izbegavajte ga. Ubiće je.
Ako ne volite, vrlo je verovatno da ste vi ovaj ubica, a da toga niste ni svesni. A nije vam ništa skrivila.Sadisti.
Definicija napisana za Mizantrophy
Poglavlje prvo:
Došao si u velegrad iz svoje vukojebine. Smještaš se u stan/sobu/podrum. Pošto si tele koje još uvijek misli da je fakultet srednja škola, ne propuštaš predavanja, ideš na sve vježbe, visiš na fakultetu cijeli dan, a uveče se smaraš uz televiziju jer, jelte, ne poznaješ ni grad ni ljude, pa ne možeš da izlaziš. U konstantnoj si erekciji dok gledaš poluobnažene koleginice kako se šetkaju faksom, blejiš otvorenih usta u zgrade i narod oko tebe dok se prevozom voziš do kuće, jer je najviša zgrada koju si do sada vidio jebena sedmospratnica u centru provincije iz koje si došao, a zadnji put si u gomili bio na šetalištu u Herceg Novom, dok si se pijan probijao do Pandore da muvaš nafurane buržujke.
Poglavlje drugo:
Polako se privikavaš na fakultet, ne ideš na sva predavanja, i dalje ideš na vježbe. Našao si neku ekipu skrpljenu s koca i konopca pa sa njima blejiš po faksu, a ponekad odete do grada. Knjigu i dalje ne gledaš, a svaku noć si pijan k'o stoka jer nema ko da te kontroliše i da te smara kad u 5 ujutru baneš u kuću i zaspiš go u hodniku. Počinje nomadski život, svako veče drugi stan. Upoznaješ koleginice, svakoj uzimaš broj, a telefon ti se puni raznim imenima, za koje poslije 2 mjeseca veze nećeš imati ko su, ali eto, nek' se nađu.
Poglavlje treće:
Na predavanja ne ideš, na vježbe ponekad skokneš, čisto da dobiješ potpis, a počinje da te hvata nervoza jer se približava ispitni rok, a ti si debil koji nema pojma ni gdje su mu knjige. Polako popušta euforija velikog grada, brišeš polovinu brojeva koleginica koje su te ispalile za tako uvjerljivo obećanu kafu, a polako se uhodava i neka stalna ekipa sa kojom izlaziš. Učenje. Jebena stvar, uzevši u obzir da si knjigu zadnji put dohvatio kad si polagao prijemni. Koncentracija kao u mušice, spavanje nad knjigom i litri guarane koje besomučno unosiš u sebe, ne bi li ostao budan. Ispiti. Padaš ispite. Daješ ispit, lešiš se od alkohola, kući te dižu u nebesa, ne znajući da si i njega dao tako što je profesor došao raspoložen i dijelio ocjene. Ali jebiga, ide u indeks. Prolazi ispitni rok. Piješ.
Poglavlje četvrto:
Približava se novi ispitni rok. Ponovo nervoza. Smaraš koleginice, poneka i poklekne. Jebeš. Jebeš kratko jer nisi jebao dugo. Ali ipak jebeš. I dalje piješ. Učenje ide malo lakše, ali i dalje slabo. Usralo te sa ispitivačima, daješ 4 ispita u jednom roku, hvataš uslov. Starci u delirijumu, ti u nevjerici. Častiš sve redom, dok ne potrošiš i zadnju banku. Piješ. I još piješ. Vraćaš se u svoju vukojebinu početkom jula. Smaraš se mjesec dana. Pališ nazad. Spremaš ispite za septembar, ne bi li upao na budžet. Kurac. Padaš. Kućni budžet. Stari ti jebe milu majku, ali jebiga, bar si dao uslov. Tebe boli kurac, još jedna godina u velikom gradu. Kraj.
Političko strujanje u krvotoku ortodoksnog Srbina pred rafom/policom/tezgom sa multinacionalnim izborom rendom singularnog proizvoda. Motivacija iza manje-više zagriženog opredeljivanja za "Aleva" supu iz kesice, "Bambi" keks, "Juhor" mortadelu, "Bata" cipele, "Zastava" automob...a, da, al' nema veze. Uglavnom, u glavama mnogih možda i jedino rešenje za revitalizovanje posrnule srpske privrede i ekonomije uopšte, a koje ne uključuje uporno dovođenje pogrešnih ljudi na jebenu vlast.
No, uozbiljimo se makar za i jedan trenutčić. Iako smo iza nas odavno ostavili i na njih skoro potpuno zaboravili, mračna vremena odlaženja u "Pekabetu" ili "C-market" su ipak imala neku svoju posebnu draž i šarm...i tu ne mislim na kasirke-dvojnice-Zorice-Brunclik koje bi sa friško izlakiranim noktima urlale na nas da odemo na drugu kasu (koja bi, pak, najčešće bila kase bez) ili na dlakave mesare sa odeljenja za "delikatese" koji bi, na pojavu mušterije, na obližnjem svinjskom butu gasili svoje nedovršene pljuge (koje bi, pak, najčešće bile filtera bez). Ne. Bilo je to ono: pošalje te keva u radnju da kupiš par standardnih porodičnih potrepština - mleko, hleb, ulje, brašno, šećer, kafu, sir, parizer, neke novine, eventualno jednu-dve "Euro" table ako, fazon, kupuješ na čekove - i te stvari jedino i nađeš unutra! Kupovina gotova za cirka tri jebena minuta! Doduše, posle izblejiš u redu na kasi još nekih dobrih petnaestak ali se zato barem sit ispričaš sa "onim čikama što su glasali za crvene" i izvidiš koje ćeš to žvake ovoga puta dobiti 'mesto kusura. Znači - do jaja. E sad, ono što kao klinac tada možda i nisi bio baš toliko primećivao, jeste da su svi ti proizvodi na koje bi nailazio po rafovima diljem oronule "Pekabete" bili pretežno SRPSKE proizvodnje, SRPSKOG porekla, SRPSKOG ukusa...eventualno "balkanskog", al' to je to, mojnete da pljunete na zaostavštinu Dušana Silnog.
A kako je danas?
Elem, ako je ono onomad bila jedna krajnost, onda je ovo danas druga. Usled katastrofalno loše spoljno-trgovinske politike srpski proizvođači ne uspevaju da se probiju na evropsko tržište i tu ponude svoje proizvode, dok usled loše unutrašnje prednost u namirivanju domaćih proizvodnih potreba dobijaju uvozne, dakle INOSTRANE firme. Srpski proizvođači su prinuđeni ili da gase svoje proizvodne pogone ili da ih, susretnuti sa finansijskom insuficijencijom, za siću ustupaju stranim jebenim korporacijama. Elem, čitava ova situacija naziva se još i "slobodnim tržištem"...tojest kako je duhovito okategorisaše evropska govna u smrtnoj nam presudi zvanoj "Uslovi za ulazak u EU".
Sve u svemu - kupujte domaće ako je hrana, kupujte nemačko ako je tehnika. Za sve "između" trknite do lokalne braće Kineza. Ionako je džaba...
- Izvolite, gospodine?
- Ovaaaj, daćete mi pola kile salame i pola kile nekog kačkavalja...
- Koju salamu želite, gospodine? Mađarsku? Italijansku? Špansku?
- 'El ima nešto srpsko?
- Ima, ima, al' ove su nam, znate, na akcij...
- Boli me kurac. Reži srpsku i to debelo iz principa a kačkavalj hoću zlatiborski al' na tanke listiće, vidim dimate "Bosch"-a pozadi.........................................................................................................
(uključujemo se u direktan preno sa novog stadijuma u vezi - "Romantična večera kod devojke na gajbi"...)
- Markić, je l' voliš aćeto balzamiko u salati, hihi?
- Šta znam, moja keva vazda začinjavala sa domaćim jabukovim...ae, može da probam...
- Ok, odmah dolazim, hihi...Je l' možeš samo da otvoriš to vino na stolu, molim te?
- Aha, aha...Uf, koji, bre, ovo jezik na etiketi, dušo??
- Islandski. Ma, kupila u "Metrou", htela da probamo...a i bilo je na akciji, hihi...
- E ako je na akciji...Lepo miriše to što praviš, bajdvej...
- Aha, pile bujabez sa knedlama od krompira, mislim da će ti se dopasti, hihi...A pile je dimljeno, uvoz iz Francuske...
- Ti baš hoćeš da me iznerviraš večeras, a?!I kakvu si ovo usranu muziku pustila, jebote?!?!
- Bože, Markić, šta ti je, ti kao da nikad nisi čuo za dalmatinske klape, hihi...
